Zabava Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Prva Zadruga osnovana je 1867. u Novom Sadu. Svima im je bio zajednički zadatak : organizovanje žena za rad na opštem dobru, osnivanje srpskih viših devojačkih škola i kulturni rad preko novina „Ženski Svet“. List je izlazio jedanput mesečno u Novom Sadu od 1886 do 1914.  (1) Dobrotvorna Ženska  Zadruga u Kninu osnovana je 1905. (2) Posle Prvog svetskog rata deo dobrotvornih zadruga prišao je Kolu Srpskih Sestara. Srpska Ženska Dobrotvorna Zadruga Sremska Mitrovica osnovana je 1895, a 1918. pretvorena je u Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja  u Mostaru osnovana je 1905, a od februara

Dubrovnik 1925. godine Piše Ljiljana Čolić Srba u Hrvatskoj, u gradovima u kojima su vekovima živeli, danas gotovo da i nema. Ostao je još jedan zadatak − negirati da ih je uopšte tamo bilo Povodom burnog reagovanja političke i (pseudo)stručne javnosti u Hrvatskoj koje je izazvala knjiga Istorija dubrovačke književnosti dr Zlate Bojović, dok je u Beogradu s punom naučnom argumentacijom i razložno naišla na pozitivne kritike kao dopunu činjenici da se ni u kojem slučaju ne može raditi o nekakvom srpskom svojatanju kulturne baštine Dubrovnika, podsećamo na jedan naučni rad objavljen u Južnoslovenskom filologu davne 1931. godine. Reč je o prilogu „Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva“ dr Gligorija Elezovića, pionira

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju Mahmut Bušatlija: Ja i moje Bušatlije „uvijek smo bili Srbi sa muslimanskom podlogom…” Go­spo­din Mah­mut Bu­ša­tli­ja, da­kle, ima ja­san pre­gled svog et­nič­kog po­ri­je­kla i kod nje­ga uopšte ne­ma di­le­me ko je i šta je – ka­že isto­ri­čar pro­fe­sor Pre­drag Vu­kić. On se za­i­sta sve ove go­di­ne i de­ce­ni­je osje­ćao kao Sr­bin mu­sli­man­ske vje­re. Ni­kad ni­je bio op­te­re­ćen islamizmom. Su­pru­ga mu je Du­brav­ka, ro­đe­na Kri­vo­ka­pić, po­ri­je­klom, iz oko­li­ne Ce­ti­nja, iz Ka­tun­ske na­hi­je, a ra­di kao šmin­ker u Ate­ljeu 212 u Be­o­gra­du. I nju sam ta­ko­đe upo­znao. Ima­ju dvi­je kra­sne ćer­ke i obje no­se sta­ro­za­vjet­na, sta­ro­ju­dej­ska ime­na – Ha­na i Lea. Ha­na na je­vrej­skom zna­či mi­lost, za­hval­nost

Hrvatska i Srbija su već ratovale jedna protiv druge, a po mišljenju mnogih, ove zemlje još uvek međusobno ‘ratuju’. Prema pisanju hrvatskih medija, tamošnja elita, čiji je član i hrvatska predsednica, pod vođstvom Trilateralne komisije ponovno će Srbiju i Hrvatsku uvući u rat, bar ako je suditi po najnovijem dokumentu američkog kongresa pod nazivom „Akt o prevenciji ruske agresije 2014″, koji se bavi Rusijom kroz detaljan plan operacija SAD-a i NATO-a na prostoru Evrope i Evroazije. Taj plan uključuje i Hrvatsku i Srbiju. Kako dalje piše u tekstu portala Dnevno, sve je odavno odlučeno, možda baš na sastancima trilaterale, i spekuliše da je možda baš zato Grabar Kitarović „postavljena“ na

Staro Sajmište Savez Sokola je u međuratnom periodu sarađivao sa Aero-klubom “Naša Krila”. Sokolsko društvo je 12. juna 1932. priređivalo Javni čas u Buljkesu, srez Bačko–Palanački, na koji su pozvali i Aero–Klub. Piloti Aero–Kluba Boža Pibernik i Bata Brunsvik su sa avionom Fizir–Valter učestvovali na Javnoj vežbi (1) U Beogradu je delovao Vazduhoplovni odsek Sokolskog društva “Ruski soko”. Odsek je radio od 2.juna 1935. i zvao se “Kapetan Nesterov”. Jedriličarska sekcija je 1935. imala 25 članova. (2) Po ugledu na susedne zemlje Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije uveo je jedriličarstvo (bezmotorno) u svoj sistem telesnog vaspitanja. Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938.  5 sokola-tečajaca. Tečajci su

„Posle Drugog svetskog rata već imamo treću pa i četvrtu generaciju koja je rođena u dijaspori, a kada tome dodamo i preko 300000 onih koji su otišli devedesetih, a i danas oko 30000 ljudi odlazi godišnje, onda je jasno da moramo imati nacionalnu strategiju kako da se zaustavi iseljavanje, podstaknu procesi povratka, kako da te veze budu čvršće… Na žalost, još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa između matične zemlje i dijaspore“, rekao je za RTS Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Srbi u dijaspori i regionu nisu dovoljno informisani o dešavanjima u matici kao što ni matica nema dovoljno