VELIKA DRЖAVA

Hrvatski političari nastupaju jedinstveno
u Blajburgu. Potomci kvislinga i sinovi onih koji su 1941. usred Zagreba bacili bombu na vojnu muziku. To nije čudno, svi su oni deca jedne otadžbine. Prvi su bili spremni da se odreknu braće, rođaka i komšija, željni da u fašistikoj državi budu
graničari jedinstvene i nove Evrope. Drugi su želeli da Hrvatska bude deo svetske
sovijetske republike, ali prvima nisu mogli da oproste pre svega zato što su majci-domovini
oduzeli njene najmilije zemlje, što su se odrekli Dalmacije i Istre „sirotice“.

U Crnoj Gori čelnik režima piše autorski tekst. Dobro, nije me taj intelektualni izlet iznenadio. Kako li mi je samo bilo 2002. kada je trebalo da održi predavanje na čuvenoj Londonskoj školi ekonomije? Piše o opasnosti koje malenoj ali slavnoj Crnoj Gori, jednoj liderki u regionu, preti od Srbije, njene države, crkve i škole. I onda je malo čudno kada
premijer Crne Gore pitanje identitetskih zakona svodi na nekoliko stihova i promenu
zastave predsednika republike.

U BJR Makedoniji sukob Makedonaca i Albanaca „gase“ lažnim najavama, naznakama i insinuacijama da je za krizu u odnosima dva najbrojnija i tradicionalno skladna naroda ove države nekako svakako kriva Srbija. U Tetovu predsednika Albanije, najvažniji albanski političar u BJRM dočekuje ponosito: „Dobordošli u Vašu zemlju gospodine predsedniče.“ „Građansko“ Kosovo evo u Prizrenu promoviše jedinstveni bukvar za Albaniju i Kosovo. Kažu Prizren je kulturna prestonica svih Albanaca. Zato kosovskim Srbima grupa kolaboranata u
Crnoj Gori piše udžbenike bez Kosovske bitke i Rakićeve Simonide.

Mi Srbi bi smo bolje prošli da su nas vodili ljudi hrabri i časni kao prosečan među onih četrdesetak hiljada naših mučenika i vitezova koji su tokom proteklih dvadeset dve godine položili živote za slobodu i čast srpskog naroda. Kako da naši političari budu nešto više od krpe kada vladajuće demokrate u izbornoj kampanji šire srbofobiju i svoje protivnike optužuju da će u slučaju pobede započeti rat. Kako govoriti o patriotizmu socijalista koji
su nekada od Srbije i Crne Gore napravili Jugoslaviju, izgubili Kosovo i Metohiju
i još to slavili kao pobedu… Šta reći o stranci Tomislava Nikolića? Od šešeljevskih
strašila koja su gubila ratove pre nego što bi u njih pošli, do bezuslovnih sagovornika
Mila Đukanovića i novopazarskog muftije.Druge nacije sve čine da nacionalno budu
jedinstvene i zaštite svoje interese. Ovi naši nesrećnici u parlament uvode desetine
predstavnika nacionalnih manjina čije matične države neće Srbima ni struju da vrate
u porušena sela. Ali Tadić zato pokazuje vođe srpskog naroda iz susednih država
kao mečke po mitinzima… Kako ga nije sramota? Zašto ih je izneverio svaki put
kad je bio u prilici? Zašto u srpski narod na Balkanu i širom sveta ulažemo godišnje
sedamnaest (17) puta manje novca nego što Republika Hrvatska ulaže u pet puta malobrojniji
hrvatski narod u Bosni i Hercegovini?

Preživeli smo Turke, Austrijance,
Nemce i komuniste… Preživećemo ako treba i Amerikance… Izdržali smo jednog Broza,
a nećemo šačicu liliputanskih političara. I da se zna: nama ne treba da srpsku narodnu
zastavu neko krije u kabinetu predsednika Crne Gore. Kada je Crna Gora bila nezavisna,
ponosna, kada se nije odricala Stefana Nemanje, kada se nije skrivala pred Njegošem
– onda je njena zastava bila trobojka, njene su boje bile ispravne (nije bilo „plavetne“),
dimenzije su bile kao u svake zastave – nije to bila neka pantljičara, već barjak…

Možda danas većina u Crnoj
Gori ne želi zastavu iz vremena Kraljevine Crne Gore? Ali zato srpski narod, koji
čini trećinu stanovništva i čijim jezikom govori većina, na nju ima pravo. Ima pravo
da je ističe na kućama, pred školama i crkvama, opštinama u kojima većinski živi,
na pozorištima, svojoj televiziji i univerzitetu. Bože zdravlja, kada država jednom
otme bogatstva SPS-a i DS-a, biće novca i za najskuplje kulturne potrebe našeg naroda
širom Balkana… Što se tiče himne: ne možete kralja Nikolu da uzmete polovično,
on jeste bio veliki čovek, a ne samo tiranin koji je sve žrtvovao da bi ostao na
vlasti. Pamtite ga i kao viteza koji je znao da će pronaći mir kad „Srbin više ne
bude rob“

Čedomir Antić

Izvor: RESTART