У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса.
У извјештају се поздравља „важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година“.

Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње.

Упозорено је на „непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима“.

Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се „стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима“.

Муижниекс поздравља увођење закона којим се обезбјеђују одштете за ратне жртве сексуалног насиља, али од власти тражи да се ријеше и даље актуелни недостаци тог закона, те да се побољша његово спровођење.

Извјештај позива и да се свим жртвама и њиховим породицама омогући једнак и дјелотворан приступ правди.

У извјештају се хвале кораци које су хрватске власти учиниле како би обезбиједиле услове за повратак особа избјеглих током оружаних сукоба између 1991. и 1995, али се указује на препреке које и даље постоје у тој сфери, посебно у вези са економским, друштвеним, културним и језичким правима мањина.

Европског повјереника брине више од 2.800 особа, укључујући Роме без привременог или трајног пребивалишта у Хрватској који су и даље без држављанства.

Успркос томе, Муижниекс хвали систем за мањине у Хрватској.

Он позива власти на борбу против „раста манифестација етничких нетрпељивости и злочина из мржње, те спречавање њихових негативних посљедица на друштвену кохезију у Хрватској“.

Муижниекс сматра да, упркос постојању правног оквира за заштиту слободе медија, за то у Хрватској још увијек нису обезбијеђени услови.

Забринут је због насилних потеза који су утицали на слободу изражавања новинара која је важна за сва демократска друштва.

У извјештају се истиче да је Хрватска 2016. године пала са 54 на 63 мјесто на индексу свјетске слободе медија, што показује силазну путању слободе медија у Хрватској.

Извор: СРНА