Posle svega što sam pre doznao – nastavlja Danko Vasović – nakon sve dokumentacije koju sam prikupio, ja sam tačno i nepogrešivo znao šta treba da gledam u tom ustaškom filmu, koga ću sresti i ko će se pojaviti u tom „živom“ dokumentu, koji je, može se samo slutiti i nagađati iz kojih razloga i po čijem naređenju, šezdeset godina čamio u bunkeru i čuvan kao najstroža državna tajna. Faksimil Valdhajmove vojne knjižice Pogled u Jasenovac Tako sam, na neki način, i svoju knjigu o Valdhajmu podredio filmu, opredelio se da živom slikom, autentično i bespogovorno dokažem ko je bio Kurt Valdhajm i kakvu je ulogu igrao u Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije, u ovom

Već vidim nezadovoljne komentare tipa: „Jao, neće valjda opet o Kosovu“?! Žao mi je, ali – hoću. O čemu drugo pisati u nedelji u kojoj se obeležava stogodišnjica Prvog balkanskog rata i Kumanovske bitke, kada je posle više vekova Kosmet vraćeno u srpski državni korpus? O čemu pisati u nedelji u kojoj nas je ponovo posetio britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg (poslednji put je bio pre dve godine, kada je trebalo lomiti Beograd da odustane od sopstvenog predloga kosovske rezolucije u Generalnoj skupštini UN) i u danu kada nam stiže evro-atlantski dvojac Hilari Klinton–Ketrin Ešton da udruženim snagama još jednom „podrži“, „ohrabri“ i „podstakne“ nove srpske vlasti (naročito Nikolića

Kad sam krenuo iz Beograda, mislio sam da odlazim zauvek, a ipak sam u Italiji ostao samo godinu i po dana jer se u meni nešto bunilo i nisam mogao da se pomirim sa porazom, da priznam pobedu onima koji su na nečasan način pokušali da me unište i kao čoveka i kao novinara – kaže Danko Vasović.  Banjaluka, jula 1942: Valdhajm između Pavelića i nemačkog generala Fridriha Štala Tamo u tuđini sam shvatio da je jedini način da pobedim i izborim se sa vetrenjačama da se vratim i nastavim tu gde sam stao, da do kraja razgolitim istinu o Kurtu Valdhajmu, što će nesumnjivo isterati na čistinu i one

 Svetosavska omladinska zajednica Banjaluka u saradnji sa Udruženjem studenata istorije „Dr. Milan Vasić“ Banjaluka, organizuje ciklus predavanja „Mjesec sjećanja na stradanje Srba u XX vijeku“. „Želja da se žrtve ne zaborave i formiranje osjećanja odgovornosti prema svojim precima i njihovoj žrtvi pokrenuli su nas na nešto ovako“ navode organizatori.  Predavanja će se održavati  petkom u prostorijama Svetosavskog kulturnog kluba, ul. Bana Milosavljevića 8 i to po sljedećem rasporedu:  – Petak, 02.11.2012. g. – predavanje :„Naše Jadovno: kultura sjećanja  i pamćenja (1941-1945)“ – predavač dr Dušan Bastašić, predsjednik UG „Jadovno 1941.“  – Petak, 09.11.2012. g. – predavanje :„Stradanje srpskog pravoslavnog sveštenstva u NDH “, predavač jerej mr. Dragan Šućur.  – Petak,16.11.2012. g. – predavanje :„ Holokaust i genocid NDH na teritoriji sreza Sanski Most

Moje šikaniranje u „Novostima“ krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina – veli dalje Danko Vasović – nije me, ipak, pokolebalo niti prisililo da odustanem i od svega dignem ruke, da se batalim istrage o „zaslugama“ Kurta Valdhajma i krvavim tragovima koje je tokom Drugog svetskog rata ostavio na tlu Jugoslavije. Sačuvale ga komšije: Danko Vasović sa italijanskim pesnikom Danteom Mafijom tokom izgnanstva u Italiji Jednog dana, dobro sam upamtio, bilo je to 5. decembra 1991. godine, zove me Vuk Brajović, sin Radeta Brajovića, da idemo da igramo košarku. Sreli smo se u redakciji, on se kao slučajno zadesio kod tate. Nikada ranije me nije zvao niti smo mi bili neki

Grafiti neprimerenog sadržaja, sa fašističkim i destruktivnim porukama upućeni srpskom narodu, osvanuli su na zgradi doma kulture u Pačetinu. Ubij Srbina, Vinkovačke ustaše, veliko latinično slovo „U“, Ultras Vinkovci uznemirili su meštane Pačetina, sela naseljenog pravoslavnim Srbima. U samom centru mesta, na zgradi Doma kulture u sklopu kojeg se nalazi privatna trgovina (čiji je vlasnik Hrvat) osvanuli su natpisi koji vređaju ne samo one kojima su upućeni, nego i svakog normalnog čoveka. Pojava ovakvih grafita nije ništa novo na istoku Hrvatske ako se uzme u obzir da se slične poruke javljaju gotovo svakodnevno u mestima na ovom području, bez obzira da li su ona naseljena srpskim, hrvatskim ili nekim drugim