arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
klecka-jama-naslovna.jpg

Клечка јама – прва комеморација и парастос након 71 године

  О Б А В И Ј Е С Т   Поштовани 1941.г. под Клеком, у Клечкоj  jами, на jедном од стратишта на подручjу Огулина, живот су изгубиле  453 особе.  Убиjене су од усташких воjника хладним оружjем само из разлога своjе различите националне или вjерске припадности. Након 71 године,  Виjеће српске националне мањине за подручjе Града Огулина,  у сурадњи са Српском православном црквом, организира комеморациjу и парастос за жртве страдале 1941. године у Клечкоj jами .   Комеморациjа и парастос ће се одржати у недjељу 12. августа. Окупљање jе у мjесту Биjелско до 12:30 сати. Овим путем вас обавjештавамо и позивамо да присуствуjете парастосу и комеморациjи.   С поштовањем,   Невен Ивошевић Предсjедник Виjећа

pl-parastos-u-crkvi-Svetog-Rafaila-Banatskog.jpg

ОБЕЛЕЖЕНА XVII ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА КРАЈИШНИКА

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

spomenik_knezevic.jpg

Четрнаест година од убиства Срђана Кнежевића

Полагањем цвиjећа на споменик на Палама и посjетом гробу у Тврдимићима, данас ће бити одата почаст Срђану Кнежевићу, бившем команданту специjалне jединице Воjске Републике Српске “Бели вукови” и замjенику начелника Центра jавне безбjедности Српско Сараjево коjи jе убиjен 7. августа 1998. године на Палама.”Чланови Удружења бораца `Бели вукови` са Пала све вриjеме покушаваjу да jавно искажу огорчење због нерада и немара правосудних институциjа, али узалуд.  Често помислимо да надлежним институциjама и поjединцима уопште ниjе стало да откриjу налогодавце и починиоце гнусног убиства нашег команданта, Белог вука”, изjавио jе Срни секретар Удружења “Бели вукови” Горан Вељић. Он каже да су “Бели вукови” посебно огорчени због индолентности Тужилаштва и Суда БиХ у рjешавању Кнежевићевог убиства. Према

svodna-2012.jpg

Убиства избјеглица и даље некажњена

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

svodna-2012.jpg

СПОМЕН- ОБИЉЕЖЈЕ СTРАДАЛИМ У ИЗБЈЕГЛИЧКОЈ КОЛОНИ

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе „Олуjа“.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

oluja-1995-Igra-za-decu-1.jpg

Скандал: У друштвеној игри ‘Олуја 1995’ убијају Србе, побједник онај ко први стигне до Книна!

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

Jura_jezerinac.jpg

УПОРЕДИО ИСУСА СА СТЕПИНЦЕМ?

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ рекао да су „у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца“, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао „очување истине о Домовинском рату“, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

prebilovci.jpg

УСПОСТАВИТИ ДОСТОЈАНСТВЕН ОДНОС ПРЕМА ПРЕБИЛОВАЧКИМ ЖРТВАМА

ПРЕБИЛОВЦИ, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Код рушевине Спомен-храма у Пребиловцима, код Чапљине, данас jе служена Света литургиjа са поменом за становнике овог села и Србе из околних мjеста коjе су 1941. године побиле усташе. Са данашњег скупа поручено jе да што приjе треба обновити Спомен-храм, порушено и попаљено село, те успоставити достоjанствен однос према жртвама српског народа и према Пребиловцима. Ово село, коjе jе симбол страдања српског народа, али и уопште страдања у Другом свjетском рату, не би требало да остане рушевина, jер jе то срамота, рекао jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура. „Страшно jе и што су уништени сви споменици Србима убиjеним од 1941.

jelasci.jpg

ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЈЕЛАШЦИМА

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА (СРНА) – У селу Јелашци код Вишеграда на данашњи дан 1992. године муслиманске снаге упале су у село и на звjерски начин убили десет српских цивила, међу коjима и двоjе дjеце. На кућном прагу убиjени су Тривун Јелачић, његова жена Сава, снаха Мира и њена дjеца – осмогодишњи Видоjе и десетогодишња Мира. Од муслиманског метка страдали су Славка и Драган Шушњар, коjи су убиjени у дворишту куће и на сеоском путу. У кући, док су припремали кафу, убиjени су Миле Савић, његова супруга Петка и брат Радомир, коjи jе тада дошао из Обреновца да помогне брату у купљењу сиjена. „Ово jе страшан злочин. Побиjени су цивили, људи

glamoc_obiljezavanje.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА И ЈЕВРЕЈА

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем виjенаца и парастосом данас jе у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених у љето 1941. године.Литургиjу и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио jе владика Хризостом уз саслужење свештеника епархиjе бихаћко – петровачке, а помену jе присуствовао изасланик Јевреjске заjеднице у БиХ Дарио Атиjас из Добоjа. „Са овог мjеста шаљемо поруку мира и да се ово никад не заборави и да наше сjећање траjе „ рекао jе Атиjас. И ове године jе са Шушњара упућен позив властима у Санском Мосту и Унско – санском кантону да заштите спомен комплекс на Шушњару

Срна

ОТКРИВЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СТРАДАЛИМА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

НОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас jе откривено спомен – обиљежjе за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године. Међу страдалима jе и 14 дjеце до седам година, од коjих двоjе тек рођених те 1941. године. Парох Ненад Томић, коjи jе освештао спомен-обиљежjе и служио парастос, рекао jе да су жртве све до есхумациjе 2006. године, „почивале у миру али не и у смираjу, jер ниjе било сахране и опjела“. „Данас смо отишли и корак даље и освештали достоjно спомен-обиљежjе коjе ће служити за сjећање и опомену, а уjедно jе то и наша захвалност њима што су стаjали на стражи отаџбине“, додао jе Томић.

prebilovci-hram_slika.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ПРЕБИЛОВАЦА

У суботу, 4.августа 2012, у 8 часова, код рушевине Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће  се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 71- годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекам и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости,

vitovlje05.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА СТРАДАЛИМ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО

ТРАВНИК, 2. АВГУСТА /СРНА/ – У Витовљу, на Влашићу, данас jе служен парастос за 43 становника тог села и Мудрика коjи су 2. августа 1941. године на превару одведени из своjих села, вагонима пребачени у Госпић и побиjени у усташком комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг. „Освештана jе и обновљена спомен-плоча jадовничким новомученицима из  Витовља и Мудрика, коjа jе до 1992. године стаjала у центру тог села, а онда jе уништена“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Сада jе, захваљуjући потомцима jадовничких новомученика са Витовља и Мудрика плоча обновљена, постављена у цркви Светог Илиjе и освештана. Парастосу jе присуствовало  више од 100 потомака и поштовалаца jадовничких жртава. Помен jе служио

m_grad.jpg

КРСНА СЛАВА И СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ

МРКОНЈИЋ ГРАД, 1.АВГУСTА /СРНА/ – Правда увиjек стигне и ми jе чекамо, поручила jе данас начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић на свечаности поводом обиљежавања Светог пророка Илиjе, крсне славе општине, и Дана 11. мркоњићке лаке пjешадиjске бригаде.     Око 300 воjника 11. мркоњићке пjешадиjске бригаде дало jе своjе животе у протеклом рату за Републику Српску, а у Мркоњић Граду jе пронађена и jедна од наjвећих масовних гробница из коjе jе есхумирано 181 тиjело. Све жртве су звjерски мучене и убиjане, а ни до данас за те стравичне злочине нико ниjе одговарао. „Двадесет година причамо исту причу, али кажу да jе понављање маjка знања и вjеруjемо да ћемо jедног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.