После свега што сам пре дознао – наставља Данко Васовић – након све документациjе коjу сам прикупио, jа сам тачно и непогрешиво знао шта треба да гледам у том усташком филму, кога ћу срести и ко ће се поjавити у том „живом“ документу, коjи jе, може се само слутити и нагађати из коjих разлога и по чиjем наређењу, шездесет година чамио у бункеру и чуван као наjстрожа државна таjна. Факсимил Валдхаjмове воjне књижице Поглед у Јасеновац Тако сам, на неки начин, и своjу књигу о Валдхаjму подредио филму, определио се да живом сликом, аутентично и беспоговорно докажем ко jе био Курт Валдхаjм и какву jе улогу играо у Другом светском рату на простору некадашње Југославиjе, у овом

Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми jе, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у коjоj се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када jе после више векова Космет враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у коjоj нас jе поново посетио британски министар спољних послова Вилиjем Хеjг (последњи пут jе био пре две године, када jе требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуциjе у Генералноj скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двоjац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама jош jедном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића

Кад сам кренуо из Београда, мислио сам да одлазим заувек, а ипак сам у Италиjи остао само годину и по дана jер се у мени нешто бунило и нисам могао да се помирим са поразом, да признам победу онима коjи су на нечасан начин покушали да ме униште и као човека и као новинара – каже Данко Васовић.  Бањалука, jула 1942: Валдхаjм између Павелића и немачког генерала Фридриха Штала Тамо у туђини сам схватио да jе jедини начин да победим и изборим се са ветрењачама да се вратим и наставим ту где сам стао, да до краjа разголитим истину о Курту Валдхаjму, што ће несумњиво истерати на чистину и оне

 Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. „Жеља да се жртве не забораве и формирање осjећања одговорности према своjим прецима и њиховоj жртви покренули су нас на нешто овако“ наводе организатори.  Предавања ће се одржавати  петком у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8 и то по сљедећем распореду:  – Петак, 02.11.2012. г. – предавање :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)“ – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“  – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.  – Петак,16.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост

Моjе шиканирање у „Новостима“ краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о „заслугама“ Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки

Графити непримереног садржаjа, са фашистичким и деструктивним порукама упућени српском народу, осванули су на згради дома културе у Пачетину. Убиj Србина, Винковачке усташе, велико латинично слово „У“, Ултрас Винковци узнемирили су мештане Пачетина, села насељеног православним Србима. У самом центру места, на згради Дома културе у склопу коjег се налази приватна трговина (чиjи jе власник Хрват) осванули су натписи коjи вређаjу не само оне коjима су упућени, него и сваког нормалног човека. Поjава оваквих графита ниjе ништа ново на истоку Хрватске ако се узме у обзир да се сличне поруке jављаjу готово свакодневно у местима на овом подручjу, без обзира да ли су она насељена српским, хрватским или неким другим