ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА “СТАРИ БРОД”

Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације “Заборављени коријени” на више од 700 страна доноси до сада необјављена докумената о страдању Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне. Обухвата данашње општине Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо.

Документи потичу из Војног Архива у Београду, Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Архива Југославије у Београду. По први пут, јавности се представљају ови факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године.

Премијерно представљање зборника одржаће се у оквиру обиљежавања страдања Срба у Старом Броду, 24. и 25. маја 2024. године.

Издавач: Фондација Заборављени коријени

Приређивач: Драган Радовић

Спецификација: ћирилица и латиница, 700+ страна, тврди повез, 24 cm

Достава: Босна и Херцеговина, Србија

Цијена књиге: 50 КМ / 3000 дин + поштарина (9 KM за БиХ, 400 дин за Србију)

Телефон или Вибер број: +387 66 055 000

Е-пошта: fondacija@zaboravljenikorijeni.org

Ваши подаци за доставу: име и презиме, адреса и број телефона

Како би се задржала аутентичност докумената, сви преписи су извршени оригиналним писмом у комплетном садржају, без изостављања било ког дијела. Преписи садрже оригиналне граматичке грешке, мијешање екавског и ијекавског изговора, латиничног и ћириличног писма итд.

ОДЛОМАК 1 – свједочанство Николе Билића

Oni su čitava sela uništavali ubijali koga god su stigli od srpskog življa u kamarama po pedeset stotinu i više i redom palili srpske kuće. Kad su stigli na Drinu, tamo su stigli sav onaj narod koji je ispred njih bježao od Sokoca pa redom do Drine iz srezova rogatičkog, vlaseničkog, sarajevskog, zvorničkog, srebreničkog i kladanjskog, te su sav taj narod pobili što su god zatekli i stigli da pobiju, što nije uspjelo da se prebaci preko Drine, a svu stoku i prtljag što je narod nosio sobom opljačkali su. Cijeni se da su Francetićevi zlikovci tom prilikom pobili oko 5.000 srpskih duša ljudi, žena, djece i staraca. Mnogi su tom prilikom poskakali u valovitu Drinu gdje su se podavili. Žene su u Drinu bacale svoju djecu i za njima skakale u Drinu samo da ne bi pale u ruke pobjesnelih Frencetićevih hordi, jer su bile svjesne da ih čeka još strašnija smrt.

ОДЛОМАК 2 – свједочанство Ђорђа Вишковића

Kada su nas gonili vezane u Rašića gaj noć je bila mračna i kiša je počela da pada, te kada su nas dotjerali na odredjeno mjesto raka je bila već iskopana. Raku je kopao Medo Brgulja a po naredjenju ustaškog logora i za taj posao dobivao je veće novčane nagrade od samog logora i ljudi koji su saradjivali u njemu. Ja sam sa Lazom Radakovićem koji sada živi u Vlasenici uspio te noći da pobjegnem sa same rake u momentu kada je zamjenik logornika Suljo Sušić sa još 10 ustaša naredio da naša grupa vezana ide u iskopanu raku, sa nama dvojicom pobjegao je i pokojni Djordjo Vučković ali ga je metak puščani pogodio te je ostao na mjestu mrtav.

ОДЛОМАК 3 – из пресуде усташи Ибру Алиспахићу из Вишеграда

U maju 1942. godine sa jednom grupom od oko 50 ustaša kojima je on bio zapovjednik, došao u selo Štavanj, te pohvatao Tanaskovića Obrena, Novicu i Milorada i Draškovića Nedu, koji su zatim odvedeni u šumu zvanu Jazbina, gdje su na najzvjerskiji način mučeni, odrezan im je jezik, vadjene oči, izbodeni noževima i zatim poubijani.

ФАКСИМИЛ 1

Усташка легитимација Абдулаха Гојачића из Кладња.

ФАКСИМИЛ 2

Усташки извјештај о преласку Срба преко Дрине. Један од докумената у коме се говори да Срби сами одлазе, иако су могли мирно остати код својих кућа. Како се у документу наводи, четници их на то наговарају, плашећи народ да усташе кољу и пале.

ФАКСИМИЛ 3

Усташки извјештај ухапшених Срба у Палама. Жртве су предате пријеком суду који је имао надлеженост за изрицање смртних пресуда.

Извор: ФОНДАЦИЈА ЗАБОРАВЉЕНИ КОРИЈЕНИ

Везане вијести:

ИСТОРИЈСКИ РОМАН “КОРАНА КО РАНА”

ПРЕМИЈЕРНО ПРИKАЗАН ДОKУМЕНТАРНИ ФИЛМ „ГАРАВИЦЕ“

Душан Бодирога: Филм „Гаравице“ мора бити проглашен за филм од националног значаја

На празник Благовијести 1934. године рођена бака Роса Кончар