arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Споменик "Породица" на Кеју жртава рације

Јеремић да упути оштар протест Мађарској

Мемориjално друштво „Рациjа 1942“, коjе чува сjећање на злогласну „Новосадску рациjу“ 1942. године, упутило jе данас отворено писмо министру иностраних послова Србиjе Вуку Јеремићу у коме изражава протест што Мађарска и данас Воjводину назива своjим „jужним краjевима“. Друштво од шефа српске дипломатиjе тражи да упути оштар протест Влади Републике Мађарске, „jер називање Воjводине `jужним краjевима` и данас изазива страх и зебњу код српског народа, посебно у Бачкоj“. „Израз jужни краjеви (Délvidék) изазива и данас страх и зебњу код српског народа у Бачкоj. И то због стравичних злочина коjе jе мађарска фашистичка окупациона солдатеска починила 1941. и 1942. године у том диjелу покраjине, коjу су тад звали jужним краjевима своjе државе“,

Владо Ђерић

Џамија у српском дворишту

Владо Ђерић /55/, избjеглица из села Ноћаjевићи код Кладња, већ 16 година не успjева да врати пет дунума земљишта, коjе му jе узурпирано на почетку рата, а онда као „поклон“ додиjељено Исламскоj заjедници, коjа jе на основу овог „дара“ кладањске општине на Ђерићевом посjеду изградила џамиjу. Ђерић, коjи jе избjегао у Зворник, каже да већ 16 година води битку са општином Кладањ и овдашњим Мешихатом Исламске заjеднице да врати пет дунума земљишта, на коjем jе 1994. године подигнута џамиjа и то уз кућу коjа му jе срушена 1992. године, пише „Прес“. Лист наводи да jе Ђерић о свему обавиjестио надлежне институциjе, али џамиjа jош ниjе уклоњена. „Чим jе почео рат,

Апел Лијевљанима

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

milivoje-ivanisevic.jpg

Симболично знамење свим српским доборвољцима

Сенатор Републике Српске /РС/ Миливоjе Иванишевић упутио jе писмо предсjеднику Српске Милораду Додику са приjедлогом да покрене инициjативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима коjи су дали допринос стварању Српске. То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што jе Албанска споменица уведена послиjе Првог свjетског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сjећање и у част добровољаца коjи су дали животе за српски народ и Српску. „Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете инициjативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своjе поштовање бар

Војислав Станимировић

Станимировић: ЕУ ће помоћи рјешавању српских питања

Предсjедник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Воjислав Станимировић сматра да ће ЕУ помоћи рjешавању српских питања у Хрватскоj, „jер до сада ниjе било никог ко jе могао да натjера власти да примjењуjу законе“ у тоj области. „Сад ће, ипак, бити постављен jедан контролни механизам, посебно у овом периоду мониторинга, до 15. jула 2013. године, гдjе ће они броjна отворена питања, посебно из поглавља 23, коjе се односи на правосуђе и људска и мањинска права, морати да риjеше“, рекао jе Станимировић за „Независне новине“. Говорећи о предстоjећим парламентарним изборима у Хрватскоj, Станимировић jе рекао да jе утисак да jе ХДЗ више урадио за Србе него СДП, коjи се бори искључиво за

Игор Бенета пронађен објешен

Игор Бенета (38), оптужен за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори, обjесио се у шуми између Книна и Грачаца, наводно jош приjе неколико мjесеци, jавили су хрватски медиjи. На пронађеном тиjелу ниjе било трагова насилне смрти, а Бенета у вриjеме самоубиства код себе ниjе имао лична документа па jе идентификациjа потраjала. За Бенетом jе била расписана потjерница по налогу Жупаниjског суда у Загребу због ратног злочина у селу Грубори код Книна 25. августа 1995. године, након акциjе „Олуjа“, када jе убиjено шест српских цивила и запаљена већина кућа. Воjници су били под командом Фрање Дрље и Боже Краjине. Тужилаштво наводи да су Дрља и Бенета пуцали на цивиле

istorijski_projekat-srebrenica.jpg

Историјски пројекат Сребреница: Српски превод аутопсијских извештаја Хашког трибунала

АУТОПСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ФОРЕНЗИЧКИХ СТРУЧЊАКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА НА СРПСКОМ Аутопсиjски извештаjи су главна и уjедно наjслабиjа карика у доказном материjалу у вези са догађаjима у Сребреници у jулу 1995. године. Без адекватних форензичких доказа да jе у Сребреници било стрељано 8,000 ратних заробљеника, званична прича jе лишена своjе главне материjалне потпоре. У делу наше интернет презентациjе коjи jе на енглеском jезику читаоци ће наћи целокупну изворну документациjу тужилаштва Хашког трибунала по овом питању. Између 1996. и 2001. године форензички стручњаци Тужилаштва боравили су на ширем подручjу Сребренице и ексхумирали су све масовне гробнице за коjе су сматрали да су у вези са погубљењима ратних заробљеника. Резултат њиховог рада jе 3,568 аутопсиjских

Срна

Делегација СНС-а враћена са границе

Делегациjе Српске напредне странке и Коалициjе удружења избеглица враћене су са хрватске границе и ниjе им дозвољено да у Вуковару учествуjу на трибини српских странака. Функционер напредњака Зорана Михаjловић рекла jе да делегациjи СНС-а синоћ ниjе дозвољен улазак у Хрватску уз образложење да они представљаjу приjетњу по националну безбjедност. Она jе навела да jе делегациjа имала 18 чланова и да су враћени након два сата чекања на граничном прелазу. Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта рекао jе да су хрватске власти на Товарнику забраниле улаз у земљу делегациjи тог удружења коjа jе кренула на трибину. Линта jе подсjетио да jе он хрватски држављанин и упитао Владу Хрватске „како jе могуће

sud-bih.jpg

Под истрагом Дудаковић и 21 официр Петог корпуса

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива „Слобода-Тигар 94“, „Грмеч 94“ и „Сана 95“ спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду „Гласа Српске“ наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. „Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

NoviGrad.jpg

Парастос за жртве фашистичког терора

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

Усађивање у хрватску свијест постојање логора Јасеновац

Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у  jевреjскоj невладиноj организациjи  Маргелов институт из Загреба. „Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа“, речено jе Срни у Маргеловом институту. У овом институту сматраjу  да jе

Проваљен и опљачкан храм св. Николе

Проваљен и опљачкан храм св. Николе

У навечерjе празника Сабора Светог Архангела Михаила, ( 20. и 21. новембра 2011. године ), за сада непознати починиоци су извршили провалу у саборни храм Светог Николе у Карловцу. Након веома честог каменовања, а затим исписивања графита на jужном делу фасаде храма, овога пута се храм Светог Николе нашао на мети провалника. Редовна полициjска патрола коjа свако вече обилази храм, приближаваjући се храму уочила jе да се догађа нешто сумњиво, а у шта су се уверили пошто су утврдили да су улазна врата на jужном делу храма обиjена. По извршеном увиђаjу установљено jе да jе из храма отуђена мања сума новца, као и да jе оштећен храмовни мобилиjар, коjи су

Миодраг Линта

Пуповац изневјерио Србе

Досадашња политика Самосталне демократске српске странке исључиво jе била у служби интереса Хрватске, jер су њени чланови у државним органима међународноj заjедници слали нетачне поруке да се проблеми Срба рjешаваjу, рекао jе у интервjуу за „Фокус“ Миодраг Линта, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица. – Недавно смо потписали споразум с Коалициjом српских странака, коjу чине Српска народна странка, Демократска партиjа Срба и Наша странка, jер су ове партиjе подржале наше захтjеве за рjешавање нагомиланих имовинских и стечених права. Споразумом су се обавезале да ће се залагати за наше захтjеве, ако буду изабрани у Сабор Хрватске – казао jе Линта. ФОКУС: Због чега сте одлучили да подржите Коалициjу српских странака? ЛИНТА: Коалициjа jе

Рајко Кузмановић

У БиХ неповољна ситуација по српски језик

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Раjко Кузмановић оциjенио jе да у БиХ ситуациjа врло неповољна по српски jезик зато што се жели формирати „некакав босански jезик“, што jе стара теза коjа постоjи jош од времена Аустро-Угарске. „Морамо се супротставити таквим схватањима, jер jе jезик jедан и jединствен и то jе српски jезик. Издваjа се и хрватски, а све друго су политички jезици“, рекао jе Кузмановић и наjавио интензивно дjеловање Института за српски jезик и књижевност у будућности. Он jе новинарима приjе округлог стола „Језик и писмо у РС“, коjи се одржава у Бањалуци, нагласио да jе посебно значаjан Институт за српски jезик и књижевност. Кузмановић jе напоменуо

Jasenovac_1.jpg

УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА „ХРВАТСКИ ЕВРО“

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“ опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура. „По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други“, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.