Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Antisrbizam u Norveškoj: Hrvatica iz Norveške protiv mrtvih Srba

Datum objave: utorak, 21 avgusta, 2012
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/gorana-ognjenovic.jpg

Piše Zorica Mitić

Arogantna Gorana Ognjenović uporno radi na tome da norveško-srpske veze predstavi kao „mit“, tvrdeći da većina žrtava u tamošnjim nacističkim logorima nisu bili Srbi, iako je poznati podaci jasno demantuju

Juna meseca ove godine navršilo
se sedam decenija od kako su u Norvešku stigli prvi jugoslovenski zarobljenici u
Drugom svetskom ratu. Četiri do pet hiljada njih bilo je tada raspoređeno u više
od 30 koncentracionih logora, pri čemu je većina izgubila života i ostavila
kosti u Norveškoj, dok se kućama vratilo manje od trećine. Preživeli su se
izdigli iznad tužnog sećanja o poginulim drugovima i tamnog dela norveške
istorije i izabrali put zahvalnosti prema Norvežanima koji su žrtvujući slobodu
i svoj život pomagali ovim zarobljenicima da prežive stravičnu torturu. Na ovoj
zahvalnosti je izgrađeno prijateljstvo između Norveške i Jugoslavije, najviše
Srbije. Nekoliko srpskih gradova se pobratimilo sa norveškim gradovima. U
Srbiji je izgrađena i „Norveška kuća“ kraj Gornjeg Milanovca.
Jula meseca 2011. godine je bivši nacistički logor „Evre Jernvan“ na severu
Norveške, u kojem su za samo nekoliko nedelja stradala 242 jugoslovenska
zarobljenika, dobio spomenik koji obeležava mesto velike tragedije. Veliki
članak u dnevnim novinama VG („Verdens Gang“) propratio je ovaj događaj. Dan
kasnije u istom listu izlazi hronika pod naslovom „Predstava u tišini“, autora
Gorane Ognjenović. U podnaslovu stoji: „Norveška podrška jugoslovenskim ratnim
zarobljenicima je izgradila čvrste odnose između Norveške i Jugoslavije.
Privremeni pregled novih podataka pokazuje da je netačna predstava o tome da su
zarobljenici bili Srbi.“
Gorana Ognjenović dalje piše da je započela novi projekt koji će detaljnije
utvrditi identitet i poreklo zarobljenika. Ona tvrdi da je najveći deo njih došao
iz nacističke tvorevine, ustaške Nezavisne Države Hrvatske.
Avgusta ove godine Gorana Ognjenović, rođena u Vinkovcima (Hrvatska) a 17
poslednjih godina nastanjena u Norveškoj i zaposlena u memorijalnom muzeju
„Jasenovac“, filozof po zanimanju, objavljuje novi članak na istu temu. Tu ona
nastavlja da jugoslovenske zarobljenike deli prema nacionalnosti, ali i da
preispituje norveško-srpsko prijateljstvo jer je zasnovano na „mitu“. Mit je,
navodi ona, tvrdnja da je većina jugoslovenskih zarobljenika u Norveškoj bila
srpskog porekla. Posredno veliča i NDH, pišući o borbi hrvatskog naroda za
oslobođenje od srpske tiranije u Jugoslaviji.
Suprotno njenoj oštroj i arogantno izrečenoj tvrdnji, zvanični podaci govore da
je skoro 90 odsto ratnih zarobljenika u Norveškoj bilo srpskog porekla, ali da
su, kako i ona sama kaže, pristigli iz srpskih delova NDH.
U Falstadu, jednom od nekadašnjih logora u Norveškoj, dana 12. avgusta otvorena
je izložba pod nazivom: „Hvala norveškom narodu!“ Izložbu je organizovala
Gorana Ognjenović u ime „Memorijalnog centra Jasenovac“ iz Hrvatske, kao vođa
projekta etničke podele zarobljenika, a uz pomoć ambasada Hrvatske i Bosne i
Hercegovine u Norveškoj, norveškog ministarstva spoljnih poslova i organizacije
„Slobodna reč“. Ambasada Srbije u Norveškoj je pozvana kao gost, ali ne i kao
aktivan učesnik u izložbi, na šta je ambasada odgovorila ćutanjem.
Mada je Gorana Ognjenović u jednom intervjuu za „Trender Avis“ odbacila moju
tvrdnju da je njeno delovanje antisrpsko, poznato je da vrlo rado učestvuje u
mnogim internet raspravama i to isključivo sa pozicija suprotstavljenih Srbiji i
srpskim interesima. Primera radi, zajedno sa Sonjom Biserko i još 52
intelektualca, uglavnom muslimana i Hrvata, svojevremeno je uputila pismo
protesta zbog oslobađanja Srbije od odgovornosti za takozvani genocid u
Srebrenici. Grupa, u kojoj Gorana Ognjenović ima istaknutu ulogu, ide i dalje od
ratnih zločina u Srebrenici i karakteriše sve ratne zločine nad nesrbima u
Bosni i Hercegovini kao srpski genocid.
Njeno aktivno favorizovanje i hvaljenje rada Sonje Biserko i beogradskog „Helsinškog
odbora“ takođe je vrlo znakovito.

 

Izvor: PEČAT




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top