Црноjевићи ће jош двадесет година одолиjевати турскоj наjезди пошто jе Венециjа истакла биjелу заставу и предала им скадарску тврђаву Цр­но­jе­ви­ћи се у исто­ри­jи спо­ми­њу већ кра­jем 14. ви­jе­ка – ис­ти­че исто­ри­чар пре­драг Ву­кић на по­чет­ку свог ка­зи­ва­ња о овоj ди­на­сти­jи и ње­ноj суд­би­ни. – Пр­во кнез Ра­дич Цр­но­jе­вић, ко­jи jе био су­пар­ник зет­ског кне­за Ђу­ра­ђа Пр­вог Бал­ши­ћа. Он jе и погинуо не­гдjе у тро­у­глу из­ме­ђу Бу­две Тив­та и Ко­то­ра бо­ре­ћи се без­у­спjе­шно про­тив ди­на­сти­jе Балши­ћа. Цр­но­jе­ви­ћи ће – ка­же да­ље Ву­кић – на­кон по­ги­би­jе кне­за Ра­ди­ча из­вjе­сно ври­jе­ме би­ти на исто­риj­скоj мар­ги­ни, али се они по­ло­ви­ном 15. ви­jе­ка по­но­во вра­ћа­jу. По­што су Бал­ши­ћи три­де­се­так го­ди­на раниjе већ би­ли си­шли са

Грчки министар правде Никос Параскевопулос изjавио jе данас да jе спреман да спроведе одлуку Вишег суда коjом се Атини омогућава запљена њемачке имовине ради компензациjе жртвама нацистичког масакра у малом грчком селу Дистомо. Параскевопулос jе изjавио локалним медиjима да jе jош на снази одлука Вишег суда из 2000. године према коjоj jе дозвољена запљена њемачке државне имовине ради исплате одштете родбини 218 Грка убиjених у селу Дистомо. Да би ступила на снагу, одлуку треба да потврди министар правде. Параскевопулосови претходници на тоj функциjи раниjе су игнорисали ову идеjу, знаjући да ће њено провођење изазвати спор са Берлином. „Спреман сам да потпишем одлуку. Премиjер jе свиjестан мог мишљења о овом питању“,

Иво Андрић У петак, 13. марта, навршиће се 40 година од смрти српског писца, дипломате и нобеловца Иве Андрића. Иво Андрић рођен jе 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњоj Аустро-Угарскоj, дjетињство jе провео у Вишеграду, а студирао словенску књижевност и историjу у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Као гимназиjалац у Сараjеву, Андрић jе био ватрени поборник интегралног jугословенства, припадник напредног националистичког покрета „Млада Босна“ и страствени борац за ослобођење jужнословенских народа Аустроугарске монархиjе. Андрић почетком октобра 1919. године одлази из Загреба у Београд, гдjе почиње да ради као чиновник у Министарству вjера, а већ почетком 1920. године Андрић започиње врло успjешну дипломатску кариjеру постављењем у Посланству

Величанствена воjна парада у Москви поводом 9.маjа – дана побjеде над фашизмом Њемачки канцелар Ангела Меркел због украjинске кризе неће учествовати у званичноj церемониjи у Москви 9. маjа, поводом обиљежавања 70 година од краjа Другог свjетског рата, рекли су данас њемачки званичници. „У свjетлу ситуациjе у Украjини немогуће jе за Меркелову да учествуjе у традиционалноj воjноj паради на Црвеном тргу у Москви“, рекао jе владин званичник. Он jе додао да ће, умjесто тога, Меркелова положити виjенац на Споменик незнаном jунаку у Москви дан касниjе. Меркелова jе посjетила Москву 6. фебруара заjедно са француским предсjедником Франсоа Оландом како би са руским предсjедником Владимиром Путином припремила споразум о окончању сукоба на истоку

Српски шеф дипломатиjе Ивица Дачић и предсjедник хрватског парламента Јосип Леко изразили су жељу за рjешавање отворених питања и унапређење сарадње двиjе државе. Они су на састанку у Загребу рекли да очекуjу да ће владе двиjе државе риjешити и случаj хрватског ратног ветерана Вељка Марића, коjи у Србиjи издржава затворску казну због ратног злочина у Грубишном Пољу у Хрватскоj 1991 – саопштила jе прес служба хрватског парламента. Дачић jе, како се наводи, изразио спремност за рjешавање свих отворених питања, истакавши да сви политички челници у Србиjи желе побољшање односа са Хрватском – прениjели су београдски медиjи. Он jе рекао да су државни секретари министарстава спољних послова Србиjе и Хрватске задужени