Због тога што сам о своjоj Историjи Срба у Угарскоj 1790−1918. у недавном интервjуу обjављеном у „Печату“ имао прилике, на повећем простору, да изнесем оно што сам сматрао да заслужуjе jавну пажњу, одлучио сам да данас не говорим о њоj. Не желим да понављам оно што сам већ рекао и што су уважени читаоци „Печата“ већ имали прилике да прочитаjу.     Овом приликом позабавићу се односом науке и политике. Та тема ниjе нова. О њоj су писали многи, што доказуjе да jе изазовна и да се о њоj увек може рећи нешто што jош ниjе казано. Ја ћу покушати тоj теми да приступим са становишта науке коjом се бавим

Због катастрофалних поплава у Републици Српскоj и људских жртава, Влада Републике Српске сутрашњи дан jе прогласила Даном жалости у циjелоj Републици.     Министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић изjавио jе да jе Влада Српске дониjела одлуку да сутра у Српскоj буде Дан жалости и да jе до сада у поплавама смртно страдало 17 лица. Он jе апеловао да сви грађани у Српскоj поштуjу наредбе надлежних институциjа. „Апелуjем да грађани не прихватаjу информациjе коjе нису од надлежних институциjа. Само надлежне институциjе могу дати валидне информациjе„, рекао jе Јовичић новинарима, након сjеднице Републичког штаба за ванредне ситуциjе и Владе Српске. 13.26 Директор Полициjе Републике Српске Гоjко Васић потврдио jе да jе jутрос на подручjуДоњег Жабара пронађено мртво

Београд – У свету данас живи 11,5 милиона Срба. Наравно, наjвише у Србиjи – 6,2 милиона. У Републици Српскоj 1,2 милиона. Према попису из 2011. године, у Црноj Гори званично има 182.473 Срба и они чине трећину житеља ове младе државе. Готово четири милиона Срба данас jе у расеjању. „После девет великих сеоба српски народ jе расут на пет светских континената“, каже Александар Чотрић, председник Одбора за диjаспору у претходном сазиву српског парламента. „Два милиона Срба jе у нашем окружењу и региону, а два милиона их jе у диjаспори. Ми непрестано улажемо напоре да таj народ држимо уз себе, уз матицу Србиjу, не бисмо ли jачали наш национални идентитет.“ Српска

БEOГРAД – Драмски уметник Љубивоjе Tадић припрема позоришну представу „Jадовничка жмижда“, о страдању српског народа Kордуна, Лике, Далмациjе и Kраjине 1941. године у jамама од Велебита до Пага. Премиjера ће бити у Сава центру 16. маjа, наjавили су организатори – „Југоарт“ и Tадић. Представа jе, као и роман, „морна и печална, исписана крвавим словима“, истиче се у наjави и наводи да jе за само 123 дана, од 11. априла до 26. августа 1941. у jаме – губилишта после мучења бачено око 90.000 Срба, Jевреjа и Рома, а да jе у том периоду из НДХ нестало 190.000 људи, одселило се око 30.000, углавном у Србиjу, док jе око 40.000 људи прекрштено

Хрватски судови неправедним пресудама 14 српских породица оставили на улици. Прогнани мораjу да плате Хрватима коjи су им узурпирали домове за улагања у некретнине   ПЕТАР Кунић протеран jе у „Олуjи“ са свог огњишта у Карловцу. У кућу коjа му jе одузета, уз сагласност државе, уселио се Хрват Жељко Петровић. Веру да правда ипак постоjи Кунићу jе улила одлука Хрватске из 2004. године да му врати имовину. Онда га jе сачекао jош већи шок – да ће привременом станару морати да плати 180.000 евра за то што jе уложио док jе живео у Кунићевоj кући! Како ниjе могао да плати дуг, Кунићева кућа jе jуче ишла „на добош” и само

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ – Министар просвjете и културе Република Српске Горан Мутабџиjа изjавио jе да jе циљ семинара о педагошком приступу изучавања холокауста у средњим школама у Српскоj пронаћи начин за квалитетно представљање истине о страдању свих народа у холокаусту и у Другом свjетском рату. „До сада смо често упадали у замке, а оваj семинар треба да нам помогне, као и претходни, да би смо научили на коjи начин презентовати чињенице и питати се суштински шта се то десило тада да су људи чинили такво зло, какав jе био историjски контекст да у људима пробуди оно наjружниjе да би се догодиле такве ствари“, рекао jе Мутабџиjа. Он jе

ЗАГРЕБ, 13. МАЈА /СРНА/ – Један броj хрватских медиjа, незадовољан одлуком Спортског арбитражног суда да потврди казну фудбалеру Јосипу Шимунићу, прозива српске и словеначке експерте као кривце за чињеницу да Шимунић неће играти на Свjетском првенству у фудбалу у Бразилу. Фифини одбори окарактерисали су узвик „За дом спремни“ као ратни узвик усташа, хрватског пронацистичког режима, коjи jе имао власт током Другог светског рата. Шимунић jе проглашен кривим за „увреду достоjанства група људи, jер jе користио те дискриминативне риjечи“. Одмах након прве пресуде Шимунић jе поднио жалбу, тражећи укидање казне или њено претварање у условну. Он jе тврдио да jе имао намjеру да „подиjели своjе домољубне осjећаjе са навиjачима“. Према Шимунићу,