октобар 2015 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за октобар 2015

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

31. октобар 2015.

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Са премијере филма „Дјеца“

31. октобар 2015.

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко од очију, далеко од срца

31. октобар 2015.

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због „Сребренице“

31. октобар 2015.

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића „Сребренички круг“ за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о „Сребреници“ и коjу jе због „Сребренице“ било срамота. „Ово jе написано да их не буде срамота“, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. „Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Споменик краља Петра у Дубровнику

31. октобар 2015.

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао

Скуп "Српски језик и српска језичка политика"

Српску ијекавицу не смијемо пустити низ воду

31. октобар 2015.

Предсjедник Матице српске Драган Станић изjавио jе да се иjекавица не смиjе „пустити низ воду“, jер ће у том случаjу они коjи су већ узели српску иjекавицу као своj стандард претендовати и на народ коjи говори иjекавицом и на териториjу тог народа. „Има много оних коjи би желели да се српски jезик сведе само на екавицу. То jе изузетно опасна ствар у политичком смислу. Такву грешку не смемо начинити, jер ће се она судбински изузетно лоше рефлектовати, можда већ у ближоj, а у даљоj будућности свакако“, рекао jе Станић на скупу „Српски jезик и српска jезичка политика“. На скупу организованом у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига, промовисана jе иjекавска

Вожду спомен-плоча

31. октобар 2015.

После инициjативе градоначелника Новог Сада на Петроварадинскоj тврђави поставиће се спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу ИНИЦИЈАТИВА градоначелника Милоша Вучевића да се на Петроварадинскоj тврђави постави спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу (1762-1817) биће реализована почетком наредне године – потврђено jе jуче „Новостима“ у Савету за културу Скупштине града. По речима кустоса Музеjа Новог Сада и магистра историjских наука, Синише Јокића, коjи jе уjедно на челу Одбора, спомен-плоча са пригодним текстом биће постављена на здању Официрског павиљона, у коjем jе вожд од 31. октобра 1813. до jануара 1814. био привремено смештен са сином, док су супруга и остала деца били склоњени у Сремске Карловце. – Примерениjа jе спомен-плоча, а не споменик у природноj величини,

Промовисана издања Спомен подручја „Доња Градина“

31. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима „Заборављени“ и научни часопис „Топола“, издања Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. „Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту“, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

Сву енергију усмјерити на очување српског језика

31. октобар 2015.

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић сматра да jе веома важно да се сва енергиjа усмjери на заштиту и очување српског jезика, jер су jезик и писмо наjвеће културне творевине, коjе се мораjу сачувати, у интересу очувања сопственог културног идентитета. Малешевић jе истакао да jе за њега као министра прихватљиво само оно што jе у оквиру Устава Републике Српске и законских оквира у области образовања, а Уставом jе утврђено да су службени jезици Републике Српске jезик српског народа, jезик хрватског народа и jезик бошњачког народа. – Према творбеним правилима српског jезика, jедино jе могуће тумачење jезика по народу, како jе и Устав Републике Српске прописао, а никако према

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије

Порфирије: Изаћи ћу на изборе и гласаћу

31. октобар 2015.

Интервjу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфириjа за портал Новости Српска Православна Црква, њено свештенство и вjерници, дио су српске заjеднице у Хрватскоj, па и онда када су избори, од оних локалних и мањинских до парламентарних, за Сабор. Потоњи су за српску заjедницу врло значаjни због могућности да се заступници коjе Срби изаберу заложе за остварење њихових Уставом и законима заjамчених права и побољшање положаjа, али и развоj повратничких краjева, од економског па надаље. Стога jе важно да што већи броj њих изиђе на изборе. О томе смо разговарали с Митрополитом загребачко-љубљанским Порфириjем. Разговор започињемо питањем о његовом виђењу положаjа српског народа и вjерника Српске Православне Цркве у Хрватскоj.- Положаj

Руско оружје нам је неопходно!

31. октобар 2015.

Пише: Жељко Цвиjановић 1. Никад Александар Вучић на неки пут ниjе отишао праћен толиком количином исфолиране бриге као ове недеље у Москву. Стране дипломате, локални новинари, идеолози дилетанти, чак и понеки сарадник, у хору су га подсећали да jе Русиjа с оне стране историjе, канибалско племе са крстарећим ракетама. А он jе нешто друго, Европеjац и реформатор коjи ће Русима увести санкциjе jер хоће у ЕУ; он, коjи jе усвоjио аксиом Латинке Перовић и овдашње идиотске елите како jе одрицање од државних и националних интереса услов модернизациjе земље; он, коjи jе, писали су, у СНС управо завршио своjу Осму седницу, показуjући колико jе „наш“, а не „њихов“, „светлосним годинама удаљен,

Турска води политику неоосманизма

31. октобар 2015.

Односи Туске и Србиjе, коjи се у економскоj сфери убрзано развиjаjу, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбициjа Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић. Танасковић jе навео да jе доласком на власт партиjе Таjипа Ердогана примjетно оjачало неоосманистичко усмjерење турске спољне политике, коjа jе такав курс заузела jош почетком деведесетих година 20. виjека. Он jе за „Бчиц“ рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заjеднице што чвршће „укотви“ као доминантна регионална сила с тим што се у новиjе вриjеме то настоjи реализовати дискретниjе, а не наметљиво као приjе неколико година. Према његовим риjечима, неоосманистичку доктрину први jе теориjски заокружио Ахмет Давутоглу, своjевремено универзитетски професор међународних односа

Пустoш усрeд Плитвицa

31. октобар 2015.

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Србија нема пара да купи руско оружје

31. октобар 2015.

Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе „немогућа мисиjа“ да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то СПЛИТ – Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе „немогућа мисиjа“ да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то. „Ми знамо да они троше 94 посто на оперативне трошкове, на плате и логистику. Они немаjу средстава за опремање и модернизациjу. Ја сам посетио Београд пре две године и то сам видео“, рекао jе Котромановић, а преноси Хина. Он сматра да jе други разлог немогућности Србиjе за куповање оружjа од Русиjе jер jе „немогуће остварити ову политику коjу

Мој дјед: Калинић Симе Петар 1888.–1941.

31. октобар 2015.

Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.