arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
bijeljina.jpg

БОЛНО СЈЕЋАЊЕ НА НЕСТАЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ

10. мај 2014.

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

split.jpg

Сплит: Споменик црнокошуљашима

9. мај 2014.

У Сплиту jе откривен споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан, коjа носи име усташког официра. Градоначелник Иво Балдасар обратио се црнокошуљашима подсећањем на дан победе над фашизмом Усред Сплита, на платоу у Улици Руђера Бошковића, откривен jе споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан. Построjене црнокошуљаше КОС-а, коjе jе предводио оснивач Доброслав Парага, поздравио jе и сплитски градоначелник Иво Балдасар, иначе председник сплитске организациjе СДП-а. Треба подсетити на име коjе jе ова jединица ХОС-а узела, а реч jе о усташком пуковнику и генералу оружаних снага за коjег се ни не зна како jе завршио живот. По некима jе убиjен у борбама против партизана, а по другима jе као крижар упао

tusevljak.jpg

И ДАЉЕ СЕ ОПСТРУИШУ ИСТРАГЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

9. мај 2014.

БЕОГРАД, 9. МАЈА /СРНА/ – Инспектор у Управи за криминалистику МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак рекао jе да у БиХ jош траjе опструкциjа у истрази ратних злочина над Србима и подизању оптужница против починилаца, као и у проналаску и идентификациjи српских жртава.   Он jе оциjенио да су анализе свих предмета ратних злочина, оптужица и пресуда у Тужилаштву БиХ и окружним и кантоналним тужилаштвима у Федерациjи БиХ показали да jе и послиjе 20 година веома мали броj оптужница подигнутих против лица коjа су починила злочине над Србима. „Нажалост, jош увиjек пред Судом БиХ ниjе завршен ниjедан велики предмет за почињене страшне злочине над српским народом, од града Сараjева, па до

dudik.jpg

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У СПОМЕН ПАРКУ „ДУДИК“ КРАЈ ВУКОВАРА

9. мај 2014.

У суботу, 10. маjа 2014. у спомен парку Дудик код Вуковара од 17 часова у организациjи удружења антифашиста биће одржан комеморативни скуп. Испред удружења Јадовно 1941. виjенац ће положити Душан Ј. Басташић, предсjедник удружења. Свечана академиjа са културно-умjетничким програмом, коjоj ће присуствовати гости из три земље, минстарстава хрватске власти, почиње од 19 часова у Спомен кући нобеловца Лавослава Ружичке у Вуковару. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране

Петар Ђокић

ЂОКИЋ: СРБИ ДОПРИНИЈЕЛИ БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА

9. мај 2014.

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе да српски народ носи сjећање на огромну жртву поднесену у борби за праведениjе друштво, али приjе свега у борби против фашизма. Ђокић jе рекао да jе период од 1991. до 1995. године на прострима бивше Југославиjе био вриjеме у коjем су се настоjали потиснути мотиви и сjећање на антифашистичку борбу, али да Република Српска има храбрости да 9. маj слави као републички празник.  „Оваj скуп jе од великог значаjа, jер се колективно сjећање може чувати преношењем из генерациjе у генерациjу, а то се може наjбоље учинити уз помоћ академске заjеднице“, поручио jе Ђокић на

AMBLEM.jpg

СРПСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ НИСУ ОКАЉАЛИ ОБРАЗ,РУКЕ И ИМЕ

9. мај 2014.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

8. мај 2014.

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

pogubljeni-noseca.jpg

Tрeбaлo je дa будeмo пoгубљeни…

7. мај 2014.

Сeстрa ми je с нeпунe двe гoдинe умрлa oд глaди. Чeтвoрoшкe je пузилa прeкo лoгoрa и гoвoрилa „Maмa кувa, мaмa кувa“. Jeднoг jутрa je умрлa, двa брaтa, тeк нeштo стaриjи, сeдeлa су пoрeд њe и милoвaлa joj кoсу и гoвoрили „нaшa сeja je умрлa“. Kaд су нaишли грoбaри, узeли су сeстру и зa нoгу je бaцили нa мртвe. Majкa je глeдaлa дoк кoлa нису зaмaклa, и oндa je пaлa oд слaбoсти, jeднa je oд пoтрeсних причa jaсeнoвaчких жртaвa. У кoлoни с виjeнцимa билa je и бившa лoгoрaшицa Jeлeнa Рaдojчић, рoђeнa Бухaч, рoдoм из Jaблaнцa, српскoг сeлa нa хрвaтскoj oбaли Сaвe, низвoднo oд Jaсeнoвцa. – Tрeбaли смo дa будeмo пoгубљeни, aли су дoшли

ulaz-jasenovac.jpg

Иванишевић: Факти доказују геноцид у НДХ

6. мај 2014.

Директор београдског Института за истраживање српских страдања, Миливоjе Иванишевић, упозорава да се децениjама покушава заташкати геноцид у Независноj Држави Хрватско и Јасеновцу, те да jе наjчешћа примjедба – да нису позната сва имена побиjених. Иванишевић тврди jе тихи послиjератни боjкот хрватског, муслиманског, а диjелом и jугословенског државног руководства децениjама био присутан у свим, поготово међународним збивањима у вези са jасеновачким логором. Милиони људи су убиjени у броjним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеjа ниjе присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара jасеновачког логора, упозорава Иванишевић у интервjуу Срни. Он као примjер

bileca-izlozba.jpg

Изложба „Моје Јадовно“ у Билећи

5. мај 2014.

Изложба „Моjе Јадовно“ jесте путуjуће свjедочанство, састављено од фотографиjа, скица, копиjа докумената, чиjи jе циљ да говори о страдању Срба у фашистичкоj творевини – НДХ. Ово jе истакнуто у Билећи, приликом отварања изложбе о комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Страдање Срба, Јевреjа и Рома од десетог априла 1941. године, потврђуjе да jе системски геноцид био државни проjекат фашистичке НДХ. Кориjени сежу у вриjеме Анте Старчевића, у другу половину деветнаестог виjека, казуjе Предраг Лозо, аутор изложбе „Моjе Јадовно“. „Сама чињеница да се чекало више од седамдесет година од стравичног злочина и да се о томе ћутало због тога што jе почела да ради од 10.априла четрдесет прве…у доба комунистичке Југославиjе ниjе могло

milenko-pavlovic.jpg

Пуковник Миленко Павловић: “Нећете ви да гинете, ја ћу!”

5. мај 2014.

Пре тачно петнеаст година на данашњи дан командант 204. ловачко авиjациjског пука Миленко Павловић извукао jе млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима коjи су бомбардовали Ваљево. Летео jе право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање своjих колега коjи су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе броjниjем и технички надмоћниjем неприjатељу. Рат jе пуковника Миленка Павловића затекао на месту команданта 204. ловачко авиjациjског пука. Тада се само 14 авиона МиГ 29 могло супротставити НАТО авиjациjи са 600 наjсавремениjих летилица. Са упола мањим дометом радара и три пута мањим дометом ракета наши пилоти били су немоћни. Ипак, сви су беспоговорно извршавали задатке. Првог дана бомбардовања

hercegovina-prebilovci-2012-06.jpg

САМО ЈЕДАН ПОДАТАК ЈЕ ЗВАНИЧАН – ОНАЈ О 600.000 УБИЈЕНИХ

4. мај 2014.

Наjважниjе jе да кажемо да смо као народ у НДХ били осуђени на истребљење и да смо преживjели само захваљуjући оружаном отпору том геноциду коjи jе однио огромне жртве, поручуjе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. Постоjи само jедан званичан акт о броjу убиjених у Јасеновцу, а то су подаци Комисиjе за утврђивање ратних злочина СР Хрватске из 1946. у коме се наводи 600.000 жртава – све друго су произвољни подаци, истиче предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „До сада jе утврђено нешто више од 83.000 имена страдалих, што jе далеко испод стварног броjа жртава. Ако се не откриjе усташка евиденциjа жртава

jasenovac.jpg

Yet another 22 April

4. мај 2014.

Ћирилица Another 22 April has passed, the day when we were supposed to remember the breakout of the Jasenovac inmates. The Balkan Auschwitz, the largest systematically raised devourer of the Serbian and Jewish people, each year asks us a series of questions. Those questions, complicated and never fully answered, go deep into the foundations of our collective identity, our relation towards the past, but also the relation of parents and grandparents towards their offspring. Our public awareness deeply formalized and scandalised to the point of tabloid perception, „wastes” such dates once a year, as a formality usually followed by standard journalist and politician’s phrases on the repetition of the history, our commitments, the

Миодраг Линта

Линта тражи да се поштује закон о правима мањина

4. мај 2014.

Прелепљивање налепница потврђуjе да су Срби у Хрватскоj грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Предстaвници удружења бранитеља су jуче прелепили налепнице с хрватском заставом преко двоjезичних табли на државним институциjама у Вуковару. Линта jе истакао да посебно забрињава то што jе хрватска полициjа мирно посматрала противуставну и противзакониту акциjу представника бранитељских удружења, преноси Танjуг. Сматра да Срби у Хрватскоj нису могли ништа друго ни да очекуjу, с обзиром да су наjвиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акциjе „Бљесак“, рекли да jе то „велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе

dobrovoljacka-pomen-majka.jpg

Добровољачка: Одата почаст страдалим војницима ЈНА

3. мај 2014.

Чланови породица воjника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, као и преживjели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премиjером Српске Жељком Цвиjановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима. Учесници обиљежавања, међу коjима jе био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мjесту страдања воjника ЈНА положили руже и прислужили свиjеће. Припадници Министарства унутрашњих послова Кантона Сараjево обезбjеђивали су оваj скуп, коjи jе протекао мирно и достоjанствено. Након мирне шетње, полагања цвиjећа и паљења свиjећа у Добровољачкоj улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овоj сараjевскоj улици биће

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Живот после НДХ

Велики број унесрећених који су некако преживели покољ компензовали су свој бол

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА