arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Zlocin_u_dobrovoljackoj.jpg

ЈОСИПОВИЋ УВРИЈЕДИО СРПСКЕ ЖРТВЕ ОДЛИКУЈУЋИ ГАНИЋА

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе одлазећи предсjедник Хрватске Иво Јосиповић своjом одлуком да одликуjе члана ратног предсjедништва БиХ Еjупа Ганића увриjедио и понизио српске жртве на подручjу БиХ. Линта jе нагласио да jе одлука Јосиповића да одликуjе Ганића коjи jе наjодговорниjи за ратне злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкоj улици потврда да се његова политика суштински ниjе разликовала од политике Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) коjа Србиjу третира као агресора, а Хрватску као жртву, коjа jе тобоже водила ослободилачки рат. „Јосиповић током свог мандата ниjе ништа учинио да започне рjешавање броjних проблема протjераних Срба и преосталих Срба у Хрватскоj“, навео jе Линта у саопштењу.

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!

Избjегличка колона Срба из Краjине Шта jе хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима воjног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акциjу „Олуjа”, где jе jедан од учесника био и генерал Анте Готовина: – Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуациjу у Хрватскоj, деморализациjу у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, jедним диjелом у Еуропи, оно што jе склоно рjешењу те кризе и у корист Хрватске гдjе имамо значи приjатеља Њемачку коjа нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдjе такођер имаjу разумиjевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сjедињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан

Banski_Dvor_Banjaluka.jpg

Catena mundi у Бањој Луци, Љубљани и Бечу

Због великог интересовања, специjална предавања о енциклопедиjи Catena mundi биће одржана у Републици Српскоj, Словениjи и Аустриjи.   Бања Лука Част нам jе да Вас позовемо на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi, коjа ће се одржати 18. фебруара у 19 часова у Банском двору у Бањоj Луци. Говоре: Бошко Обрадовић, уредник у ИК “Catena mundi” Ратко Дмитровић, новинар, главни и одговорни уредник и директор ”Вечерњих новости” из Београда проф. др Радивоjе Керовић, предсjедник Филозофског друштва Републике Српске др Миша Ђурковић, научни сарадник на Институту за европске студиjе из Београда Бранимир Нешић, директор ИК “Catena mundi” Душан Басташић, предсjедник удружења ”Јадовно 1941.” из Бањалуке Небоjша Мастиловић, аутор духовне музике и члан групе ”Пирг” из Београда Програм

Manastir_Dobrun.jpg

У НЕДЈЕЉУ У ДОБРУНУ ПОМЕН СРПСКИМ УСТАНИЦИМА

У Добруну код Вишеграда, у недjељу, 15. фебруара, биће одржана свечаност поводом обиљежавања 211 година од Првог српског устанка, потврђено jе из Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Након Свете архиjереjске литургиjе у 9.30 часова биће служен парастос погинулим српским устаницима, а у 10.00 часова наjављено jе полагање виjенаца на споменик вожду Карађорђу Петровићу. У 11.00 часова предвиђено jе обраћање високих званичника и пригодан умjетнички програм. Почетак Првог српског устанка велики jе датум за Србе. Први српски устанак почео jе као побуна против дахиjа и прерастао у ослободилачку борбу против Османске империjе. Вођа устанка Карађорђе Петровић jедна jе од насjаjниjих личности у српскоj историjи. Извор:    Везане

Genocid_nad_Jermenima_1915.jpg

Арменска судбина: Један геноцид и сто година мржње

Међу тисућама књига коjе су изгорjеле у сараjевскоj Виjећници, у jедноме дану коловоза 1992, ужгане запаљивом гранатом испаљеном с Требевића, био jе и онаj примjерак двотомнога издања романа аустриjског писца Франца Верфела “Муса Даг”, коjи сам посудио преко везе, и задржао циjело љето 1983. Књигу jе 1955. обjавила Свjетлост, у приjеводу Стевана Ј. Миловића, под уредништвом Исака Самоковлиjе, а говорила jе о истребљењу и прогону Арменаца из Турске, коjи су се почели догађати у прољеће 1915. Уступивши своj глас несталоме народу, у име кога нитко ниjе говорио, Франц Верфел, љевичар и Жидов, романом из 1933. наговиjестио jе оно што ће се догађати с еуропским Жидовима у сљедећих дванаест година. “Муса

Spomenik_na_Uscu.jpg

Споменик свим српским жртвама на Ушћу

Српска престоница добиjа обележjе пострадалима после 1991. године, одлучила jе градска Комисиjа за споменике и називе улица. Обележjе ће бити постављено на простору Ушћа, недалеко од „Вечне ватре” КОМИСИЈА за споменике и називе тргова и улица Београда прихватила jе инициjативу за подизање споменика посвећеног свим српским жртвама постарадалим у сукобима на простору бивше Југославиjе после 1991. године. Ово обележjе биће подигнуто на простору београдског Ушћа, сазнаjу незванично „Новости“. Мемориjал ће бити подигнут недалеко од обелиска „Вечна ватра“ (на слици). Челници Београда данас ће формирати Инициjативни одбор, на чиjем челу ће бити саветница председника Републике Јасмина Митровић-Марић. У одбор за подизање споменика српским жртвама деведесетих осим представника власти ући ће и

Kuca_na_prodaju.jpg

ПРЕВАРА ЗВАНА СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ

Када осjете да имаjу добре адуте за погађање с хрватском државом, а они су обично одраз тренутног односа снага у парламенту, српски преговарачи веома вjешто партнера у преговорима доводе на терен политичке трговине како би – чуваjући се и педантно припремаjући управо за такву прилику – првенствено намирили своjе поjединачне и групне кариjерно-материjалне потребе, па у томе треба тражити и узроке због коjих jе у jедном моменту и стамбени избjеглички комплекс као опћи српски интерес излетио са преговарачког колосjека у jарак у коjем се и дан данас налази… Још jедна велика превара jе успjела. Стамбено збрињавање. Ова синтагма звучи ужасно бирократски. Али кога то више уопће занима. Већ jе толико

Zeljko_Sacic.jpg

„ПАЛА“ И ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ САЧИЋА?!

Државно тужилаштво Хрватске (ДОРХ) повукло jе оптужницу против полициjског генерала Жељка Сачића због злочина над Србима, а разлог jе, као и у jош неким случаjевима, „процедуралне природе“. ДОРХ потврђуjе да jе повукао „мањкаву оптужницу“ за ратни злочин након „Олуjе“ против тадашњег помоћника команданта Стожера специjалне полициjе МУП-а Жељка Сачића и бившег припадника полициjске антитерористичке jединице Лучко Фрање Дрље. Ралог су „пропусти“ због коjих jе ДОРХ окренуо поступак разрjешења загребачког жупаниjског тужиоца Жељке Покупец. У саопштењу на службеноj интернет страници ДОРХ-а стоjи да jе о намjери подизања оптужнице због злочина против цивила почињених 26. августа 1995. у селу Рамљани Жупаниjско тужилаштво било дужно да извиjести „кровно“ Државно тужилаштво. Како jе то

Stradali_srpski_mucenici_na_Kosovui_i_Metohiji.jpg

Молитвени помен закланих на жртвеном пољу Косову

Бесjеда Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохиjа коjу je изговорио на Светоj Заупокоjеноj Литургиjи и парастосу пострадалима за вjеру и отачаство на Косову и Метохиjи од 1912. године до наших дана, у Цркви Светог Ђopђa под Горицом, 16. jануара 2015. године, на дан посjете терористе Хашима Тачиjа Црноj Гори. Отпjевасмо, драга браћо и сестре, између осталих дивних пjесама, коjе се пjеваjу за покоj оних коjи су преминули из овог пролазног живота у онаj вjечни, и ону пjесму: „Светитељи Твоjи, Господе, коjи су проповиjедали Јагње Божjе, заклани били као jагањци, они уђоше у Живот вjечни. Свети мученици молите се Господу за опроштаj гриjехова наших“. A приjе ове пjесме служисмо Свету Литургиjу Божjу

Americki_senator_Kris_Marfi.jpg

МАРФИ: ИСТЈЕРАЋЕМО РУСЕ УЗ ПОМОЋ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

Амерички сенатор Крис Марфи наjављуjе да ће САД учинити све да избаце Русиjу са Балкана и посебно изражава задовољство због чињенице да jе, под снажним утицаjем Вашингтона, пропао проjекат „Јужни ток“. Марфи jе, гостуjући у њемачком Фонду „Маршал“, потврдио да су САД прешле у напад на Русиjу на готово на свим подручjима. Сенатор из редова Демократске странке, коjи jе био у политичкоj „инспекциjи“ на Балкану, задовољан jе због чињенице да земље региjе желе у ЕУ и НАТО и да одбиjаjу руске понуде. Он као позитиван примjер наводи Црну Гору, коjоj су Руси, како тврди, понудили уговор о воjно-поморскоj бази вриjедан неколико милиjарди, али jе Подгорица, упркос економских проблема, одбила понуду,

Kninska_Krajina_5.jpg

Промоција “Книнске Крајине 5” и књиге “Риђане и братство Трифуновића“ у Београду

Позивамо Вас, на промоциjу петог  броjа  “Книнске Краjине” и  књиге “Риђане и братство Трифуновића“, проф. Мирка Трифуновића у издању СКД Зора Книн-Београд.   Промоциjа ће се одржати 13. фебруара у 17 сати у Дому РВИ Србиjе у Београду, Савски трг 9 (код Жељезничке станице).   У уводноj рубрици Книнске Краjине 5, “Календар”, jе подсjећање да су 2015, годишњице неколико догађаjа из историjе Книнске Краjине, Сjеверне Далмациjе и Тромеђе Далмациjе, Лике и Босне.   Навршава се четири  виjека од  1615, када jе основана Богословиjа Света три Јерарха у манастиру Крка (прослава у Кистањама биће одржана на Преображење, 19. августа ове године).   У љето 1875. jе почео српски устанак на Тромеђи Лике, Босне и Сjеверне Далмациjе,  одбори за помоћ

Dr.jpg

Др. Фајгељ – Осам заблуда о ћирилици

Андреj Фаjгељ Постоjе два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилациjе и афирмациjе. Оба се слажу око тога да jе ћирилица различита, то признаjу и jедни и други. На пример, већина писмених припадника европских и других народа на планети, може да чита латиничне натписе на српском jезику, иако сам jезик не разуме. Са ћириличним натписима jе проценат оних коjи читаjу много мањи. Отуда jе ћирилица нешто што jе специфично спрам универзалног, мањинско спрам већинског, другачиjе спрам истог. Они коjи теже асимилациjи, различитост ћирилице гледаjу као нешто негативно и сматраjу да она, зато што jе различита, треба да има, задржи или добиjе мањински положаj. И да, у

Dejan_Jovic.jpg

Дејан Јовић: Хрватска хоће територије али не и Србе

Политиколог из Загреба о односима Срба и Хрвата, међусобним тужбама,прогону коjи jе доживео због своjих ставова: Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заjедница. За стање нациjе некада jе боље изгубити рат. У Загребу постоjе табуи у коjе не смете дирати Деjан Јовић ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе jе трезвена и ствара нову шансу за побољшање односа, jер уклања jедну значаjну препреку. Наиме, парадоксално jе да неку земљу тужите за геноцид, а истовремено тврдите да са њом желите добре односе. Она – у њена оба дела – омогућуjе уравнотежениjи приступ анализи ратних и поратних догађаjа. Наше су оцене тих догађаjа и даље под

Zagreb_antisrpska_histerija.jpg

Загреб поново тресе антисрпска хистерија

Одбиjање тужби у Хагу ниjе побољшало хрватско-српске односе, из „лиjепе наше“ стиже буjица оптужби. Штрбац: Уцене неће престати. Крестић: Уjедињуjе их мржња према Србима ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу и контратужбу за геноцид, коjу су многи видели као шансу за помирење Хрватске и Србиjе, само jе долила уље на ватру, па су односи две државе доспели, чини се, на наjнижу тачку. Србиjа и Срби главна су мета већег дела хрватске jавности, а антисрпска хистериjа присутна jе на сваком кораку. Хрватски политичари утркуjу се ко ће већу паљбу осути по источном суседу. И са наjвише адресе стигла jе претња – премиjер Зоран Милановић jе запретио да ће блокирати улазак

Petar_Bojovic_prati_Aleksandra_Karadordevica.jpg

Војвода Петар Бојовић: Слуга отаџбине из шест ратова

Медиjа центар “Одбрана” обjавио књигу Божидара Јововића “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде”. На сасвим нов начин аутор у делу говори о животу, ратничком путу и заслугама чувеног воjсковође Генерал Петар Боjовић прати престолонаследника Александра Карађорђевића на Јелаку, 1918. године НА дуго заборављене заслуге и воjничко умеће наjмлађег српског воjводе с краjа 19. и почетком 20. века Петра Боjовића (1858-1945), учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио jе Божидар М. Јововић, сабираjући међу корице књиге многоброjна документа, али и критичке осврте и одговоре на дилеме. Књигу “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде” обjавио jе Медиjа центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи наставник у систему воjног школства, ниjе jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.