arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Vladika_Fotije_1.jpg

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

Владика Фотиjе Срби у Хрватскоj су грађани другог реда коjи немаjу право да обиљежаваjу мjеста свог страдања и испишу га своjим писмом, изjавио jе Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе. Владика Фотиjе истакао jе да о томе свjедочи чињеница да су Срби покушавали да обиљеже мjеста страдања током грађанског рата деведесетих година прошлог виjека, али да то иде много тешко „jер су ти споменици преко ноћи уништавани“. Он jе као примjер навео уништавање споменика пострадалим Србима у Голубићу код Книна, коjи jе срушен исте ноћи кад jе и подигнут. Епископ Фотиjе рекао jе за „Вечерње новости“ да ће Његова светост патриjарх српски Иринеj уочи Преображења доћи у дводневну посjету Далматинскоj епархиjи,

Biciklisti_iz_Visegrada_na_ostrvu_Krf.jpg

БИЦИКЛИСТИ ОДАЛИ ПОШТУ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА НА КРФУ

Бициклисти из Вишеграда на острву Крф Бициклисти Владислав Микавица и Игор Мучибабић из Вишеграда, коjи су заjедно са Видосавом Анџићем из Ужица кренули на Видовдан на пут дуг 4.000 километара, стигли су на Крф и положили цвиjеће на спомен-костурници српским jунацима на острву Видо. Мучибабић jе рекао Срни да су до Крфа прешли 2.700 километара, те да jе путовање било узбудљиво, jер су упознали многе градове, културе и различите људе. „Ово jе био наш циљ, да се поклонимо сjенама српских jунака и то смо учинили, а уjедно смо посjетили и `Српску кућу` на Крфу“, рекао jе Мучибабић. Он jе додао да су упознали представнике српско–грчког друштва на Крфу, српске музеjе

Konferencija_za_novinare_fondacije_Sveti_Aleksandar_Nevski.jpg

ПАМТИТИ И ПОПИСАТИ СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

Конференциjа за новинаре Фондациjе Свети Александар Невски Народ коjи памти своjе жртве неће лако бити изложен новим жртвама, нити нападима, а сви они коjи су имали геноцидне намjере према српском народу имаjу их и даље и у том погледу се не треба заваравати, поручено jе данас са конференциjе за новинаре у београдском Медиjа центру коjу jе организовала Фондациjа „Свети Александар Невски“. Истакнуто jе да ће Фондациjа „Свети Александар Невски“ и Српска народна партиjа у Скупштини Србиjе због тога покренути инициjативу да се изгради мемориjални комплекс српских жртава геноцида, коjи ће имати и научно-истраживачки и образовни институт коjи би се бавио истраживањем геноцида, етничких чишћења и масовних злочина над Србима у

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС УБИЈЕНИМ ЛИВАЊСКИМ СРБИМА

Црква Светог Марка у Београду Парастосом у Цркви Светог Марка у Београду данас jе почело обиљежавање 74 године од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свjетског рата. Парастос, коме jе присуствовало 70 људи, служио jе отац Мирко Јамеџиjа, приjератни ливањски парох, рекао jе Срни Милош Дамњановић из Удружења Огњена Мариjа Ливањска. Отац Јамеџиjа jе позвао окупљене да одрже сjећање на пострадале и да не прекидаjу везе са краjем из коjег потичу. Парастоси и молитвена сjећања за све православне Србе коjи су приjе 74 године мученички настрадали од усташког терора у Ливну биће одржани и сутра у Новом Саду у 12.00 часова, 29. jула у Бањалуци, 30. jула

Sadilovac_parastos_2012_16.jpg

У САДИЛОВЦУ СЛУЖЕНА ПРВА СВЕТА ЛИТУРГИЈА НАКОН РАТА

Прва Света литургиjа, након протеклог рата служена jе у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеноj Цркви Рођења Пресвете Богородице у коjоj су усташе у Другом свjетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу коjима 149 дjеце млађе од 13 година. Светоj литургиjи, коjу су служили свештеници Српске православне цркве (СПЦ), присуствовали су потомци садиловачких жртава, делегациjа бањалучког Удружења „Јадовно 1941.“, замjеник жупана Карловачке жупаниjе Синиша Љубоjевић. Парох плашчански Горан Славнић рекао jе Срни да jе у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Садиловцу служена Света литургиjа, и то 20 година од хрватске воjне и полициjске акциjе „Олуjа“ и први пут након рата. Послиjе литургиjе служен jе помен за 463 мученички пострадалих становника

Ratko_Dmitrovic.jpg

Завера без теорије

Ако постоjи историjски континуитет у антисрпскоj политици, онда га налазимо код Енглеза. Ево доказа Ратко Дмитровић Енглески амбасадор у Србиjи, Денис Киф, дао jе пре неки дан интервjу Радиjу Слободна Европа. Коментаришући лавину критика српске jавности на рачун британске политике према Србиjи и Србима, Киф jе све то подвео под „сумануту антибританску теориjу завере“. Речjу: српске будалаштине. Да видимо шта каже историjа. Прво велико енглеско уплитање у српско питање забележено jе 1878. године. Након што jе Бизмарк одбацио енглески предлог да Албанци на Берлинском конгресу, макар на маргинама, изнесу идеjу стварања сопствене државе (Бизмарк jе казао да су Албанци „турско питање“) на Косову jе одржана Прва призренска лига, на коjоj

Srebrenica_001.jpg

Смртоноснa опомeна, или шта зна један лондонски студент о Сребреници, а не зна о Братунцу

ББЦ jе 6. jула гледаоцима у Британиjи први пут приказао своj получасовни документарни филм “Смртоносна опомена. Поново у Сребреници”, а три репризе су уследиле већ 18. jула. И вероватно ће их бити jош. ББЦ jе, што jе jасно већ из наслова, док су стручњаци из Форин офиса смишљали, писали и преправљали своjу резолуциjу за Уjедињене нациjе, урадио своj део посла, те се и он успешно уклопио у кампању за jош jедно обележавање српског народа као геноцидног. Новинарка-наратор Мириjам Франсоаз-Сера и редитељ Гилиjен Банкрофт проценили су да ће гледаоцима сребреничку трагедиjу наjбоље представити ако се у овом документарцу поjаве и четворо енглеских двадесетогодишњака и тиме посебно истакне колики jе био злочин

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио

Bosko_Buha_okrece_se_u_grobu.jpg

Бункер туризам

Град Карловац и Министарство туризма дали су новац за обнову два бункера коjе су у Другом свjетском рату користили усташе Бункер коjи су у Другом свjетском рату користили усташе Пише: Милан Цимеша Град Карловац судjеловао jе са 56.000 куна у обнови два бункера из Другог свjетског рата на обалама Купе, у селима Брођани и Речица под ингеренциjом града. Бункери су талиjанске производње, али су их наjвише за борбене сврхе користили усташе. Преосталих 50 хиљада куна дало jе Министарство туризма. Бункери су служили за чување жељезничке пруге од Карловца до Сиска и моста преко Купе од партизанских диверзаната. О томе се, међутим, ништа не би знало да градски виjећник Ивица Маргарин

Otvorena_izlozba_u_Andricgradu.jpg

ОТВОРЕНА ИНТЕРАКТИВНА ИЗЛОЖБА О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Отворена изложба у Андрићграду У Андрићграду jе данас отворена интерактивна изложба о Првом свjетском рату под називом „Србиjа 1914“, у организациjи Андрићграда и Историjског музеjа Србиjе. Изложбу jе отворио историчар и кустос Историjског музеjа Србиjе Небоjша Дамjановић, коjи jе рекао да изложба говори о 100 година од почетка рата, о Србиjи и српском народу у Великом рату. „У изложби смо детаљно приказали каква jе Србиjа била уочи Првог светског рата jер су то знаменити моменти наше историjе“, каже Дамjановић. Он jе истакао да jе циљ уводног диjела изложбе да представи динамичан раст српског друштва на почетку 20. виjека на политичком, културном и привредном плану, будући да jе то вриjеме еманципациjе

Josip_Manolic_01.jpg

ТУЂМАН „ПОСЛОВАО“ СА АРКАНОМ

Јосип Манолић Бивши високи обавjештаjац СФРЈ и Туђманов министар и сарадник Јосип Манолић тврди да jе Жељко Ражанатовић Аркан набављао оружjе за Хрватску и да jе продао хрватском врху видео-запис убистава на Овчари. У недавно обjављеним мемоарима „Политика и домовина“, коjи су изазвали велику пажњу jавности, Манолић тврди да постоjе докази да jе Аркан шлеперима оружjа платио слободу и пуштање из затвора у Хрватскоj. Аркан jе током истраге и боравка у Реметинцу постао добављач оружjа за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачниjе у априлу, Хрватска jе од његове фирме из воjног складишта у Батаjници купила много оружjа. То су претежно били калашњикови „АК 47“ и противтенковско наоружање – радило

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

СРБИ ИЗ СТРАХА БЈЕЖЕ ОД СВОГ ИДЕНТИТЕТА

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Српског националног виjећа Милорад Пуповац упозорио jе да jе положаj Срба у Хрватскоj у протекле три године погоршан и да атмосфера у коjоj Срби живе производи страх и биjег од идентитета, посебно у вриjеме пред обиљежавање 20 година од акциjе „Олуjа“ коjа постаjе све озбиљниjе критично мjесто у српско-хрватским односима. Пуповац jе рекао да континуирана антисрпска кампања блокира Владу Хрватске у томе да према Србима испуњава своjе и обавезе из приступног уговора са ЕУ. „Не би уопште било добро када би ово потраjало и када се ЕУ и свиjет не би заинтересовали за такво стање“, изjавио jе Пуповац за београдски лист „Данас“.

Cedomir_Antic_1.jpg

Спомен на Српску Крајину

Пораз и несрећа коjи су нас снашли имаjу мало предности, jедна од њих jе да данас можемо хладне главе да сагледамо све што се догодило Пише: Чедомир Антић* Написао сам jедну књижицу под претенциозним насловом Историjа Републике Српске Краjине. Скромну синтезу утемељену на основу важниjе литературе и обjављених докумената. Њен jе значаj пре свега у теми коjа jе код нас мало заступљена и наслову коjи као такав не постоjи. Као што не видим научне домете у тоj књизи не мислим ни на зараду, а било би jе, и те како, бар за издавача… Важно ми jе, међутим, да буде обjављена у већем тиражу и да не буде затворена у неком

Spomen_ploca_na_mjestu_ustaskog_logora_u_uvali_Slana.jpg

Да ли ће се Грабар-Китаровић извинити Србима, ако је Јосиповић заборавио?

Хрватски предсjедници се већ традиционално извињаваjу чим кроче на израелско тло. Као од шале, НДХ се назива злочиначком усташком државом и понизно се тражи опрост за њене злочине. Спомен плоча на мjесту усташког логора у ували Слана постављена 26.6.2010. – уништена три дана касниjе. Предсjедница Колинда Грабар-Китаровић посjетила jе у сриjеду Музеj холокауста у Јерусалиму гдjе jе изразила наjдубље каjање због свих жртава страдалих у вриjеме усташког режима у Хрватскоj. – Као предсjедница Хрватске, изражавам наjдубље каjање због свих жртава холокауста у Хрватскоj, страдалих од руке колаборационистичког усташког режима током Другог свjетског рата – рекла jе Грабар-Китаровић. Било jе и Срба Додала jе и да су у вриjеме НДХ, осим

svece-crkva.jpg

У БЕОГРАДУ У СУБОТУ ПАРАСТОС ЛИВАЊСКИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА

Парастосом у Цркви светог Марка у Београду у суботу, 25. jула, почеће обиљежавање 74 године од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свjетског рата. Парастос у Цркви светог Марка биће служен у 11.30 часова. Парастоси и молитвена сjећања за све православне Србе коjи су приjе 74 године мученички настрадали од усташког терора у Ливну биће одржани и 29. jула у Бањалуци, 30. jула на дан наjвећег страдања у Ливну, 31. jула у Губину и 3. августа у Челебићу. Парастосе организуjу Удружење Огњена Мариjа Ливањска и Парохиjа лиjевањска, а потомци и поштоваоци српских жртава позвани су да присуствуjу поменима – саопштено jе из овог удружења. У данима око

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.