Светозар Шарац из Крњака на Кордуну, у то вријеме тридесетшестогодишњак, приватни аутопревозник, све док је жив памтиће 21. септембар 1991. године. Наиме, тога дана, одазивајући се на мобилизацијски позив, обукао је СНБ униформу и узео пушку, те са осталим резервистима из свог села војним камионом кренуо у Карловац да, како им је речено, из касарне „Логориште“, која је била у окружењу хрваских паравојних јединица, помогну у извлачењу материјално – техничких средстава. Успут, код касарне „Мекушје“, придружило им се и неколико војника и официра из редовног састава ЈНА. Испред моста на ријеци Корани, њихова два возила са укупно 27 људи, зауставили су припадници хрватске полиције у шареним униформама, који су им, након

Комеморативним свечаностима 26. и 27. септембра на Крфу и острву Видо обележава се 96. годишњица доласка српске војске на та грчка острва у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске војске. Поред церемонија одавања државних и војних почасти биће изведени и краћи уметнички програми у извођењу најбољих ђака Шабачке, Панчевачке, Смедеревске, Чачанске, Лазаревачке и гимназије Владичиног Хана, који учествују у наградном студијском путовању које за циљ има обилазак српских војних меморијала у Републици Грчкој. Помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Србија ће бити представљена на ниском нивоу, а српску делегацију ће предводити државни секретар Министарства рада, запошљавања

Предсједник Друштва за очување сјећања на холокауст из Новог Сада Александар Вељић згрожен је изјавом бискупа Милета Боговића, који негира стравичне злочине над Србима и Јеврејима у усташком логору смрти „Јадовно“, почињене почетком Другог свјетског рата.“Згранут сам чињеницом да један високи католички свештеник, као што је Боговић, негира најгрозније злочине на тлу Европе, почињене у логору `Јадовно`, као и чињеницу да су усташе убијале Србе и Јевреје на начине који људски разум не може ни да замисли“, навео је Вељић у данашњем саопштењу. Он је подсјетио да је недавно католички свештеник Стјепан Разум релативизовао злочине почињене у концентрационом логору „Јасеновац“, називајући их „српским митом“. Вељић је истакао да је несхватљиво

У загребачкој Галерији Нова 18. септембра отворена је изложба „Споменици у транзицији. Рушење споменика НОБ-а у Хрватској“, која се може разгледати идућа два мјесеца. Три младе кустосице, Лана Ловренчић, Ребецца МцКаy и Тихана Пуповац, уз организацијску подршку СНВ-а и WХW-а, прије годину дана кренуле су у реализацију изложбе која се не бави само проблемом физичког рушења споменика НОБ-а, него том проблему приступа и као идеолошком и политичком питању. – Монографију о штети која је учињена на споменичком насљеђу НОБ-а, у којој је евидентирано три од укупно седам хиљада споменика, направио је САБА 2000. године. Прије три године кренула је иницијатива СНВ-а да се изради документација стања споменика НОБ-а, како би

Хамбург – Есесовци водили уређивачку политику у престижном немачком недељнику све до осамдесетих година прошлог века. Редакција хамбуршког „Шпигла”, водећег политичког магазина Немачке и најтиражнијег недељника Европе, суочила се минулог викенда са немилом прошлошћу. Према изјавама учесника јавне дискусије, прошле суботе, уређивачка епоха „Гебелсових наследника” трајала је до осамдесетих година прошлог века, односно до одласка у пензију старих нациста. Израз „Гебелсови наследници” дословце одговара чињеницама. Вилфрид фон Овен, у рату ађутант Хитлеровог министра за пропаганду Јозефа Гебелса, био је дугогодишњи дописник „Шпигла” из Јужне Америке, премда је у Немачкој покренута истрага против њега због глорификације „јунаштва армија Трећег рајха”. Невоља по „Шпигл” утолико је већа, јер је Вилфрид фон Овен успео

У организацији Већа српске националне мањине Општине Борово 15. септембра одржан је парастос жртвама рата од 1991. до 1996. који су служили боровски свештеници, протојереј-ставрофор Чедо Лукић, протојереји Миленко Гребић и Миладин Спасојевић те протођакон Драган Сердар. Окупљени су у молитви запалили свеће за погинуле чланове својих породица, рођаке, пријатеље и комшије страдале у последњем рату, одајући им тако почаст и чувајући успомену на њих. – Прошла је 21 година од страдања српског народа у Хрватској, као и страдања наших суграђана. Оставили су велику празнину, прво у својим породицама, а онда у месту и организацијама у којима су деловали и радили. Желимо да их се сећамо и да им на

Након формирања Црквеноопштинског савета у Малом Лошињу, древном градићу једног од четири највећа острва Кварнерског залива, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, у просторијама Српског народног вијећа одржана је прва конститутивна седница овог тела.     Након чина призивања Светог Духа и полагања заклетве, члановима Савета се обратио протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки, захваливши се будућим сарадницима на прихватању часне, тешке и одговорне дужности коју су примили на себе. Пожелевши сваког успеха у будућем раду, отац Мићо је отворио радни део седнице са предложеним дневним редом, на којем су се нашле тачке које се тичу окупљања верника и установљења богослужбеног поретка. У недостатку богослужбеног простора присутни су изразили

Москва – На једном од руских државних ТВ канала премијерно је приказан документарни филм „За ким не звоне звона” – о драматичној судбини манастира и храмова на Косову – без обзира на чињеницу да је филм био приказан веома касно ноћу, забиљежио је велику гледаност, преноси “Глас Русије”.   Сценариста Сергеј Барабанов објашњава да је све што је видио током рата на просторима бивше Југославије оставило страшан утисак на њега. Пошто је православац, најтеже су га ипак погодили уништени манастири. – Та рана је остала у срцу. И све вријеме сам хтио да причам људима о томе, о тој страшној трагедији. У кинематографији је све прилично споро и требало ми