Бивши председник Хрватске Стjепан Месић сматра да о повлачењу међусобних тужби Србиjе и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде треба да одлучи суд. Повлачење међусобних тужби пред Међународним судом правде (МСП) опасно приближило изjедначавању улоге тадашње Србиjе, односно СРЈ и Хрватске у рату, а то jе апсолутно неприхватљиво, рекао jе Месић у интервjуу за лист „Данас“. У Хрватскоj jе, оцењуjе он, требало имати више памети и политичке далековидности када се тужба припремала. „Ја сам тада био за то да се испитаjу све могућности како да остваримо оно што смо желели, а да избегнемо подизање тужбе и, наравно, српску противтужбу коjа jе била извесна. Нажалост, тадашња Влада ниjе имала слуха

Државни секретар у Министарству правде Србиjе Слободан Хомен изjавио jе данас да би, уколико би Хрватска повукла тужбу против Србиjе за геноцид, одговор био повлачење контратужбе коjу jе подниjела Србиjа, оциjенивши да би то било и наjбоље рjешење. „Сматрамо да jе наjбоље повући тужбу и да jе то могуће учинити одмах у овом тренутку… Самим тим би се направио основ за преговоре о свим отвореним питањима“, рекао jе Хомен за Радио-телевизиjу Србиjе. Хомен jе навео да jе тужбу и контратужбу, по договору, могуће повући и у исто вриjеме. Државни секретар jе наговиjестио да jе Србиjа спремна и у овом тренутку да преговара о преосталим отвореним питањима између Србиjе и Хрватске,

English Миса за Хитлера jе незамислива. Зашто онда свиjет шути када jе у питању миса за Анту Павелића? Замислите на тренутак да се одрже мисе задушнице у два велика њемачка града на годишњицу смрти Адолфа Хитлера. Не треба ни рећи да би таква церемониjа пробудила биjес, огорчење и опште протесте не само у Њемачкоj, већ и у циjелом свиjету. Прошле седмице, локални еквивалент таквог догађаjа одржао се у Хрватскоj, али умjесто биjеса и демонстрациjа, ниjе се чула нити jедна риjеч протеста било гдjе у овоj земљи. Говорим о мисама задушницама коjе су 28. децембра одржане у Загребу и Сплиту (а можда и jош негдjе) и коjима се обиљежила 51. годишњица

Сљедбеници усташког режима ових дана комуналцима Дуге Ресе не даjу мира. Таман након што су обрисали пар слова У с крижем и хрватске шаховнице с првим белим пољем, на девастираном споменику су исцртани нови увредљиви графити. Непознати „уметници“ су оваj пута на девастираном антифашистичком споменику у Парку Фрање Туђмана по ноћи уз већ традиционално „У с крижем“ написали и „Бољковац убоjицо“. С друге стране су написали „Јазовка“. Током предизборне кампање Јосип Бољковац, бивши шеф ОЗНЕ за округ Карловац, jе приведен због оптужби да jе починио злочине 1945. године. Због грешке у процедру на слободу га jе убрзо пустио Уставни суд. Многи су хапшење приписали покушаjу приказивања ХДЗ-ове борбе против партизанских

У Биjељини су jутрос осванули плакати, чиjи jе аутор покрет „Образ“, а на коjима jе Федерациjа БиХ обоjена у црно и означена ћириличним натписом „тамни вилаjет“. Териториjе Републике Српске, Србиjе и Црне Горе су биjеле и на њима се налази по jедан мали црвени штит на коме су биjели крст и четири оцила. Дио териториjе Хрватске, коjи се налази преко риjеке Саве, такође, jе црн. Покрет „Образ“ саопштио jе да jе риjеч о виду протеста поводом наjаве да ће Еjуп Ганић и Јован Дивjак бити ослобођени оптужница за злочине над српским народом управо 9. jануара, када Република Српска прославља 20. рођендан и истакао да су плакати излиjепљени и у Звронику

  ПРЕКРШАЈНИ суд у Книну одбацио jе ових дана приjаву полициjе, због ношења и продаjе сувенира са натписом „За дом спремни“, као неосновану, пише портал hrsvijet.net. Реч jе о приjави полициjе против обртника Јакова Марковића коjи jе 05. августа 2011. у Чавоглавама изложио и продавао сувенире с натписом „За дом спремни“. Међутим, одлуком Прекршаjног суда у Книну од 22. децембра 2011. ова jе приjава одбачена као неоснована. У образложењу пресуде наводи се да jе „поздрав ‘За дом спремни’ познат кроз целу хрватску историjу jош од времена Шубића и Зринског те да тиме не представља никакво тзв. Усташко обележjе како му се вероватно ставља у терет“. Извор: Index.hr  

Иaкo je oвих дaнa и у Стрaзбуру oдлучeнo дa су бaњoлучкoм тргoвцу aутoмoбилимa Нeђи Ajдaрићу увeликe пoвриjeђeнa прaвa приликoм суђeњa зa трoструкo убojствo у Kутини, joш ниткo ниje oдгoвaрao зa ту срaмoтнo пoвршну прeсуду, бaш кao ни зa oну пo кojoj je нeкaдaшњи милицajaц Mиркo Грaoрaц прoвeo 15 гoдинa зa рaтни злoчин кojи му никaд ниje дoкaзaн Грaђaнски oдбoр зa људскa прaвa нa чeлу сa Зoрaнoм Пусићeм гoдинaмa пружa прaвну пoмoћ зaтвoрeницимa кojи смaтрajу дa су њихoвa људскa прaвa нaрушeнa. Двa случaja пoсeбнo oкупирajу Пусићeву пoзoрнoст: Нeђe Ajдaрићa, кojи je зa суучeсништвo у трoструкoм убojству 1998. у Kутини дoбиo мaксимaлних 40 гoдинa зaтвoрa, тe Mиркa Грaoрцa, oсуђeнoг 1996. зa рaтни