Produženi zločin – ponovno ubijanje žrtve i oslobađanje zločinca (Slučaj Naser Orić)

Datum objave: četvrtak, oktobar 12, 2017
Objavljeno u Srebrenica
Veličina slova: A- A+
Naser Orić
Naser Orić

Sud Bosne i Hercegovine – (odelenje za ratne zločine) 9.10.2017. godine izrekao je prvostepenu oslobađajuću presudu Naseru Oriću i Sabahudimu Muhiću, koji su bili optuženi za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Naime, oni su bili optuženi da su lično pogubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti. To je i mera „smelosti i odlučnosti“ Tužilaštva BiH da sroči optužnicu, koja je poslužila za redukovanje mnoštva najstrašnijih zločina nad srpskim civilima i vojnicima u Srednjem Podrinju tokom rata u BiH, koji su po svom karakteru i obimu bili među najstrašnijim zločinima tokom rata na prostorima nekadašnje SFRJ.

Svakom prosečno informisanom građaninu BiH i Republike Srpske (RS) su poznate istinske razmere i karakteriste zločina koji su u srednjem Podrinju počinjeni nad Srbima od strane snaga tzv. ABiH iz Srebrenice i okoline. Stoga posebno bode oči sva nerazumnost, nespremnost, nesposobnost i oportunizam koje je u svom radu pokazalo Tužilaštvo za ratne zločine BiH, kada je reč o procesuiranju počinilaca zločina nad Srbima.

Nakon izricanja oslobađajuće presude čuli smo mnoštvo izjava porodica žrtava, političara iz RS i Srbije, koje se mogu svesti u nekoliko reči, kao što su: sramotna presuda, srpske žrtve bez zadovoljenja pravde, Srbin može biti ubijen a da za to niko ne odgovara, srpski životi su najjeftiniji, srpske žrtve kao da su poželjne i opravdane, zbog ubistva Srbina niko neće odgovarati i sl. Posle ovakvih presuda možemo očekivati još češća skandiranja na sportskim i sličnim manifestacijama, okupljanjima i slavljima povodom „ratnih uspeha“ srpskih ratnih protivnika, „UBIJ, UBIJ SRBINA“.

Nasera Orića je prvotno optužio Haški Tribunal (HT) za zločine koji se karakterišu kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Tužilaštvo je vrlo revnosno najavljivalo da će dokazati da je N. Orić „kao gospodar rata“, „opijen željom za vlašću“ „ubijajao i okrutno zlostavljao srpske zarobljenike, planirao i sprovodio pustošenje srpskih naselja u Srednjem Podrinju, spalivši, prema navodima Tužilaštva HT oko 50 srpskih sela u opštinama Srebrenica, Bratunac i Vlasenica“. HT je izabrao iz „zločinačkog kolorita“ tek nekoliko segmenata ratnih zločina koje je počinio N. Orić i njegove potčinjene jedinice, zanemarivši mnoštvo drugih i mnogo strašnijih zločina. S druge strane, u komandi Drinskog koprusa VRS nalazila se pregledna karta sa ucrtanih 140 spaljenih srpskih sela i zaselaka u srednjem Podrinju koje su počinile snage 28. divizije iz Srebrenice. Karta je uvrštena u dokaze pred HT u postupcima protiv nekih optuženih Srba.

U dokaznom postupku Tužilaštvo HT se trudilo da samo sebi oteža dokazivanje tačaka optužnice, odustajalo je od mnogih svedoka, a posebno od krunskih, odustajalo od pojedinih navoda iz opštužnice i sl. Raspravno veće je N. Orića osudilo na 2 godine zatvora zbog toga što „nije sprečio ubistvo i okrutan tretman grupe zarobljenih bosanskih Srba koji su držani u stanici policije u Srebrenici“. Žalbeno veće je poništilo presudu prvostepenog veća i oslobodilo N. Orića, uz konstataciju „da su nad Srbima u srebreničkoj opštini počinjeni bez sumnje teški zločini“, ali da N. Orić nije odgovoran za to. Dakle, zločina je bilo, i to vrlo teških, zaključuje sud, ali „tužilaštvo nije optužilo pravu osobu.“

Tužilaštvo za ratne zločine BiH je nakon dugog oklevanja preuzelo predmet protiv N. Orića od okružnog suda iz Bijeljine, i smoglo snage da ga optuži za ubistvo tri zarobljenika srpske nacionalnosti. S obzirom da je to tužilaštvo produžena ruka tužilaštva HT, koje se nije potreslo oslobađajućom presudom protiv N. Orića, doprinevši u velikoj meri da ona bude takva, instruiralo je tužilaštvo u Sarajevu da ni ono ne sme ostvariti veće domete u postizanju pravde za srpske žrtve, iako postoje mnogi dokazi i činjenice koje upućuju da su N. Orić i njegovi saradnici mogli biti optuženi za zločine protiv čovečnosti, koji su usmereni protiv civila (ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija, mučenje, silovanje, progon na rasnoj osnovi i dr.). Međutim, takve vrste teških optužbi, rezervisane su samo za Srbe.

Oslobađajuća jedna pa druga presuda za N. Orića pokazuju dubinu krize, nemoralnosti, političke uslovljenosti i neprofesionalnosti pravosudnih institucija oličenih prvo u HT, a zatim i u Sudu BiH. HT, a sada i Sud BiH, udružili su se zajedno sa svojim mentorima u zajednički zločinački poduhvat, da se kroz sudske presude odredi karakter rata u BiH, njegovi uzroci i posledice, po matrici: dželati (Srbi) i žrtve (Bošnjaci – muslimani). Tužilaštva imaju zadatu politiku gonjenja počinilaca ratnih zločina: dokaze prikupljaju i iznose u zavisnosti od nacionalnosti optuženih; činjenice se obično tumače na štetu optuženih Srba, a u korist optuženih Bošnjaka, i ne utvrđuju se objektivno; isti počinjeni zločini u zavisnosti od etničke pripadnosti počinioca se različito pravno kvalifikuju itd.

Opisani načini rada HT i Suda BiH produbljuju jaz unutar bosansko-hercegovačkog društva, šire podele, povećavaju etničku distancu i doprinose sve većoj međunacionalnoj konfrontaciji. Ratne rane se oživljavaju, borbeni rovovi se produbljuju i ugrožava se stabilnost institucija BiH. BiH se zaista pokazuje kao nemoguća država. Srpski organi vlasti, srpski političari, posebno u RS, neće moći još dugo pristajati na ovakav način rada Suda BiH, i moraće na kraju da povuku radikalne poteze kada je reč o daljem opstanku Suda i Tužilaštva BiH. Čak i oni „kooperativni Srbi“ koji su postali bliži sarajevskoj čaršiji nego Banja Luci, shvatili su svu pogubnost opisanog načina rada Suda BiH. Neki od njih su jasno osudili oslobađajuću presudu N. Oriću, shvativši je kao ruganje srpskim žrtvama, a neki su se vajkali izgovarajući fraze tipa „pravda je spora, ali je dostižna, samo se treba strpeti“. Praksa rada HT i Suda BiH je pokazala i dokazala da pravda za srpske žrtve ne postoji, a ono što ne postoji neće nikada ni stići.

Biće teško, ali se srpski političari i srpski narod moraju boriti da se promeni sudski, a ne na bazi istorijskih činjenica i istorijske nauke, stvorena negativna slika o srpskom narodu tokom rata u BiH, koja se ogleda u sledećem: 1) srpske političke institucije u BiH formirane pred rat kao posledica majorizacije i ugrožavanja prava Srba ocenjene su kao instuticije čiji je cilj bio počinjenje zločina nad Bošnjacima i Hrvatima u BiH; 2) VRS je navodno formirana i bila sredstvo za etničko čišćenje; 3) svako dejstvo VRS je navodno bilo plansko i osmišljeno radi počinjenja zločina; 4) borbeno dejstvo po linijama odbrane tzv. ABiH u Sarajevu smatralo se terorisanjem civila; 5) među bošnjačkim žrtvama nije bilo „kolateralnih žrtava“ jer su navodno sve bile planske i osmišljene od strane vojnog i državnog rukovodstva RS, 6) VRS je navodno progonila civile druge nacionalnosti, dok su srpski civili vršili dobrovoljno povlačenje i samoprogon; 7) Srbi su navodno delovali isključivo kao članovi UZP (udruženog zločinačkog poduhvata); 8) svaka pomoć RS iz Srbije smatrana je agresijom na BiH i velikosrpskim hegemonizmom itd.

Sud BiH mora menjati svoj karakter i način rada. To je, međutim, izgleda jedino moguće kroz njegovo ukidanje. Srbi moraju istrajati na doslednom istraživanju vlastitog stradanja, poštujući tuđe žrtve, i procesuirati počinioce zločina nad Srbima pred svojim sudovima, znajući da zločin i kazna nisu poravnanje. Zločin se ne iskupljuje kaznom, potrebno je osećanje krivice kod počinioca zločina. Bošnjaci to teško mogu da shvate, ali će morati.

Autor: Dr Vinko Pandurević, general u penziji Vojske Srbije i VRS

Izvor: Fond strateške kulture

Vezane vijesti:

Novosti: Sudija koji je oslobodio Orića slao Srbe u logore

Svedočenja koja lede krv u žilama: Orić bez milosti prema srpskoj deci i trudnicama

Vučić: Srpska suza nema roditelja; Dačić: Ima li kraja bezobrazluku?; Majke Srebrenice: Ovo je Božja pravda

Rajilić: Presuda – poraz Suda BiH

Skandalozno- Sud BiH oslobodio Orića za zločine u Srebrenici!

Članovi porodica stradalih Srba danas na izricanju presude Oriću

Orićevi zločini dvije i po decenije čekaju kaznu

Porodice srpskih žrtava: Pravda za žrtve ili bojkot suda

Zločin bez kazne – stradanje Srba u srednjem Podrinju (VIDEO)


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top