arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Bratunac.jpg

Братунац: Наша истина још чека правду

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуциjа покренула наjцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу Братунац            Фото Игор Маринковић Е, ДУШО моjа… овде jе дан – помрчина. А, ноћ, наjдужа на кугли земаљскоj. Братунац, спомен-соба српских жртава, речи jече између имена и фотографиjа. Долазе маjке, стижу синови, пристижу унуци убиjених Срба из Подриња. – Нема дана да неко не дође – каже нам Небоjша Лукић, председник борачке организациjе. – Нема дана да неко од породица убиjених, не затражи какву помоћ. У новцу. У огреву… Па, ако хоћете, и у храни. Мени

Оскар Гронинг

ГРЕНИНГ ПРИЗНАО ДА ЈЕ ПОМАГАО У ФУНКЦИОНИСАЊУ АУШВИЦА

Бивши припадник нацистичких jединица СС Оскар Гренинг (94), коjи jе служио у Аушвицу у чину водника, рекао jе на суду да jе помагао у функционисању логора смрти jер jе сортирао новац и драгоцjености опљачкане од Јевреjа коjи су доведени у логор. Оскар Гренинг Гренинг jе на суђењу у покраjини Лунебург, у саопштењу коjе jе прочитао његов адвокат, рекао да jе данас тешко схватити слиjепу послушност коjу jе он исказивао према нацистичком систему чак и када jе присуствовао ужасним злочинима у Аушвицу, логору у окупираноj Пољскоj. „Мени jе то тешко да обjасним. Ми смо васпитавани да будемо послушни и та послушност ниjе дозвољавала контрадикциjе. Та послушност нас jе спречавала да приjавимо

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 02. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

Српско становништо личког села Осредци страдало jе од усташа 02. jула 1941. године. Село Осредци, Срб 2/3. jула 1941. године усташе заклале 25 Срба. Драга, звана Кечетина, 02. jула 1941. године усташе заклале 32 српска сељака из села Осредака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.  

Jevrejski_kulturni_centar.jpg

Представљена књига „Заборављени“ о јасеновачким логорашима

У Јевреjском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ jе промовисана књига „Заборављени“, аутора Деjана Мотла и Ђорђа Михаиловића, коjа говори о посљедњим jасеновачким логорашима. Јевреjски културни центар Мотл, коjи jе и кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“, рекао jе на промоциjи да jе књига добила назив „Заборавњени“ зато што су прежвjели jасеновачки логораши били заборављени од друштва и државе. Он каже да књига садржи биографиjе 169 преживjелих jасеновачких логораша са њиховим фотографиjама и потресним причама о страдањима у Јасеновцу. Мотл наводи да су подаци о логору Јасеновац у књизи кориштени из историjске архиве у Загребу, Београду, Сараjеву, Бањалуци и Спомен-подручjу Јасеновац. Рецензент ове књиге епископ славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк) рекао

Вељко Ђурић Мишина

НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН ИСТИНИ О СРЕБРЕНИЧКИМ ДОГАЂАЈИМА

Проф. др Вељко Ђурић Мишина Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида, Београд Музеj жртава геноцида у Београду и Фонд стратешке културе организоваће у суботу, 4. jула, у Београду конференциjу „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ ради утврђивања пуне истине и чињеница о догађаjима у Сребреници, мимо медиjског, регионалног или локалног контекста. Циљ конференциjе, коjа ће окупити стручњаке из области одбране, историjе, безбjедности, новинарства и религиjе, jесте да се укаже и на српске жртве у сребреничком краjу, као и на то да ниjе било геноцида над муслиманима, саопштили су организатори. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић рекао jе данас на конференциjи за новинаре да, уколико се неко пита откуд Музеj

Spomen_krst_na_Mrakovici.jpg

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ИЗ БАЊАЛУКЕ НА МРАКОВИЦУ

Спомен крст на Мраковици Град Бањалука обезбиjедио jе бесплатан превоз на Мраковицу у недjељу, 5. jула, на дан обиљежавања 73 године од Битке на Козари. Полазак пет аутобуса из Бањалуке планиран jе у 8.00 часова са старе аутобуске станице из Видовданске улице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе предвиђен по завршетку манифестациjе, истог дана у поподневним часовима. У недjељу ће на Козари бити одржан Велики народни збор поводом обиљежавања 73 године од Битке на Козари у Другом свjетском рату. Из Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа наjављено jе да програм обиљежавања Козарске епопеjе почиње у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00

Aleksandar_Dorin.jpg

Отворено писмо пријатеља Александра Дорина

Александaр Дорин ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ВЛАДА СРБИЈЕ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СВИ МЕДИЈИ Поштовани/а, Већ неколико дана jе прошло како сте на електронским медиjима могли прочитати вест да jе ухапшен господин Алеxандер Дорин (Борис Крљић), аутор књиге „Сребреница како се заиста збило“. У италиjанскоj и немачкоj штампи ова своjеврсна књига/документ представљена jе као – књига коjа jе срушила лаж. Да Вас подсетимо, Александар Дорин jе Шваjцарац српског порекла, родитељи му потичу из Републике Српске. Одрасли су по сиротиштима, jер им jе за време Другог светског рата побиjена сва ближа и даља родбина. Живели су у Шваjцарскоj и нажалост су обоjе преминули. Од деце су имали само Александра. Александар

Kolona_srpskih_izbjeglica_001.jpg

ПУСИЋЕВА ЗАБОРАВЉА ШТА ЈЕ ГОВОРИО ТУЂМАН

Колона српских избjеглица Предсjедник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да потпредсjедник хрватске Владе Весна Пусић превиђа риjечи првог предсjедника самосталне Хрватске Фрање Туђмана о том ко jе желио рат. Штрбац jе поводом изjаве Пусићеве да Хрвати прославом 5. августа неће славити страдање људи већ дан када jе „злочиначка Милошевићева политика коjа jе започела рат дефинитивно поражена и окончана“ подсjетио на Туђманову изjаву од 24. маjа 1992. године да рата у Хрватскоj не би било да га сама Хрватска ниjе жељела. На оцjену Пусићеве да би сви требало да поштуjу 5. август када jе, како jе навела, Хрватска уjединила териториjу, Штрбац jе за београдску „Политику“ рекао да све

Parastos_kod_Spomen_krsta_iznad_Paske_uvale_Slana.jpg

Постављен крст на Сланој!

Питање jе само jе ли неко провjерио да ли jе до сада срушен, или у стилу Кjу Кукс Клана запаљен? Парастос код Спомен крста изнад Пашке увале Слана Приjе седам дана наше телевизиjе и други електронски медиjи, нису обjавили као ударну виjест да jе на мjесту истинске плаве гробнице српског народа на острву Пагу, постављено jедино достоjно и озбиљно спомен-обиљежjе жртвама из 1941. године. Фронтал већ дуго прати оживљавање сjећања на jасно обjашњење зашто Срба нема више у данашњоj Неовисноj Републици Хрватскоj, као што их jе требало нестати у Независноj Држави Хрватскоj Анте Павелића. Проблем jе само што то не слиjеде српске владине и невладине институциjе. Истим jедним таквим дрвеним

Милутин Мишић

ОПСТРУКЦИЈА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

Милутин Мишић Члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић оптужио jе Тужилаштво БиХ да намjерно опструише процес ексхумациjе српских жртава, те да одбиjа да води истраге о злочинима коjи су почињени над Србима у протеклом рату. Мишић тврди да надлежни у Тужилаштву БиХ, осим што одбиjаjу да издаjу налоге за откопавање гробница и проналажење посмртних остатака убиjених Срба, не желе да поведу ни истраге о убиствима српских цивила и воjника, иако о томе посjедуjу броjне доказе. „У Тужилаштву БиХ jе на чекању више од стотину захтjева за ексхумациjе српских жртава, а неки од ових захтjева су на чекању више од четири године“, рекао jе Мишић за „Прес

Deca_sirocad_spasavanje_Dzon_Frotingem.jpg

АМЕРИЧКИ МИЛИОНЕР КОМЕ ДУГУЈЕМО ЖИВОТЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Прича да се најежиш и пролијеш реку суза (ФОТО)

Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите сузе! Амерички милионер Џон Фротингем спасио jе током Првог светског рата на стотине српске сирочади. Фото: Wikipedia/Ministry of Information Photo Division Photographer, Архивска фотографиjа Било jе то време у потпуности другачиjе од овог данашњег, иако jе само годину дана

Skelani_1.jpg

Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (7). Цвjетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили маjку и сестру, брата одвели, jош му не знам гроб Цвjетко Ристић    –   Фото Игор Маринковић НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаjа и наде да свако зло има и своj краj, па и оно коjе jе ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће – остао jе сам. Са живим ранама, у своjоj четрнаестоj години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискуjе. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му некуд одлута – бол jе

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

Промоција зборника „Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине“ у Бањалуци

Колона избjеглих Срба из Хрватске   Краjишки културни центар “Свети Сава“, Бања Лука Удружење Срба из Хрватске, Београд Српско културно друштво Зора, Книн – Београд Позиваjу Вас да поводом 20. годишњице прогона Срба из Хрватске, 25. годишњице од оснивања Удружења Срба из Хрватске и двиjе године од оснивања Краjишког културног сентра “Свети Сава“, Бања Лука Присуствуjете ПРОМОЦИЈИ ЗБОРНИКА РАДОВА СРБИ У ХРВАТСКОЈ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ   На промоциjи ће говорити: Милоjко Будимир др Момчило Диклић Саво Штрбац др Никола Жутић Четвртак 03. jул 2015. године у 18 часова на Факултету политичких наука Бања Лука (Кампус Универзитета Бања Лука).   Плакат Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до

Изношење Часног крста на пашки рт Слана

Tesla at Jadovno

The past weekend I went to Jadovno in order to visit the sites of the Croatian Independant State concentration camps in 1941. to pay respect to the victims who were killed there.  by Aleksandar Simić I traveled as part of the group organized by “Jadovno 1941.” organization, which “re-discovered” the sites which made up the complex of concentration camps of Jadovno-Gospić-Pag. When I say “re-discovered” I literally mean just that. The locations and sites where Serbs were taken and executed by Croatian Ustaša, lay “forgotten”. The monuments and plaques, or what’s left of them, marking the places of death lay overgrown in weeds or just left to the elements. Most

Vidovdanska_beseda_1.jpg

Душан Пророковић: Видовданска беседа

У анализама положаjа српског народа на почетку XXI века опште место jе постала констатациjа како се налазимо у jедноj од наjтежих ситуациjа у нашоj савременоj историjи. Данас ниjе лако бити Србин. Али, ниjе ово ни први, ни последњи пут у историjи да нам jе тешко. Кроз уста игумана Теодосиjе Мркоjевића, Његош у „Лажном цару Шћемапу Малом“ даjе одговор Беглербегу речима: „Ја нисjесам, Бог ми не судио/ Беглербеже, нипошто безбожан/ Него имам очи за гледање/ Свиjећа ми Божиjа пред очима/ Те разбирам биjелу свиjетину/ И не држим црно за биjело“. Много jе данас „лажних царева“ и осталих смутљиваца коjи би да „црно представе белим“. Ма какве нас несреће задесиле, важно jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.