arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миле Дакић

МАЈКА МИЛА ЏОДАН

1. август 2012.

Већ трећу годину обилазим Петрову гору. Дотичем старе ране. Бугарим… Први пут смо се сусрели jануара 1942. године, око Божића. Био сам у jеданаестоj години. Она сниjежна и сурова. Надвиjене гране испод сниjежних наноса. Као да смо у тунелу. Саонице клизе. Сниjег испод њих пуцкета. Коњи понекад заржу и фркћу кроз иње облеђених ноздрва. Много нас jе. Нас шестеро: мама Драгица, отац Симо, сестре: Мариа, Босиљка и Љубица, па уз нас уjак Ипоjа са женом Милиjом, оцем Јусом и двоjе дjечице: Мариjом и Илиjом. Циjели jануар смо у земуници. Јутра су била чудесна… Лед изнад нас, као сиге у пећини. Мора се. Бjежали смо од зла и смрти. Други пут се видjесмо

Доктор Јован Рашковић

Јован Рашковић (1929-1992) Двије деценије од Јованове смрти

1. август 2012.

Српски академик и политичар Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 – Београд, 28. јул 1992), умро је прије тачно двије деценије. Прерано преминули, свјетски угледни психијатар и неуропсихијатар, оставио је дубок траг у медицвинској науци, и у крајишкој, као и цјелокупној српској политици трагичних деведесетих година. Остао је савјест времена, што успијева само ријеткима. Јован Рашковић, син книнског адвоката Душана Рашковића (каснијег судије Врховног  суда Хрватске) и мајке Славке, из велепосједничке породице Лукавац, рођене у Тепљуху код Дрниша, живио је у Книну до почетка Другог свјетског рата. Тада га је отац, чију су главу уцијениле нове усташке власти (прогласиле су га „четничко-комунистичким вођом“), склонио у манастир Крка код Кистања а потом

grb_spc.jpg

ИЗ ЦРКВЕНОГ ЖИВОТА: Помени Господе, Пострадале у Јадовну

1. август 2012.

  „Да се сећамо овога дана увек и свагда. Дужни смо да памтимо све пострадале претке и чланове Цркве“                         Епископ горњокарловачки Герасим Молитвено сећање на пострадале средином 1941. године у селу Јадовно, Србе и Јевреjе одржано jе jуна месеца ове године. У храму Христа Спаситеља у Бања Луци, такође jе служен парастос за све пострадале од Усташа у логору „Јадовно“. Јуна 24, служен jе парастос у Јадовну код спомен обележjа. Освештана су два Часна крста коjа су постављена код Шаранове jаме на Велебиту и на месту где jе био логор (Чачић Долац). У последњим политичким дешавањима, од 1990. jе у Хрватскоj порушено око 3.000 спомен обележjа против фашизма, иако

glamoc_obiljezavanje.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ „КАМЕН“

1. август 2012.

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице „Камен“ до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“.

savo_strbac_1.jpg

НОВЕ СПЕКУЛАЦИЈЕ ХРВАТСКЕ

31. јул 2012.

БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац очекуjе да ће Жалбено виjеће Хашког трибунала потврдити првостепену пресуду генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине над Србима у акциjи „Олуjа“ и сматра спекулациjама оцjену хрватске jавности да би им казна могла бити скраћена.   „Да ли ће казна бити скраћена или не, то jе периферна ствар за Србе. Важна jе управо потврда суда да jе кроз удружени злочиначки подухват извршено етничко чишћење Срба из Краjине“, оциjенио jе Штрбац у изjави Срни. Штрбац напомиње да jе Првостепени суд утврдио да jе у питању удружени злочиначки подухват, чиjи jе циљ био присилно и траjно истjеривање Срба из Краjине,

dakic.jpg

СВЕДОК

31. јул 2012.

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен

gornji_grahovljani.jpg

Акција Завичајног друштва опустјелог села крај Пакраца, Петрово у Граховљанима

31. јул 2012.

Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску. – Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен

Срна

ЗЛОЧИНЦИ НИСУ ПРОЦЕСУИРАНИ НИ НАКОН 20 ГОДИНА

31. јул 2012.

ТРНОВО, /СРНА/ – Породице 124 убиjена српска цивила и 157 бораца из Трнова огорчене су што ни 20 година након злочина муслиманских снага нико ниjе процесуиран нити осуђен за наjмонструозниjе злочине у овоj општини. „За злочине над српским становништвом у Трнову jош нико ниjе одговарао, иако jе Министарство унутрашњих послова Републике Српске подниjело тужбе Тужилаштву БиХ против лица муслиманске националности са свом потребном документациjом и доказима“, рекла jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк и додала да се неки од злочинаца и данас слободно шетаjу Трновом. Она jе подсjетила да jе намлађа жртва муслиманског злочина двогодишњи Милун Тешановић из Ледића коjег су злочинци

dr_jovan_raskovic1.jpg

Годишњица смрти др Јована Рашковића

30. јул 2012.

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте  и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: „Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов  Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци“  Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

glina-parastos.jpg

Парастос за српске жртве усташког масакра у глинској цркви

30. јул 2012.

1 200 невиних српских цивила с подручја некадашњих срезова Вргинмоста и Глине, у два дана крајем јула и почетком августа 1941. године, усташе су поубијале у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Парастосу којег су у Глини, 29. јула, служили глински протојереј Слободан Дракулић и парох војнићко-коларићки јереј Жељко Видаковић присуствовало је неколико десетина вјерника међу којима су били и представници Срба у градској и мањинској самоуправи, активисти Просвјете, као и представници СНВ-а. Током обраћања присутнима протојереј Слободан Дракулић нагласио је да би се скоро сваког дана могла обиљежавати годишњица неког страдања православних Срба. – Због тих страдања Срби су у крајевима где су били у већини постали малобројни, па су се понегдје

Гаравице

Гаравице: Традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреја и Рома

30. јул 2012.

04. августа 2012. године са почетком у 11.00 часова у Гаравицама одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреја и Рома Бихаћа и Бихаћког краја. У овом мјесту прије 71 годину, у љето 1941. године, звјерски је побијено преко 12 000  невиних жртава. Убијање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило је жртве са подручја велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусједних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убијање је било свугдје и на сваком мјесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у јаме и бездане, а већина невиних жртава је довођена у затвор

vitovlje05.jpg

ИЛИНДАНСКИ ПАРАСТОС И ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО НА ВИТОВЉУ

30. јул 2012.

Илиндански збор на Витовљу, одржаће се 2. августа 2013. године са почетком у 10.30 часова код Цркве светог пророка Илије, када ће се евоцирати успомена на најтужнији дан у историји тог малог села. Након тога, одржаће се заједничко окупљање уз скромно послужење и обраћање потомака жртава логора Јадовно. ПРОГРАМ: 10:30 Литургија уз помен на витовљанске жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг и на жртве свих отаџбинских ратова 11:45 Обношење литије око Цркве светог пророка Илије 12:30 Културни дио програма уз наступ фолклорног ансамбла из Котор вароша и етно групе «Жубор» Заједничка трпеза љубави и уручење захвалница за госте 14:30 Спортски дио програма, натјецање у бацању камена, повлачењу конопа

dakic.jpg

Будни сањамо завичај!!

30. јул 2012.

Мр Миле Дакић, историчар и писац, председник Удружења прогнаних Срба из Хрватске, говори о српском погрому, безнадежном полажаjу наших сународника у матици и свом стваралаштву Будни сањамо завичаj!! У Хрватскоj у недавном рату потпуно jе уништено 87 православних цркава, а 195 jе оштећено, порушено 45 парохиjских домова, док их jе 57 у руинираном стању. Други светски рат и комунистичка власт задали су Православљу jош веће ударце. Прошле године преко 28.000 Срба затражило jе промену имена и презимена, наравно, у католичка, хрватска – мр каже Миле Дакић Мр Миле Дакић jедан jе од малоброjних стваралаца, писаца, песника, чиjа драгоцена, аутентична дела, у правоj мери, нису позната jавности. Оваj историчар, а прогнаник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА