У селу Ледићи у федералној општини Трново данас ће бити обиљежено 26 година од свирепог злочина над 24 српска цивила који су починили припадници такозване Армије БиХ.
Парастос за убијене житеље Ледића биће служен у 12.00 часова код спомен-обиљежја у овом мјесту.
Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године извршили су припадници такозване Армије БиХ регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.
У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци.
Село је опљачкано, спаљено и разорено до те мјере да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.
Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Скелети су углавном били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела.
Према извјештају МУП-а Републике Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем.
Предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Трново и члан организационог одбора за обиљежавање овог датума Горан Тимотија рекао је Срни да је у Ледићима прије рата живјело 40 до 50 Срба, а данас их је само двоје.
„То говори да се у овом селу догодило планирано истјеривање, застрашивање и убијање мјештана са тог подручја. Десио се страшан злочин за који још нико није правоснажно осуђен. Тренутно се у Суду БиХ води поступак против Едхема Годињака којег оптужница, као најодговорнијег, терети за злочине над Србима на подручју Трнова“, рекао је Тимотија.
Један од чланова организационог одбора Славко Васић рекао је Срни да су прве жртве у Ледићима били његови родитељи који су на подмукао начин убијени у Дејчићима 2. јуна 1992. године.
„Мој отац је годинама у стаду имао десетак оваца Муниба Оздића из Турова, па су га муслимани из Дејчића позвали да потјера Мунибове овце. Отац и мајка су отишли и тамо су их убили. Не знам ко је то учинио, не знам ни која војска је ту била присутна, да ли такозвана Армија БиХ, Зелене беретке или неко трећи, али упорно тврдим да је најодговорнији био Едхем Годињак – командир Станице полиције. Мислим да је он морао да буде одговоран за цивилно становништво на том подручју“, навео је Васић.
Он каже да му је у нападу на Ледиће убијена и бака, те да је у наредних четири-пет дана већина мјештана овог села страдала на кућном прагу. Они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.
„Осим Драгана Васића, који је тада имао 12 година, сви који су кренули према Трескавици побијени су на локалитету Пољице, гдје су их пресреле муслиманске снаге. Дјечак је рањен лежао међу убијенима и тако успио да се спаси сигурне смрти. Група која је кренула према Крупцу стигла је на српску територију у Војковиће жива и здрава“, навео је Васић.
Обиљежавању 26 година од свирепог убиства српских цивила у Ледићима присуствоваће и Милена Витковић којој је убијено девет чланова најуже породице Тешановић.
„Затрвене су породице из три куће. Убијена ми је мајка која је имала 59 година, брат, његова жена и син – мали Милун од годину и по дана, други брат са женом, те стрина, стриц и њихово двоје дјеце. Убијени су приликом преласка Трескавице према Калиновику, када су их из засједе пресрели муслимански војници. Њихове посмртне остатке нашла сам тек послије 10 година у Јаворској коси на Трескавици, након што је неко имао душу да каже гдје се налазе“, рекла је Витковићева.
Она је навела да су, осим девет чланова њене породице, тада убијене комшије Саво Кењић, Радојка Васић и њена кћерка Слађана Секулић, те Славојка Васић.
Витковићева је рекла да су њена мајка и стрина, које су ишле посљедње и неким случајем стигле до Калиновика, након два мјесеца убијене у Миљевини, када су наишле на муслиманску засједу. Тада је, каже, погинуо и њен рођак од тридесетак година, који је пошао да их испрати до Миљевине.
Када је ријеч о поступку који се у Суду БиХ води против Едхема Годињака за убиства и затварање Срба у селима на подручју Трнова, Витковићева каже да „само Божија правда може то да ријеши“.
„Све је то болно и још свјеже иако је прошло 26 година. С тим лијежем, с тим устајем. Прије неколико дана ишла сам у Ледиће и на гробу мог оца који је дао цијелу породицу, међу којима су два борца, видјела срушен крст. Сада нисам у могућности да сама поставим нови, па се надам да ће ми неко помоћи да то урадим јер је мој отац то заслужио“, рекла је Витковићева.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду | Јадовно 1941.