Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

Датум објаве: субота, децембар 29, 2018
Објављено у Далмација
Величина слова: A- A+

Баш као и у Сплиту, и у Ријеци је број Срба до 1900. године био мањи од једног процента. Као град и лука, Ријека је свој процват доживела тек после Другог светског рата, са настанком СФРЈ, када је дошло до убрзане индустријализације.

Проф. др Светозар Ливада
Проф. др Светозар Ливада

То је био и основни разлог да се број становника увећа за чак шест пута у односу на попис 1880. године. Када је реч о етничкој структури становништва, и у овом приморском граду Хрвати су у великој већини и посматрајући пописе до 1991. бројали 72 процента од укупне популације.

Међутим, професор Светозар Ливада запажа да то није увек било тако, и да су Хрвати све до после Другог светског рата у неким периодима били чак и у мањини у односу на укупан број становника.
Статистички гледано, Хрвати су све до 1890. били већински живаљ са 97,14 одсто у укупном броју становника, да би се на попису из 1900. установило да их је скоро, па дупло мање, односно 48,16 посто. На попису одржаном десет година касније, тај број се још више смањио и био је 40,94 процента. Удео повећања нехрватског становништва се тако са 2,43 одсто, колико их је забележено 1890, увећао на 51,53 одсто 1900, а 58,47 одсто 1910. године.

Дуплирани становници

Хрвата је те 1880. године било 29.536, са тек 53 Србина у граду. Међутим, број становника Ријеке се само 12 година касније буквално дуплира, па је тако нарастао на 53,230 становника, од чега 25.638 Хрвата, 163 Срба, а остало становништво су чинили махом Италијани.

Број Хрвата је наставио да пада, па је на попису из 1910. њихов број доживео свој историјски минимум у односу на посматрани период од 131 године. Те 1910. је забележено да је у Ријеци, Хрвата било 40,94 одсто у односу на укупно становништво.

– Сасвим реално је претпоставити да се то увећано нехрватско становништво састојало, претежно или искључиво, од држављана Аустроугарске. За време СФРЈ, непосредно после Другог светског рата, дошло је до великог, претежно добровољног исељавања италијанског становништва, а затим Ријека почиње да се индустријски развија, што је утицало и на развој становништва, које се, 1991. године, повећало око 2,5 пута. Хрватско је становништво повратило свој већински статус, па је у том периоду његов просечан удео више од 72 процента – наводи Ливада.

Када је реч о српском живљу, оно је, све до 1910. године било испод једног процента у укупно броју становника Ријеке. То се драстично мења тек са настанком СФРЈ, да би свој максимум досегао од 11,25 процента и са уделом од 18.891 становника.

Када је реч о уделу српског становништва у укупном броју становника Ријеке, Срба је све до 1910. године, био симболичан број: испод један одсто, да би се после, у оквиру СФРЈ, од 1948. године па надаље, тај удео стално повећавао, да би 1991. досегао максимум од 11,25 процената или 18.891 становника српске националности.

Када је реч о српско-хрватским односима, демографска структура града Ријеке је 1991. била следећа: Хрвати 69,76 процената, Срби 11,25 одсто.

– Ова демографска слика, као уосталом и у готово свим раздобљима у прошлости, пример је једног мултиетничког града, са свим позитивним својствима и карактеристикама, које мултиетничност са собом повлачи: толерантност, међусобно уважавање, урбано резоновање и понашање, заједнички интерес, солидарност…, што ствара један посебан “специфичан менталитет целокупног становништва” – истиче Ливада.

Према његовим речима, током и по завршетку последњег рата, Срби из Ријеке су прогањани на најразличитије начине, а пре свега застрашивањем и претњама, али и угрожавањем и одузимањем станарског права.

– Ови су подаци илустрација безумља, које је захватило не само судбину новопридошлих, него и судбину оних других и другачијих, којима је Ријека била завичајно родно место. Пример Ријеке, у којој ХДЗ никада није био на власти, говори о снази, утицају и свеобухватности тзв. интегралног национализма централних власти са доминацијом ХДЗ као ковача грађанске стране рата. Уједно је то пораз локалне управе на челу са СДП, која није штитила стремљења, интересе, користи и потребе градског становништва у целини – закључује овај стручњак анализу статистичких података у Ријеци.

Драстичне промене

Последња два пописа становништва спроведена 2001. и 2011, показују да се демографска слика Ријеке драстично променила у односу на 1991.
Укупно становништво је смањено за нешто мање од једне четвртине, односно за 39.340 становника или 23,41 процента. Хрватско становништво је смањено за 11.042 становника или 9,41 одсто, а српско за нешто више од половине, односно за 10.445 или 55,29 посто. Смањен је проценат и осталих етничких група и то за више од дупло, па их је мање за 17.853 становника или 55,97 процената. Садашња демографска слика, односно етничка структура становништва града Ријеке је следећа: Хрвати 82,52 одсто, Срби 6,57 посто, “остали” 10,92 процента.
“Оно што је очигледно из наведених података јесте чињеница, да је од 1991. до 2001, затим и до 2011. године извршено етничко чишћење нехрватског становништва, посебно драстично Срба и припадника осталих етничких скупина, међу којима вероватно Италијани чине већину”, наводи Ливада.

Италијана све мање

Када је реч о осталим етничким групама, италијанска је имала примат све до 1948. када се на попису тако изјаснило чак 43,37 одсто укупних становника Ријеке. Али, у свим каснијим пописима становништва, број Италијана се континуирано смањује, све до нивоа од 18,99 процената, колико их је забележено 1991.
“То је време оптације, када су се Италијани масовно исељавали у Италију”, објашњава Ливада.

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top