У четвртак, 16. августа 2012. године представници Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И званично су примљени у Министарству за културу и информисање Републике Србиjе од стране Министра Братислава Петковића и шефа кабинета господина Мирослава Јанковића у Београду.У делегациjи Омладинске организациjе СПО(Ј)И били су председник и jедан од оснивача Владимир Влаjић, садашњи благаjник и jедан од оснивача Филип Влаjић, чланови главног представништва СПО(Ј)И у Србиjи са седиштем у Петровцу на Млави, Стеван Јаношевић и Дарко Прокић. На званичном приjему код министра за културу и информисање, господина Братислава Петковића, делегациjа Омладинске организациjе СПО(Ј)И представила jе историjу и циљеве организациjе, као и поjединачне проjекте у оквиру просветно-културног, друштвеног и хуманитарног поља на коjима

Претходних девет година, Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“ веома успешно организовало jе Фестивал „Краjишки бисери“. Првих пет фестивала били су ревиjалног карактера, а од шестог по реду Фестивал „Краjишки бисери“ прерастао jе у такмичарски и на њему се додељуjу награде за I, II и III место (златни, сребрни и бронзани симбол фестивала). Са овим jе Фестивал додатно добио на квалитету и постао jедна од наjзначаjниjх манифестациjа ове врсте, препознатљив на свим континентима где живе наши људи. Основни циљ фестивала jе очување, неговање и преношење jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. Песме се изводе без музике или уз пратњу неког изворног народног инструмента. Фестивал се одвиjа у два дела: први део jе такмичарски а други део jе ревиjални.

ЗАГРЕБ – Хрватски ветерани из Сиска и Сисачко мославачке жупаниjе били су изненађени и увређени видевши како на споменику погинулим партизанима и жртвама усташа у селу Вукошевцу, недалеко од Суње на Баниjи, уместо уништене звезде петокраке стоjи православни крст. Како пише Вечерњи лист, ветерани су по њима неугодну промену на споменику уочили враћаjући се прошле седмице с комеморациjе камерману ХТВ-а у Хрватскоj Костаjници Гордану Ледереру. „Предали смо полициjскоj станици у Суњи кривичну приjаву због уништавања споменика из Другог светског рата“, рекао jе за Вечерњи лист пуковник у пензиjи Ивица Панџа Оркан. Ветерани су упутили и отворено писмо председнику Српског народног виjећа и потпредседнику СДШ-а Милораду Пуповцу, Савезу антифашистичких бораца и

БАЊАЛУКА, 22. АВГУСТА /СРНА/ – Извршни секретар СНСД-а Раjко Васић рекао jе да се не може поредити Република Српска, коjа jе увучена и приморана да уђе у БиХ, са Косовом коjе jе отето и изведено из Србиjе. Васић истиче да амерички професор Даниjел Сервер не може да пореди Републику Српску и Косово и из тога изводи закључак како Српска никада не може бити самостална и суверена. „Та заостала минска поља и еквилибристика унитаристичких аналитичара не држи воду jер jе Косово отето и изведено из Србиjе, а Српска jе увучена и приморана да уђе у БиХ“, навео jе Васић. Према његовим риjечима, jедино се могу поредити Косово и БиХ. „И jедно

Воjводина нема другог смисла постоjања изузев као Српска. Воjводство Српско jе настало као аутономиjа српског народа у оквиру Аустроугарске са jедним jединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета у нама туђинскоj државноj средини и присаjедињење Србиjи. Другог разлога историjског постоjања Воjводине нема. Онога часа када jе остварено придруживање Воjводине Србиjи она jе изгубила сваки смисао егзистирања као Воjводина и постала jедан од делова државе Србиjе. Тек титоистички концепт разбиjања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним  териториjама српског народа изнова актуелизуjе питање Воjводине у jедном потпуно другачиjем контексту и смислу од оног првог због кога jе Воjводина и настала. Данашњи однос према Воjводини, дакле, настављач

Поводом писма предсjедника Републике Хрватске, Иве Јосиповића, обjављенога у тjеднику „Новости“ од 16. 8. 2012. године, ми представници водећих организациjа и изабрани представници српске заjеднице у Републици Хрватскоj изражавамо своjе дубоко изненађење и забринутост особним нападом предсjедника републике на Милорада Пуповца, предсjедника СНВ-а, потпредсjедника СДСС-а и заступника у Хрватском сабору. Ми представници водећих организациjа српске заjеднице и изабрани представници Срба у опћинама, градовима, жупаниjама и сабору Републике Хрватске сматрамо да jе риjеч о потезу коjи ниjе у складу с демократским поимањем уставне улоге предсjедника Републике, нити са правилима парламентарне демокрациjе. Таj потез подиже тензиjе у ионако крхким међунационалним односима у друштву, насупрот парламентарноj и стварноj улози СДСС-а, СНВ-а и осталих српских организациjа, коjе раде

Пише Зорица Митић Арогантна Горана Огњеновић упорно ради на томе да норвешко-српске везе представи као „мит“, тврдећи да већина жртава у тамошњим нацистичким логорима нису били Срби, иако jе познати подаци jасно демантуjу Јуна месеца ове године навршило се седам децениjа од како су у Норвешку стигли први jугословенски заробљеници у Другом светском рату. Четири до пет хиљада њих било jе тада распоређено у више од 30 концентрационих логора, при чему jе већина изгубила живота и оставила кости у Норвешкоj, док се кућама вратило мање од трећине. Преживели су се издигли изнад тужног сећања о погинулим друговима и тамног дела норвешке историjе и изабрали пут захвалности према Норвежанима коjи су жртвуjући слободу и

Када просечна холивудска махнитура забаса, са своjом филмском лимунадом (“У земљи крви и меда”) на Балкан, добиjемо Анђелину Џоли. Када натпросечна “српска” глумица, са своjим природно надареним мањком образовања, запиње из петних жила да се уметнички курва за jефтине паре, а на рачун земље коjоj номинално етнички припада, онда добиjемо Мирjану Карановић.   Да би одржала цену блуда тамо где год се ружење Србиjе и Срба jош добро плаћа, Мирjана Карановић, напросто, нема границу у подавању. За ситну парицу Мирjана ће, то смо већ видели (у филму “Грбавица”, на пример), радо да буде силована муслиманка из босанског грађанског рата. Али само ако jе, обавезно, силуjе Србин. То jевтино подавање ситноj парици има за Мирjану