У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. 

Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке.

Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори.

Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима и 551 дијете.

Под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног “Тјелесног здруга Анте Павелића”, усташе су уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.

У роману “Дракулићи” покојног бањалучког новинара Јована Бабића који је годинама истраживао овај злочин истиче се да покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља геноцид.

План покоља, прије кога су чак потровани пси у тим селима – да не би најавили долазак усташа, разрадио је стожерник за Хрватску крајину Виктор Гутић заједно са фратром Николом Билогривићем, док се по монструозности злочина истакао злогласни фра Филиповић, наводи се у овом роману.

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ учињен у само једном дану.

Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недјеље прије годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Клање у руднику „Раковац“

75 година од страдања 52 ученика школе у Шарговцу

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом