Немачког председника jе занимало да ли Католичка црква у Хрватскоj сматра да су могући национални захтеви хрватског народа унутар jединствене jугословенске државе Фрањо Кухарић Немачка се jош 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора немачког председника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаjе се да jе немачког председника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватскоj. Загребачки „Јутарњи лист” обjавио jе причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, коjи jе, барем за сада, jедини таjно снимљени разговор надбискупа Кухарића, коjи се „у овоме тренутку из jош увек закључаних и блокираних таjних

Пише: Чедомир Антић Пишем Вам jавно зато што сам уверен да службена писма схватате лично. Не пишем Вам да бих Вас хвалио jер мислим да Вам таква обраћања штете и да их одавно сами подстичете. Желим да се jавност осведочи да и Ви знате. Зато Вам пишем на оваj начин. Регионална политика коjу водите доживела jе потпуни неуспех. Ви наравно, непрекидно процењуjући расположење просечних бирача и ослањаjући се на похвале коjе Вам изричу представници неколико европских и jедне прекоокеанске државе, jамачно мислите супротно и ово моjе обраћање примили би сте као озбиљно само када бих и jа могао да се похвалим да би за мене гласало бар два милиона бирача.

Манастир Острог Митрополиjа црногорско-приморска и епархиjе будимљанско-никшићка, милешевска и захумско-херцеговачка сматраjу да jе Црноj Гори потребан модеран и на цивилизациjским основама и општепризнатим начелима међународних конвенциjа утемељен закон коjи ће афирмисати кооперативну одвоjеност цркве и вjерских заjедница од државе и на прави начин штитити право на слободу вjероисповиjести. Из Митрополиjе црногорско-приморске и Епархиjе будимљанско-никшићке сматраjу и да треба одбацити Нацрт закона о слободи вjероисповиjести, припремљен нетранспарентно, на дискриминаторски начин, уз понижаваjуће игнорисање постоjања оних чиjи се правни положаj уређуjе, и то од министарства надлежног да штити и промовише људска права. Из Митрополиjе и Епархиjе поручуjу да Нацрт треба одбацити и због броjних неуставних одредби коjим се атакуjе на слободу вjероисповиjести

Сусрет са историjом: Наjвећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институциjа у Загребу Књигоцид деведесетих у Хрватскоj ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на jавним местима, уз лицемерно образложење да jе тиме постигнут максимум права српске мањине у Хрватскоj, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму, неминовно нам намеће потребу да се за тренутак вратимо у прошлост. И то не у далеку прошлост. Да подсетимо шта се у Хрватскоj дешавало од 1990. до 2010. године, када jе ћирилица проглашена ђаволским

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула оциjенио jе да се српска мањина у Хрватскоj толерише, али не интегрише, и да Срби и даље имаjу проблем са запошљавањем коjе им гарантуjе закон. Као примjер он jе за загребачки „Вечерњи лист“ навео да се у општинама Лапац, Двор и другим запошљаваjу људи из Госпића и Сиска како се не би запослили тамошњи припадници српске мањине. Према истраживању Српског демократског форума из 2012. године, на подручjу десет jединица локалне самоуправе на коjем претежно живи српско повратничко становништво нема значаjних помака у остваривању етничке равноправности при запошљавању. Срби повратници и даље су изложени процесима социjалне изолациjе, друштвене мимикриjе, те немогућности

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да jе задовољна нивоом заштите националних права мањина у Хрватскоj цинична и неистинита. Линта jе истакао да њена изjава не изненађуjе уколико се узме у обзир њена прошлост и политичко опредjељење, саопштено jе из Коалициjе. „Броjне чињенице потврђуjу тезу да су преостали Срби у Хрватскоj грађани другог реда jер су дискриминисани од надлежних државних органа и у диjелу законодовства“, истакао jе Линта. Он jе упозорио да у Хрватскоj већ двиjе године траjе антисрпска кампања чиjи jе циљ да се српским повратницима и прогнаним Србима пошаље порука да нису добродошли и

Четири табле са натписима на ћирилици и латиници постављене су данас на државне институциjе у општинама Воjнић и Врбовско у Хрватскоj. Хрватска – двоjезичне табле (илустрациjа) Табле су постављене након проведеног надзора у ове двиjе општине, а из хрватског Министарства управе наjављуjу да ће провести надзор и у другим градовима и општинама. У Министарству истичу да ће у срединама у коjима мањине чине више од трећине укупног становништва примиjенити законе коjи им гарантуjу право на равноправну употребу jезика и писма. Из Министарства истичу да ће се кренути од државних установа и предузећа, приjе свега од Хрватских путева, коjе су дужне да на путевима у срединама у коjима мањине имаjу право

Уништавање ћириличних табли у Вуковару Још од самог оснивања групациjе познатиjе под називом „Стожер за обрану хрватског Вуковара“ било jе jасно како помало успавана идеjа антисрпства, нетрпељивости и мржње према свему српскоме добиjа нови замах, али и jасне политичке контуре, прво кроз сам стожер, а затим и кроз Хрватску демократску заjедницу са своjим сателитима и на концу кроз градско веће града Вуковара. Ћирилица у том контексту , jасно да ниjе узрок проблема овога града и ове државе, па ни саме српске заjеднице у Републици Хрватскоj, она jе само врх леденог брега проблема са коjима се Срби у граду Вуковару, али нажалост и остатку Републике Хрватске, у оваквоj атмосфери неразумевања, нетоларанциjе

Бошњачки, посебно под именом „босански jезик“, лингвистички не постоjи, па државне институциjе Србиjе и Републике Српске мораjу тога бити свjесне и у складу са тим мораjу и дjеловати – одлука jе водећих стручњака из Одбора за стандардизациjу српског jезика. Одлука о бошњачком jезику донесена на посљедњоj сjедници Одбора за стандардизациjу, коjу jе потписао предсjедник тог одбора академик Иван Клаjн, биће послата министарствима просвjете и правде, као и премиjеру Србиjе, пишу „Вечерње новости“. У образложењу овог одбора се наводи да су српски и босански(бошњачки) jезик само различити по имену и да зато нема основа за посебне судске тумаче, уџбенике и наставу jер сви коjи знаjу српски jезик, знаjу подjеднако добро и

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjењуjе да недавне неуставне и незаконите измjене Статута Града Вуковара потврђуjу чињеницу да jе ХДЗ странка чиjи jе кључни елеменат политичког програма етничко чишћење преосталих Срба из Хрватске. Линта истиче да jе ХДЗ до уласка Хрватске у ЕУ 1. jула 2013. године водио политику лажне бриге о Србима, а када jе Хрватска постала члан ЕУ, ХДЗ jе одмах из фиоке извукао своj антисрпски програм коjи jе досљедно спроводио током 90-тих година. Он наводи у саопштењу да jе Хрватска под водством ХДЗ-а 1990. и 1991. године извршила агресиjу на Србе и Југославиjу с циљем стварања етнички чисте државе, о чему jе