БЕОГРАД, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе да српска тужба против америчке компаниjе МПРИ за саучесништво у геноциду и прогону Срба у операциjи „Олуjа“, има реалнe шансe за успjех. Штрбац jе истакао да такав став поткрепљуjе писано образложење и изjашњавање федералног суда у Чикагу, коjе jе таj суд дао прошле године када се прогласио надлежним, а тужбу оциjенио као веома озбиљну. „Тужба jе поднесена у августу 2010, а краjем августа 2011. године суд се огласио надлежним и тада саопштио да jе одбио приговоре тужене организациjе о неоснованости тужбе. Судиjа Рубен Кастиљо тужбу jе оциjенио као веома озбиљну, а образложење написао на 20 страница“, рекао jе

Хашки суд jе нарушио права Радована Караџића чак 58 пута до сада, а признање Суда да jе нарушавања било, али да то нема никакве посљедице по оптуженог – довољно говори о Суду, упозорава Александар Мезjаjев, стручњак за међународно право.Током суђења генералу Ратку Младићу дошло се до нових детаља у вези са улогом Радована Караџића у рату, коjи му иду у прилог. Ипак, Хашки трибунал одбио jе могућност поновног саслушања у том случаjу.   Судско виjеће Трибунала саопштило jе да jе окривљени имао сасвим довољно времена да се упозна о предмету и да зато поновно саслушање нема смисла. Мезjаjев вjеруjе да ипак постоjи могућност да дође до нових саслушања, али да ће се то вjероватно десити тек када

На данашњи дан 1944. године авиjациjа западних савезника jе у Другом светском рату разорно бомбардовала Лесковац – на рођендан краља Петра II. Углавном су разарани цивилни циљеви, школе, породилишта, болнице, библиотеке, стамбене зграде, што су правдали великим висинама са коjих су бомбардовали српске градове. Ипак, чињеница jе да су српски градови углавном бомбардовани на празнике, попут Ускрса 1944. (када jе Београд био разорен и том приликом jе страдало више од 30.000 људи) или на краљев рођендан као што jе случаj са Лесковцем. Током тог бомбардовања погинуло jе више од 1.600 цивила, а центар – старо jезгро града – jе потпуно разорен.   Извор: СРБЕЛ.НЕТ

БИЈЕЉИНА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник „Историjског проjекта Сребреница“ Стефан Каргановић упутио jе отворено писмо некадашњем предсjеднику Републике Српске Драгану Чавићу, у коjем га jе оптужио да jе стављањем потписа на Извjештаj Комисиjе Владе Републике Српске о Сребреници 2004. године нанио непроцjењиву моралну штету српском народу и Српскоj.   „Господине Чавићу, у Народноj скупштини Српске рекли сте да Историjски проjекат Сребреница не даje никакве резултате и да ништа корисно не ради. Да то искрено мислите, Ви не би имали потребу ни да нас помињете. Ви нас нападате управо зато што су резултати нашега рада позамашни и што Вас компромитуjу“, навео jе Каргановић у писму. Он jе додао да „Историjски проjекат

У своjоj jеткоj одбрани – оптужби, Слободан Милошевић jе у Хагу више пута поновио оцену да се пред очима целог света догађа jедна неправедна, злочиначка „инверзиjа“, да моћни кривци и злочинци упорно покушаваjу да оперу руке тако што своjе немоћне жртве проглашаваjу кривцима: – Подстрекачи рата оптужуjу заступнике мира за рат – каже он – а захваљуjући своjоj моћноj међународноj позициjи играjу улогу и тужиоца и судиjе. Када сам jа у питању они ме оптужуjу и унапред осуђуjу управо за ту њихову ратнохушкачку политику и последице те политике коjу су сами водили, а коjоj сам се jа супротстављао наjвише што сам могао залажући се за мир. Ту jедноставну истину могу

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века.   Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду. Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку. За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара