fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Тито је двапут био у Јасеновцу

Једна од заблуда која се односи на Тита, а коју ваш читалац Владислав Сотировић некритички и нетачно понавља ( „Јосип Броз, Јасеновац и србоцид”, „Политика”, „Међу нама”, 13. 2. 2021), јесте  да се покаже како су Срби тобоже имали негативан третман у Југославији.

Јосип Броз Тито (Фото С. Крагујевић)

У том контексту се помиње и Јасеновац, а често говори о томе да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац. Тиме г. Сотировић и други  који ту заблуду пласирају желе да покажу да је Тито занемаривао српске жртве. А то не само да није тачно, него је и увредљиво, осим што представља и ноторну историјску неистину. Друг Тито је, наиме, двапут био у Јасеновцу.

НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Први пут већ у лето 1945, одмах након ослобођења, док на том месту није било ничега осим рушевина (усташе су пре свог бекства скривајући трагове својих нељудских злочина срушили готово све логорске зграде и бараке) чије је рашчишћавање трајало и у време Титове посете. Тито се на тим рушевинама поклонио сенима свих жртава, па наравно и српских.  Са Титом Јасеновац је посетио и тада први човек хрватске Озне Иван Стево Крајачић.

Други пут је Тито у Јасеновцу био у мају 1975. године у поводу тридесетогодишњице победе над фашизмом,  када су с њим логор посетили другови Едвард Кардељ, Милош Минић и др Душан Драгосавац. О томе је у својим сећањима писао управо Душан Драгосавац. Посета није била јавна, само из једног разлога, вели Драгосавац: „Иако друг Тито лично није имао ништа против да се медијски његова посета пропрати, ми из руководства ЦК СК Хрватске нисмо желели да се Титу евентуално постављају питања о броју  жртва у Јасеновцу, не само српских него свих, и ромских и јеврејских и жртава Хрвата комуниста,  јер тај број до тада није био утврђен, па би свака бројка била обично лицитирање”.

О тобожњем ћутању „комунистичких власти” (како се изражава г. Сотировић) о српским жртвама у Јасеновцу наш познати историчар др Дејан Ристић у својој књизи „Заблуде српске историје”  каже: „Након великог страдања у Другом светском рату, народи који су чинили Југославију су и поред зверстава која су се догодила, одлучили да покушају из почетка. За то је било потребно истаћи идеју братства и јединства и ослободилачки карактер Другог светског рата. Сходно томе, најпре се приступа обележавању бојишта и организованој јавној меморијализацији ратника. Тако су изгледале послератне године и тек онда када и у остатку Европе почињу да се обележавају стратишта недужних. Чекало се јер је било психолошки неопходно да се савлада једна таква траума. Прво да се сазна шта се заправо догађало у логорима, а затим и да се траума превлада. Да је Тито имао било шта против, у том тренутку када је био најјачи, не би дозволио да се било шта ради. Држава је меморијализовала Јасеновац, држава га је и подигла и та прва поставка је била одлична”.

И то је цела истина.

Златоје Мартинов,
члан Председништва Савеза антифашиста Србије

Извор: ПОЛИТИКА


Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Чим се позива на Ристића све је јасно. Не знам што сте каљали портал са овим текстом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: