Злочинца славе, а Србија касни

Србија је коначно и званично одреаговала на изложбу о Степинцу у срцу Европе! Министарство спољних послова Републике Србије преко свог амбасадора у Бриселу Душка Лопандића упутило је оштар протест због изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“ у Европском парламенту.

Претходно је шеф српске дипломатије Ивица Дачић у писаној изјави медијима осудио отварање изложбе и конференцију, истакавши да је то „покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета“.

– Несхватљиво је да се у центру ЕУ отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и ко је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године – рекао је Дачић.

У српској протестној ноти указано је на неприхватљивост организовања изложбе којом се велича лик и дело човека који се представља као „истински бисер католичке цркве и хрватског народа“, а кога српски народ и Српска православна црква сматрају одговорним за масовне злочине против српског и другог нехрватског живља у време Другог светског рата на подручју такозване Независне државе Хрватске.

Представљен као жртва

И док Београд сматра да би Степинчево произвођење у свеца имало негативне последице на „процес суштинског помирења између две земље, као и у региону“, утицајни католички клер у Хрватској не може да пронађе речи хвале за „блаженог Степинца“. Тако је помоћни загребачког бискуп Иван Шашко на отварању изложбе рекао како је Степинац био трајно изложен „ударцима трију погубних идеологија – фашизма, нацизма и комунизма“, те да се заузимао за човека којима је претила смрт „без обзира којој раси, вери, култури или народу припадао“, ризикујући сопствени живот.

Подсећа се и на историјска факта да је Степинца осудио 1946. године Врховни суд Народне Републике Хрватске на 16 година затворске казне и губитак грађанских и политичких права у трајању од три године због његовог деловања и подстицања на злочине, издају и сарадњу са усташким режимом и масовног покрштавања десетине хиљада Срба.

Одреаговао је и европски парламентарац из редова румунских социјалдемократа Виктор Боштинару, ставом да ЕП није место за отварање религиозних, нити међу црквених расправа, те да ЕП мора да буде заштићен од организације догађаја који се односе на историјске контроверзе, иначе ће уследити отварање Пандорине кутије.

Осујећени Мађари

Виктор Боштинару је подсетио да је пре неколико година у ЕП већ било покушаја уплитања историјски контроверзних тема и као пример навео иницијативу мађарских посланика да се размотри питање историје Војводине и Југоисточне Европе. Тада је, међутим, тема била стављена на разматрање и одлучено је да историјске контроверзе или оне које се односе на међудржавне територијалне размирице неће бити тема догађаја у ЕП.
Боштинару није рекао, али се може претпоставити, да су тада то спречили управо посланици из Румуније, чланице ЕУ.

– Знајући да у вези с именом кардинала Степинца постоје историјске контроверзе, не само у Србији већ и у Хрватској, чак и међу људима различитих политичких или идеолошких ставова, а ту су и контроверзе о заоставштини Другог светског рата, фашистичког режима и врсти државе која је била успостављена у том делу Европе, то није тема која би требало да се преиспитује у Европском парламенту – рекао је Боштинару у Бриселу, најављујући да ће тражити од лидера политичких група да се осигура да убудуће овакви догађаји не буду дозвољени под сводовима ЕП.

Изложбу и скуп о Степинцу организовала посланица Хрватске сељачке странке Маријана Петир у сарадњи са Хрватским католичким свеучилиштем, Уредом за културна добра Загребачке надбискупије и Радном групом европских напредњака за међукултурни и религијски дијалог. И пре него што је у уторак увече отворена изложба под сводовима здања ЕП у Бриселу, медији су обавестили о догађају, али је Србија одреаговала тек у среду протестном нотом и изјавом шефа дипломатије. Београд се правдао да као држава која није чланица ЕУ и нема своју делегацију у ЕП више од тога није могла.

Историчар Александар Раковић сматра да Србија мора стално да говори о улози Степинца у време НДХ, која је болна не само за Србе, већ и за Јевреје и Роме.

– У тим акцијама дипломатског типа треба се фокусирати на Ватикан, а никако на Римокатоличку цркву, Хрвате, на Републику Хрватску. Од овог другог нема никакве вајде, то је само губљење времена. Циљ треба бити да се убеди Ватикан да идеја о канонизацији Алојзија Степинца не да није добра, она је погрешна и чак може се рећи катастрофална – сматра Раковић.

Аутор: Ј. Арсеновић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

Покушај рехабилитације викара усташке војске

Пајтић: Европски парламент да реагује на изложбу о Степинцу

Величање Степинца у Европском парламенту (ВИДЕО)

Степинац у европском парламенту