arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Potpisivanje_Dejtonskog_sporazuma.jpg

ИМА ЛИ ЖИВОТА ПОСЛИЈЕ СМРТИ?

Свака нада да би бошњачка политика могла почети да се бави животом након Деjтона изгледа као чекања воза коjи никада неће доћи у неку забачену касаблиjску станицу… Потписивање Деjтонског споразума Пише: Ненад ТАДИЋ Први априлски дани 1992. године званично су означили почетак рата у БиХ – двиjе децениjе касниjе он траjе несмањеном жестином у главама оних коjи нису испунили своjе ратне циљеве, приjе свега унутар бошњачке политичке елите. Срби су прихватањем Лисабонског папира Жозеа Кутиљера, приjе почетка било каквих сукоба, потписали да се неће противити независноj БиХ, у замjену за своj национални кантон. Исти папир потписали су и хрватски представници. Алиjа Изетбеговић jе повукао потпис са већ прихваћеног папира, мада

Polaganje_vijenaca_kod_spomenika_poginulim_pripadnicima_CJB.jpg

ОДАТА ПОЧАСТ ПОГИНУЛИМ ПОЛИЦАЈЦИМА

Код спомен-плоче у Центру jавне безбjедности (ЦЈБ) Бањалука положени су виjенци и прислужене свиjеће, те минутом ћутања одата почаст погинулим и несталим припадницима Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске, чиме jе почело обиљежавање Дана полициjе Српске. Начелник ЦЈБ Бањалука Бошко Панџа подсjетио jе да jе 189 припадника овог центра дало животе за Републику Српску. Виjенце су положиле делегациjе ЦЈБ и Удружења полицаjаца отаџбинског рата Бањалука. Овом свечаном чину присуствовали су чланови породица погинулих и несталих припадника полициjе и представници Центра са радним колегама. Виjенци ће бити положени на спомен-обиљежjа погинулим припадницима МУП-а Српске у свим осталим полициjским станицама у коjима су ова обиљежjа постављена.   Извор:    Везане виjести: СЈЕЋАЊЕ

Ujedinjenje_Srbije_i_Crne_Gore.jpg

ЦРНА ГОРА: Уби ме, али нећу писати латиницом, ја сам Србин и пишем ћирилицом!

Професор српског jезика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бjелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце jуначке песме. Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своjе дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бjелопавлића, коjи су пре 97 година платили животима одбрану српског jезика и ћирилице да ниjе никшићког професора српског jезика Веселина Матовића. Управо jе изашла Матовићева књига „Ћирилица и латиногорица“ између чиjих корица се нашао и оваj догађаj, као и други из новиjег времена коjи говоре о „ћерању“ српског jезика и писма у Црноj Гори. МИ НИСМО РОБОВИ Током суђења (председник суда био jе Чех,

Zdravka_ubijali_i_posle_zlocina.jpg

Здравка убијали и после злочина, синови постали католици да би преживели

Откривено тело Србина из Новог Травника и утврђен начин његове егзекуциjе. Синови морали да пређу у католичку веру да би преживели Здравко Ковач убиjен jе метком у потиљак, док jе био у чучећем положаjу, а уз његове посмтне остатке пронађена jе и жица коjа jе коришћена за тешко мучење, рекао jе, за „Новости“, адвокат Душко Томић, коjи са Здравковом сестром Споменком, пет година трага за посмртним остацима тог Србина из Новог Травника, коjи jе одведен из свог стана 28. маjа 1992. године и никад се више ниjе вратио. Здравка jе на идентификациjи препознала сестра Споменка и он ће бити сахрањен на бањалучком гробљу 8. априла, уз маjку Видосаву, коjа jе

Feljton_Milovan_Djilas.jpg

Тито је ставио тачку

Велика већина људи коjе су Британци вратили из Аустриjе били су обични сељаци. Милован Ђилас: Међу убиjенима било и оних коjе би и наjстрожи и наjнеправедниjи суд поштедео Милован Ђилас међу првима проговорио о масакрима у Словениjи “Милован Ђилас jе у то вриjеме”, пише Николаj Толстоj у своjоj књизи “Министар и покољи”, “био рангом високи функционер у Титовом Политбироу и jедан од његових наjдражих сарадника. Иако тада ниjе имао директне везе с наjвећим масакрима, у више прилика jе jасно дао до знања колико му се они гаде и колико jе огорчен.” Толстоj наводи Ђиласове риjечи: “Наши неприjатељи, коjи су сарађивали са завоjевачем или су своjе судбине повезали с фашистичким снагама

Manastirska_crkva_Pokrova_Presvete_Bogorodice_u_Karnu_kod_Srebrenice.jpg

ПОНОВО ПРИЈЕТЊЕ ОСОБЉУ И ИМОВИНИ МАНАСТИРА КАРНО

Игуман манастира Карно код Сребренице, архимандрит Лука Бабић изjавио jе данас Срни да jе непознато лице почупало металне стубове коjи су били убетонирани у земљу ради изградње ограде око манастирског посjеда. Он jе навео да jе о овом инциденту обавиjештен jуче у поподневним часовима. „Радник на манастирском имању Петар Ерак обавиjестио ме jе да jе мушкарац коjи jе изваљивао из лежишта металне стубиће псовао некоме маjку. Када смо изашли да видимо шта се десило, на сеоском путу смо видjели Исмаjила Алића да вози своj трактор према селу Груjичићи, а након тога смо чули неколико поjединачних пуцњева из ватреног оружjа“, рекао jе Бабић. Он истиче да jе о томе обавиjестио Станицу

Dragomir_Andjelkovic.jpg

Драгомир Анђелковић: „Добар“ и лош екстремизам

Разумем оне из окружења што хистерично нападаjу Шешеља и користе га за ударце на нас. Међутим, ни реч оправдања немам за наше делатнике коjи не виде много горе видове екстремизма Драгомир Анђелковић НАШИ медиjи бруjе о Шешељевом екстремизму. Регион се узбуркао. Самозвани западни господари света су бесни. У реду! Можда за све то постоjе бар неки разлози. Шешељ уистину уме да буде ексцесан. Ем jе то његов политички стил, ем jе преживео НАТО инквизициони прогон због кога би и наjблаже душе утонуле у дубине црних емоциjа и са њима скопчаног нападног понашања. Разумем оне из окружења коjи имаjу супротне (гео)политичке интересе у односу на српске, што хистерично нападаjу Шешеља и

Draza_Mihailovic_na_sudenju.jpg

Рехабилитација Драже Михаиловића 14. маја?

Судско веће Вишег суда у Београду наjавило jе на данашњем рочишту да се може очекивати да 14. маjа обjави коначну одлуку о захтеву за рехабилитациjу генерала Драже Михаиловића Пресудом од 15. jула 1946. године генерал Михаиловић jе осуђен на смрт стрељањем БЕОГРАД – Судско веће Вишег суда у Београду наjавило jе на данашњем рочишту да се може очекивати да 14. маjа обjави коначну одлуку о захтеву за рехабилитациjу генерала Драже Михаиловића. Веће jе саопштило да нема jош да се изведе много доказа и заказало следеће рочиште за 28. април, када би требало да се оконча са њиховим извођењем, тако да би се 12. маjа одржале завршне речи. Саветник председника Србиjе

U_Zvorniku_sluzen_parastos_za_poginule_policajce.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ ПОЛИЦАЈЦЕ

У Зворнику служен парастос за погинуле полицаjце у одбрамбено-отаџбинском рату Поменом и полагањем виjенаца на спомен-плоче деветорици погинулих полицаjаца у одбрамбено-отаџбинском рату, данас jе у Станици jавне безбjедности Зворник обиљежен Дан полициjе Републике Српске – 4. април. Начелник Станице jавне безбjедности Станимир Видовић рекао jе да погинуле колеге никада неће бити заборављене. „Наша jе обавеза да наставимо са радом и да учинимо све да грађани Републике Српске буду безбjедни и слободни. Допринос томе даће и ова станица радом на терену, да бисмо стекли повjерење грађана, jер само заjедно можемо постићи jош боље резултате и направити безбjедносну ситуациjу jош повољниjом“, нагласио jе Видовић. Виjенце су положили Видовић са сарадницима и представници

УН ПОЗВАЛЕ ХРВАТСКУ ДА ОМОГУЋИ УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ

Уништавање ћириличних табли у Вуковару Комитет УН за људска права позвао jе Хрватску да обезбиjеди националним мањинама право да користе своj jезик и писмо, нарочито ћирилицу у Вуковару. „Хрватска би требало да обезбиjеди пуну примjену права на коришћење мањинских jезика и писама у складу са своjим законским и уставним оквирима, с посебним нагласком на употребу ћириличног писма у Вуковару и дотичним општинама“, наведено jе у Извjештаjу комитета о стању људских права у Хрватскоj. У извjештаjу, обjављеном на саjту тог тиjела УН, изражава се забринутост због чињенице да припадници националних мањина имаjу проблеме приликом употребе матерњег jезика, нарочито ћириличног писма, прениjели су медиjи. Хрватска држава би, како се наводи, требало да

Jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_na_na_Kosmetu.jpg

УДРУЖЕЊЕ НАЈАВИЛО ТУЖБУ ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Још се трага за несталим Србима на Космету Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи саопштило jе данас да припрема тужбу против албанских злочинаца за злочине над Србима, Ромима, Горанцима и муслиманима током 1998. и 1999. године, као и за злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово. У саопштењу се поjашњава да се тужба односи на злочине током 1998. и 1999. године, као и на злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово и Метохиjу. Наjављено jе да ће тужбе бити поднесене Виjећу за ратне ратне злочине Вишег суда у Београду, „Амнести интернешнелу“

srna.png

ВУЛИН: ВОЛИО БИХ ДА МЕ ЗАГРЕБ ДЕМАНТУЈЕ

Избjегличка колона Срба из Краjине Министар за рад и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас да стоjи иза свих оцjена коjе jе изнио о Хрватскоj и да би волио да га било ко из Загреба демантуjе и каже да Анте Готовина ниjе усташа и да у акциjи хрватске воjске „Олуjа“ ниjе протjерано 250.000 Срба. „Ако сам рекао нешто што ниjе тачно, а везано jе за прогон Срба из Хрватске, за усташтво генерала Готовине и неуспjешне реформе, нека ме исправе“, рекао jе Вулин новинарима у Палати Србиjа. Он jе поновио да jе Готовина усташа и да би волио да чуjе из Хрватске да jе бити усташа – увреда. „Ако

Milan_Babovic.jpg

КОМЕНТАР: Застава

Милан Бабовић Беше то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету БЕШЕ то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету. Некадашњи пивот српске деснице играо се прекjуче упаљачем испред Палате правде – спалио jе шаховницу. То му jе ломача за трећи страни барjак, откако га jе простодушни Хаг вратио на домаћи терен. Но, ниjе овде реч о циркусанту из Магистрата, коjи се пре неки дан заветовао да ће кренути тенковима на Банске дворе (ваљда му jе

Ratko_Skrbic.jpg

Шкрбић: Број убијених Бошњака ван борбе изражава се стотинама

Аутор студиjе „Сребреничка подвала“ Ратко Шкрбић тврди да jе на основу докумената добиjених на увид од Тужилаштва Хашког трибунала дошао до податка да се броj убиjених Бошњака ван борбе у Сребреници и око ње 1995. године, може изразити jедино у стотинама, а никако у хиљадама. „Дошао сам до података, да се у Сребреници броj убиjених ван борбе може изразити jедино стотинама, а никако хиљадама људи“, рекао jе Шкрбић синоћ Срни, пред почетак промоциjе другог издања студиjе „Сребреничка подвала“ у Новом Саду. Он jе истакао да његову тврдњу поткрепљуjу сва релевантна документа, коjа jе као вjештак одбране добио на увид од Тужилаштва Хашког трибунала. „Риjеч jе о документима УН, потом документима(такозване)

Feljton_sudjeno_je_i_mrtvima.jpg

Суђено је и мртвима

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио Словенци су шетали изнад стратишта Свjедоци коjи о времену поратног зла на простору Словениjе говоре за оваj фељтон увелико се слажу у jедном – масовне ликвидациjе су обављене без суђења. А суђења су била, бар усмено, обећана почетком маjа за оне за коjе се сумњало да су “окрвавили руке”. Иако, бар засад, такав документ ниjе изашао из архива, они коjи су преживjели словеначку драму вjеруjу да jе такво обећање дао управо Јосип Броз, коjи га jе тако брзо и погазио. Неки историчари, нарочито они комунистичке провениjенциjе,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.