U ponedeljak, 22.aprila 2019.godine, Društvo istoričara Užica i Kolo srpskih sestara Užica obeležilo je Dan sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu tribinom održanom u Svečanoj sali Gradske kuće.
Tribina je simbolično, održana na isti dan, kada su 22. aprila 1945. godine poslednji logoraši Jasenovca, svojim iznurenim telima probili bodljikavu žicu i izvršili proboj iz logora. Nažalost, od njih oko 1.200 tom prilikom preživelo je samo 90.
***
TRIBINA
„JASENOVAC-LOGOR SMRTI – I ĆUTANjE JE ZLOČIN“
Jasenovac je jedan od najstrašnijih logora smrti na području NDH u toku Drugog svetskog rata. Od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine bio je strašno sudilište za Srbe, Jevreje i Rome. Pokušaj četnika da ga oslobode bio je neuspešan, a partizani to nisu ni pokušavali.
Štaviše, zaobilaženjem oslobađanja Jasenovca hrvatski komunisti, kako je to naglasio na tribini prof. Živanović, su pružili podršku Hrvatima da poubijaju logoraše i uništavaju dokaze monstruznosti ustaškog pokolja, na ogromnom području koje se prostiralo na obe strane Save.
„Tema je teška i bolna. I baš zato obavezujuća i ne sme da bude izbrisana iz kolektivnog pamćenja. Pogotovu što su Srbi narod koji brzo zaboravlja, što su primetili i naši neprijatelji.
Budući da smo u Strasnoj nedelji kada se sećamo Hristovog stradanja, ovom tribinom nećemo narušiti smirenost i dostojanstvo koje nam je potrebno.
Cilj večerašnje tribine nije puko jadikovanje, samosažaljevanje, niti optuživanje počinioca nedela, već da se sa naučnog i duhovnog aspekta, argumentovanim dokazima razjasne uzroci ovih strahota, utvrdi istina i izvuče pouka za budućnost.
Jer, samo istina može doneti pravi, potpuni mir“ – rekla je Snežana Nedeljković, predsednik Društva istoričara Užica i članica Kola srpskih sestara Užica.
„Večerašnja tribina je posebna, i za nas istoričare – istorijska, jer nam je gost, profesor londonskog Univerziteta dr Srboljub Živanović. Rođen 1933. u Sarajevu, odakle je 1941. pred ustaškim nožem prebegao u Srbiju.
Najkompetentnija ličnost da govori o ovoj temi, jer je kao antropolog i paleopatolog, više od pola veka proveo u istraživanju i rasvetljavanju istine o genocidu u Jasenovcu. Sa užasima genocida upoznao se 1964., kada je na čelu jugoslovenske Komisije sudskih antroploga vršio prvo istraživanje, zbog čega će od komunističkog režima 1968. godine biti primoran da emigrira u Veliku Britaniju.
1982. izdaje udžbenik u kojem objavljuje vlastiti metod za uzimanje uzoraka sa skeleta, koji je prihvaćen u celom svetu. Danas je, akademik Srboljub Živanović predsednik Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu i predsednik Fonda za istraživanje genocida, koji neumorno govori u ime onih čija je ćutnja večna.
Direktor je Evropskog instituta za izučavanje istorije drevnih Slovena, utemeljivač srpske antropološke škole i autor prve knjige o teološkoj antropologiji, a kao stručnjak pozivan je i istraživao je gde se nalaze grobovi srpskih vladara i svetitelja. Autor je mnogobrojnih knjiga iz oblasti kojima se naučno bavio.“
Pitanja na koja je odgovorio profesor na tribini:
- da li je genocid nad Srbima počeo sa Jasenovcem?
- istinu o jasenovačkim žrtvama na osnovu dokaza komisije iz 1964. i rezulata rada Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu
- o ulozi i odgovornost Rimokatoličke crkve
- o dijalogu SPC na temu pomirenja (u kom slučaju je to moguće?)
- o potrebi da se neguje kultura sećanja- Memorijalni centar
- šta dobijamo ćutanjem?
- gde su u svemu ovom predstavnici SANU i SPC?
- šta nam je činiti?
Uvodnu reč tribini dao je uvaženi pravoslavni publicista Ranko Gojković. Učesnik je tri poslednje Međunarodne konferencije o Jasenovcu, a sa profesorom Živanovićem je 2010. učestvovao na 1.Međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Rusiji.
Hercegovac je, rodom iz Gackog. Posle studija Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, stekao je diplomu „Državnog instituta ruskog jezika A.S.Puškina“ iz Moskve.
Kao prevodilac i tumač ruskog jezika preveo je više od 40 knjiga sa ruskog na srpski jezik, autor je knjiga „Znameniti Srbi u ruskoj istoriji“ i „Znameniti Rusi u srpskoj istoriji“. Kao dobar poznavalac srpsko-ruskih odnosa učesnik je mnogobrojnih konferencija, okruglih stolova i književnih susreta u Rusiji, Srbiji i Republici Srpskoj.
Stalni je autor pravoslavno-informativne agencije „Ruska Narodna Linija“ iz Sankt Peterburga, član je Prezidijuma Svesrpskog Slovenskog pokreta i predsednik odeljenja monarhističke organizacije ,,Rusko sabranje“, glavni je urednik portala „Sabornik srpsko–ruski“.
Ranko Gojković je govorio o stradanju (pokolju) Srba u Hercegovini, o duhovnoj dimenziji srpskog stradanja, o tome koliko je ruska javnost upućena i zaiteresovana za ovu temu.
Veče je počelo pesmom „JASENOVAC – I ćutanje je smrt“ koju je napisala i govorila Biljana Diković, književnik i novinar.
Zahvaljujući gostima predavačima koji su ovoj temi pristupili akademski, sa stanovišta nauke i argumenata istine, tribina je ispunila očekivanja prisutnih i organizatora.
Profesor dr Srboljub Živanović, svedok istine, koju je počeo da istražuje davne 1964. kao član prve ekspertske grupe određene da ispita zločine u Jasenovcu, govorio je o svojim saznanjima koja potvrđuju da je Jasenovac jedan od najstrašnijih logora smrti za Srbe, Jevreje i Rome u Drugom svetskom ratu.
U svom izlaganju izneo je i dosta sećanja koja su mu prenosili njegovi najbliži srodnici, svedoci represija nad žrtvama, kao i lična sećanja koja ga prate od ranog detinjstva.
Veoma smiren i razboritog pamćenja profesor je svojim izlaganjem plenio pažnju prisutnih, naročito dece (koje je bilo u velikom broju – i osnovaca i srednjoškolaca), a koja su netremice upijala informacije, dopunjujući znanje stečeno u školi.
Gospodin Ranko Gojković je, iznoseći činjenice o stradanju njegove familije u Hercegovini i obrazlažući kako se prepoznaju mošti onih koji su se spasili i onih koji su se posvetili, približio veličinu stradalničkog podviga srpskog naroda. Tribina je otvorila nova pitanja o kojima se može posebno razgovarati i zbog kojih se ukazuje potreba za nekim novim susretom.
Predavanje srpskog antropologa prof. dr Srboljuba Živanovića, učesnika istraživanja masovnih grobnica logora Jasenovac (sprovedenog 1964) i predsednika Međunarodne komisija za utvrđivanje istine o Jasenovcu i Fonda za istraživanje genocida.
Predavanje je održano u organizaciji Društva istoričara Užica i Kola srpskih sestara Užica 22.4.2019. godine u Svečanoj sali Gradske kuće u Užicu.
***
Biljana Diković
JASENOVAC – I ćutanje je smrt
Moramo da pamtimo. Tako ćemo preživeti.
Da govorimo. I ćutanje je smrt.
Spava mili moj rod
u snu se svečano raduje dobru
i moli Boga da se ne ponovi,
dok se na javi, u paukovoj mreži sna
štampa nova knjiga tame.
Pogled nam prikovan
za šarene rešetke modernih logora
i bezbožnog vremena budućeg.
Spavaju i večnim snom deca naša,
u Jasenovcu, anđeli u paklu NDH.
Dok spava mili moj rod
u senci krošnje postanja
porod nam od nas samih
i svega njegovog otimaju.
Život nam kradu neznanci.
Moramo da pamtimo. Tako ćemo preživeti.
Da govorimo. I ćutanje je smrt.
Um je zločinom znanim raspamećen,
zaleđen…
decu su klali, na bajonete nabijali,
u kazanima kuvali,
bili su gladni do smrti
bili su žedni do umiranja
bilo je hladno do smrzavanja
sodom i otrovom disali su do poslednjeg daha.
Žive su bacali u jame, pećine, bunare
sekli, vadili džigericu
i majkama davali da jedu…
U Glini 25-oro vezali u krug žicom i zapalili.
A Mile je svoje šestomesečno čedo
na zgarištu kuće, pod crepom pečeno našao.
Um je zločinom znanim raspamećen,
zaleđen…
U Divoselu, na ražnju dvoje su dece ispekli
i terali Srbe da ih jedu.
U Livnu, na izlog mesare
raspolućeno Srbče okačili…
Moramo da pamtimo. Tako ćemo preživeti.
Ne smemo da zaboravimo.
Tako ćemo ih još jednom ubiti.
Pletu se ćilimi nebeski
od kose i zaustavljenog dečijeg smeha,
ječe planine kostiju
u eho jecaji majki piše
razležu se Jasenovcem, Slanom, Metajnom,
Gradinom, duž obe obale Save…
I opet – 800 hiljada, milion, 700 hiljada,
milion 200 hiljada, pogađaju se…
Srbin si – u Jasenovcu kriv si.
A danas – presudom zločinca treba da zaboraviš.
Neznane nam kapije
nad nezaraslim ranama otvaraju…
Oni nam dobro ne žele,
probudi se rode mili,
ćutanje je gore od zaborava
u tišini nestaćeš
i kaži – neću, ne mogu, ne dam,
i kaži – ja sam Srbin, PAMTIM.
Brojanice i molitve
naših nebeskih srbalja zvone,
hleb naš nasušni u grlu nam zastaje…
Samo Bog zna koliko nedosanjanih snova,
naučnika, učitelja, umetnika, najboljih majstora…
nenapisanih pesama…
U potocima suza umivaju se anđeli…
Zaborav je ponovno umiranje.
I ćutanje je smrt.
Biljana Diković
—–
15.5.2019. za SRBski FBReporter priredila Biljana Diković
Izvor: SRBski FBReporter