Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Datum objave: utorak, oktobar 25, 2016
Veličina slova: A- A+

Tvorci Memoranduma bili su „zgroženi pokvarenošću i neodgovornošću Stambolićeve birokratske vrhuške i njene intelektualne posluge“, zapisao je Ćosić

Matija Bećković, Dobrica Ćosić i Jovan Rašković
Matija Bećković, Dobrica Ćosić i
Jovan Rašković

Lideri neformalne srpske i slovenačke opozicije novembra 1985. godine, uprkos dubokom neslaganju oko gotovo svih pitanja budućnosti Jugoslavije, postigli su i jedan važan sporazum. Na sastanku Mihaila Markovića, Dobrice Ćosića i Ljubomira Tadića sa vodećim ljubljanskim intelektualcima u gostionici „Mrak“ dogovoreno je i da svaka strana nezavisno napiše sopstveni nacionalni program. Oba akta, kako je tada rečeno, trebalo je da budu objavljena u „Novoj reviji“ iz Ljubljane. „Afera Memorandum“, međutim, osujetila je rad na srpskom programu koji nikada neće biti napisan. Za razliku od Srba, Slovenci su rad na svojem „Načertaniju“ završili i objavili 1987. godine.

Načela iz ovog dokumenta neku godinu kasnije prihvatio je Kučanov Demos i ostvario ga otcepljenjem od Jugoslavije i stvaranjem nove slovenačke države.

Hrvatski publicista Darko Hudelist u svojoj knjizi „Moj beogradski dnevnik – susreti i razgovori sa Dobricom Ćosićem 2006-2011“ detaljno opisuje okolnosti u kojima je stvaran dokument, zamišljen kao celovito viđenje budućnosti iz ugla srpskog naroda.

Ćosić je po povratku u Beograd brzo stupio u akciju. U nameri da jasno artikuliše srpske interese u budućoj državi počeo je rad na okupljanju autora. Treba napomenuti da je u to vreme njemu bilo dobro poznato da radna grupa SANU na sličan način piše Memorandum SANU, ali rad Akademije ni na koji način nije uticao na njegovu viziju ovog programa.

„Razdelio sam teme“, ispričao je Ćosić Hudelistu. „Grupu za ustavnopravnu problematiku trebalo je da vodi Kosta Čavoški, a sa njim bi blisko sarađivao i Ljubomir Tadić. U toj grupi bi sigurno bili i Vojislav Koštunica, Danilo Basta, Stevan Vračar. Za ekonomiju su bili zaduženi Kosta Mihailović i Nikola Čobeljić, iz beogradskog Ekonomskog instituta. Ja bih pisao o opštoj političkoj motivaciji za promenu poretka, a potrudio bih se da sastavim i jedan širi kulturno-civilizacijski program. Uglavnom na ovome je trebalo da radi ista ekipa koju sam početkom osamdesetih angažovao na projektu ‘Javnost'“.

Ćosićeva namera je bila da njegov tekst bude kritičkiji od Memoranduma, budući da nije bio zadovljan načinom rada na ovom dokumentu Akademije. Njegovo tajno objavljivanje i skandal koji je izbio zaustavio je rad na ovom projektu. Saradnici su se osuli, a od celog programa ostali su samo pojedini fragmenti koje su napisali Ćosić i Čavoški.

„Jedna od glavnih smetnji da javno izložimo svoja shvatanja o stanju srpskog naroda u Jugoslaviji i smeru njenog preobražaja bio je neuspeo pokušaj SANU da napiše i objavi svoj Memorandum“, potvrđuje Ćosić u „Piščevim zapisima“.

„Kampanja antisrpske koalicije i vladajućeg vazala Ivana Stambolića s njegovom ideološkom žandarmerijom protiv nacrta Memoranduma SANU s namerom da se po komunističkom stereotipu srpska demokratska opozicija kompromituje kao nacionalistička i antijugoslovenska, paralisala je našu volju da formulišemo i objavimo srpski nacionalni program, na čemu sam radio okupljajući najsposobnije ljude srpske inteligencije van SANU“.

Ćosić kaže da su tvorci ovog dokumenta bili „zgroženi pokvarenošću, nepatriotizmom i neodgovornošću Stambolićeve birokratske vrhuške i njene intelektualne posluge u kojoj su se isticali čuveni protomajstor Bogdan Bogdanović i grupa „liberala“ i „Jugoslovena“.

Pojava Memoranduma osujetila je rad na srpskom nacionalnom programu i definitivno pomrsila račune njegovim autorima. Ćosić, koji je osamdesetih važio za najveći autoriteti srpske opozicione scene i nesumnjivo najuticajnijeg opozicionara, međutim, uviđa nove okolnosti i brzo pravi kontrapotez. Posle objavljivanja separatističkog slovenačkog programa 1987, sebi zadaje novi zadatak – izradu novog programskog akta, koji će imati opštejugoslovenski karakter. Ovaj dokument naći će se u Ćosićevoj knjizi „Stvarno i moguće“ pod naslovom Predlog novog Ustava SFRJ.

Na ovom projektu uključio je kolege iz Udruženja književnika Srbije, Sociološkog društva Srbije i Filozofskog društva Srbije, a glavnu pomoć su mu pružili Kosta Čavoški, Trivo Inđić i Zoran Avramović. Iza Predloga novog ustava stala su sva tri udruženja, a predstavljen je na vanrednoj skupštini UKS u prepunoj dvorani Narodne bibilioteke Srbije 27. marta 1988. godine.

Ćosićev cilj je bio stvaranje jedne sasvim nove jugoslovenske državne zajednice, potpuno drugačije od tzv. brionske Jugoslavije. Glavni cilj je bio radikalna reforma Ustava iz 1974. godine, kao i potpuna promena važećeg poretka. U prvom planu ove platforme nalazio se čovek građanin, kao središna tačka novog, demokratskog poretka. On je podrazumevao puna građanska prava, nacionalnu ravnopravnost i slobodu izbora budućnosti naroda Jugoslavije.

Ovaj dokument sadržao je elemente na osnovu kojih se ukazuje da je on zapravo bio srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije. Takav je, recimo, bio član koji je predviđao „uspostavljanje punog, nacionalnog, duhovnog i kulturnog integriteta svakog jugoslovenskog naroda, ponaosob, nezavisno od republike ili pokrajine u kojoj se nalazi“. Ovaj amandman potpuno odgovara obrascu srpskih zahteva za redefinisanje odnosa u federaciji, čiji su elementi sadržani u brojnim javnim istupima tadašnjih srpskih intelektualaca, ali i u Memorandumu SANU.

„U odnosu na tekst SANU moj predlog promene Ustava bio je širi u demokratiji. Memorandum nije dovoljno jasno, ili nije uopšte, zagovarao parlamentarnu demokratiju. Sa svojim saradnicima ja sam se ovde bez ikakvog ograđivanja izjasnio za višestranački poredak. Osim toga, Memorandum je branio postojeću Jugoslaviju, a naš predlog bio je za radikalne promene unutar reformisane Jugoslavije. Predlagali smo opšejugoslovenski referendum, odnosno hteli smo da proverimo želimo li kao narodi da živimo zajedno ili ne. Ako ne, onda da se mirno raziđemo“, objasnio je Ćosić razliku svog ustavnog pledoajea i teksta SANU hrvatskom publicisti Darku Hudelistu.

NOVI VOĐA NASTAVLjA PROGON

Između pisanja Nacionalnog programa srpskog naroda i Predloga ustavnih promena promenjeno je političko rukovodstvo Srbije. Na čuvenoj Osmoj sednici CK SK Srbije smenjen je Ivan Stambolić, a na njegovo mesto došao je Slobodan Milošević. Iako je opoziciona javnost Srbije nezadovoljna načinom na koji je Stambolićev režim gledao na položaj Srba u Srbiji i Jugoslaviji, mahom pozdravila novog lidera, već 1988. je bilo jasno da ni nova garnitura nije raspoložena za solo akcije političke reforme.

„Na naš Predlog ustavnih reformi i moj govor na sednici UKS iz oblakodera u Novom Beogradu, sa Studentskog trga, iz svih komiteta, novina, radija i televizije, otpočela je besomučna paljba političkih foruma i njihove ideološke žandarmerije – funkcionera i novinara, na čijem se čelu nalazi Slobodan Milošević. I novi vođa nastavlja tradiciju progona neistomišljenika“, navodi Ćosić u „Piščevim zapisima“.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top