У прољеће 1990. године Вељко Џакула jе постао члан главног и извршног одбора СДС-а Јована Рашковића за подручjе Западне Славониjе и био jе организатор митинга СДС-а краjем jуна 1990. године у Пакрацу на коjем jе доминирала четничка иконографиjа. У jануару 1991. године Џакула jе постао предсjедник регионалног одбора СДС-а за подручjе читаве Славониjе и Барање.   Џакула jе 2. марта 1991. године био организатор масовне побуне полицаjаца српске националности у Пакрацу, због коjе су из Загреба у Пакрац стигли хрватски специjалци, да би се у цjелокупан случаj умиjешала ЈНА, а након тога се скривао у Београду, кад jе успоставио везу са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом. Џакула jе 12.

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали.  Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” jе истакао да се у Дубровнику  упознао са интелигенциjом дубровачког стариjег и млађег нараштаjа.  У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“.   Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра.(1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2) Краjем октобра

Приликом обиљежавања 16. годишњице хрватске воjне операциjе „Олуjа“ 5. августа 2011. године у Книну, Иво Јосиповић jе изjавио да неће проћи дуго времена када ће Срби из Краjине заjедно са Хрватима славити „Олуjу“, односно 5. август као дан побjеде у домовинском рату, након што прихвате историjске чињенице везане за Други свjетски рат коjе су на страни хрватског народа и хрватске државе.   Да би бар донекле потврдио своjу оцjену дату 5. августа 2011. године у Книну Јосиповић jе на перфидан начин наставио да у своjоj државничкоj активности понижава у првом реду краjишке Србе кроз величање хрватске злочиначке воjне операциjе „Олуjа“, па jе у Книн 5. августа 2012. године на обиљежавање

Поводом изjаве премиjера Ивице Дачића да „хоће да води реалну политику, а не небеску Србиjу“, његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио му jе да земаљске Србиjе нема без небеске.     Епсикоп Атанасиjе jе у отвореном писму упитао Дачића да ли зна да за Србе Светога Саве и косовског Великомученика Лазара нема земаљске Србиjе без небеске, као што нема ни људског бића само земаљског, без небоземног.   У писму се наглашава да православна вера и Црква Божjа живе живот коjи започиње на Земљи, а наставља у Царству небеском по српском светокосовском Завjету и не прихвата такозвано „цивилизациjско“ располућење и деградирање човjека и народа свођених на овоземну хоризонталу гроба и смрти.   Умировљени

Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012. У сазнавању прошлости jедино jе легитимна и пожељна научна ревизиjа (дограђивање). Но, она понаjмање утичена друштвену свест. Медиjи и слика предњаче. Интервjуи поводом претпремиjере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Еjдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржаjу имаjу произвољности коjезамућуjу слику jедне од наjосетљивиjих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређуjе коментар: да jе уништено 30.000 Јевреjа у Београду; да jе само место логора Саjмиште било и стратише („где jе страдало …”); да jе „Недићева полициjа (jе) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да ниjе било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Саjмиште

Међународна инициjатива за праћење антисрбизма позива донаторе и активисте да помогну у сузбиjању антисрбизма у свету и код нас. Циљ jе да у следећоj децениjи антисрбизам постане глобално неприхватљив. „Имоба“ jе нови начин специфичног српског деловања коjи су омогућили Интернет, друштвене мреже и нови медиjи. Међународна инициjатива за праћење антисрбизма – МИПА (IAM – International Initiative for Antiserbism Monitoring) обjавила je почетак кампање за сакупљање средстава за будуће акциjе ове организациjе.     Под слоганом „Док се не супротставимо…“ Међународна инициjатива за праћење антисрбизма jе публиковала детаљну брошуру коjа позива на организовану и професионалну акциjу усмерену ка сузбиjању антисрбизма у свету. Брошура jе намењена донаторима и активистима широм света, а

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио jе сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим краjевима Југославиjе. Краjем 1937. одржана jе у Београду претходна конференциjа за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава. Изабран jе акциони одбор, а шира конференциjа, на коjоj jе требало да се изабере извршни одбор планирана jе 27. фебруара 1938. на Светог Саву. Конференциjу jе отворио претпредседник главног одбора ,,Просвjете” из Сараjева др. Воjа Бесаровић. Из његовог говора о циљевима Савеза ,,Дубровник” пренео jе: ,,Животни интереси циjелог нашег народа … су тражили и траже да се просвjећеност као битни услов сваког народног, духовног и кулурног напретка у свима слоjевима народа што више и