Ватиканска архива о нацистичким злочинима отежава сваку помисао на канонизацији Степинца!

Новопронађена документа из Ватиканског архива, и она која се односе на папу Пија 12, и нека непосредно повезана са интеракцијом између Римске курије и НДХ, која би такође требало обелоданити, битно отежавају и саму помисао на канонизацију надбискупа Алојзија Степинца, каже др Дарко Танасковић, оријентолог и бивши амбасадор Србије у Ватикану.

Доказ да је Ватикан још током Другог светског рата знао за злочине у концентрационим логорима стигао је директно из Ватиканске архиве у облику писма које потврђује да је Еуђенио Паћели, папа Пије Дванаести, био упознат са масовним истребљењем Јевреја.

Записи из Ватикана руше мит о Степинцу

Отварање архиве папе Пија, која се односи на период Другог светског рата, могло би тако да разреши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја, али и ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према НДХ и Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу који је Анти Павелићу изразио пуну подршку у успостављању усташке државе.

У име Ватикана благословио је Павелића, а када су усташе почеле са остваривањем својих планова ликвидације Срба, Српске православне цркве, Јевреја, Рома и антиусташки настројених Хрвата, Степинац је био упознат са тим.

Могу ли документа о папи Пију Дванаестом да заувек ставе тачку на приче о могућој канонизацији Алојзија Степинца?

Др Дарко Танасковић, оријентолог и бивши амбасадор Србије у Ватикану, истиче да када је реч о Светој Столици, није препоручљиво никада ставити тачку на било који процес који припада унутрашњим питањима Римокатоличке цркве, као и њеног односа према свету.

„Такође, расправе о канонизацији кардинала Степинца не би требало називата “причама”, јер реч је конкретној, реалној ситуацији у којој је тзв. постулатура за проглашење контроверзног загребачког надбискупа свецем доведена до самог краја, односно папи је, уз опсежну документацију, предложена Степинчева канонизација, тако да од пре извесног времена све зависи искључиво од одлуке поглавара Римокатоличке цркве“, напомиње Танасковић.

Нема елемента за канонизацију

Он додаје да је папа Фрања својим укупним држањем према овом крајње осетљивом питању дао довољно елемената за закључак да не намерава да канонизује Стпинца.

„Да ли ће неки будући папа заузети другачији став незахвално је предвиђати, али нема сумње да су новопронађена документа из Ватиканског архива, како ова која се односе на папу Пија Дванаестог, чија је беатификација заустављена 1967. године, тако и нека непосредно повезана са интеракцијом између Римске курије и НДХ, које би такође требало обелоданити, фактори који битно отежавају и саму помисао на Степинчеву канонизацију, како сада, тако и убудуће,“ уверен је саговорник Спутњика.

Танасковић не сумња у истинитост ових објава из Ватикана уз напомену да су ту вест текста Антонија Кариотија из листа “Коријере дела сера”, пренели многи светски медији, укучујући српске.

„Најављено је објављивање публикације ватиканског архивисте Ђованија Кокоа, у којој се налази и писмо немачког језуите Лотара Кенинга послато папином приватном секретару Роберту Лајберу, а у коме се извештава о масовном истребљивању заточеника у крематоријуму једног концентрационог логора у Пољској.

Извор: Спутњик Србија / ИН4С