Tesla kakvog ne znamo (2): U „obećanoj zemlji“ Americi

Odluka da se iz Evrope otisne u Ameriku za Nikolu Teslu je, verovatno, bila presudna. To se dogodilo 1884. godine kada je imao samo dvadeset i osam godina.

Za sobom je već imao duge godine učenja na Visokoj tehničkoj školi u Gracu i na Univerzitetu u Pragu, a zatim i ne malo radno iskustvo na poslovima u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Mnogo je postigao, ali je u Ameriku stigao sa mnogo neostvarenih ideja, s jednom dobrom preporukom i – gotovo bez novca.

Na prvom koraku ka obećanoj zemlji, posle iskrcavanja sa broda u Njujorku, i Tesla je morao proći kroz istorijski Immigration Office, Useljenički ured, koji je bio obavezna ulazna stanica za svakog stranca koji stiže u Ameriku – navodi inženjer Vojislav Popović u knjizi o Nikoli Tesli.

Oduševljen Edisonom

Već sutradan po prispeću, Tesla je poranio da bi što pre stigao do Pete avenije, u kojoj se nalazila Edisonova kompanija.

– Susret sa Edisonom – sećao se Tesla docnije – bio je veliki događaj u mome životu. Bio sam zadivljen ovim velikim čovekom, koji je bez povoljnih prilika u mladosti i bez naučne spreme uspeo da učini tako mnogo.

Ja sam naučio nekih desetak jezika, bavio se mnogo književnošću i umetnošću, i provodio svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što mi je palo u ruke od Njutnovih „Principa“ pa do romana Pola de Koka, i osećao sam da je veći deo mog života bio uludo straćen.

Obavezan useljenički 

„atest“

Useljenički ured ima osobitu važnost za prosperitet Sjedinjenih Država, jer je kroz ovu ustanovu moglo proći samo ono što je zdravo i sposobno da privređuje – za sebe i za druge, bilo pameću bilo snagom.

Susret velikana

Kad je stigao do Tomasa Alve Edisona, koji je bio deset godina stariji i već je stekao i slavu i bogatstvo, Amerikanac je morao biti ne malo iznenađen dok je čitao preporuku koju je za Teslu napisao čuveni Bačelor:

„Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste Vi, a drugi je ovaj mladi čovek koga Vam preporučujem.“

Tesla je bio primljen. Za kratko vreme Edison je morao da primeti:

„Imao sam mnoge asistente koji su radili vrlo mnogo, ali vi nosite rekord“ – rekao je Tesli.

I zaista, Tesla je svakoga dana, bez izuzetka, radio od deset i po časova pre podne do pet izjutra.

Pored redovnog rada uspeo je da za to vreme projektuje i konstruiše 24 razna tipa standardizovanih mašina.

Zahvaljujući tome učinio je ogromnu uštedu kompaniji. Zbog te činjenice glavni direktor mu je obećao nagradu od 50.000 dolara.

Ali, rekao, pa porekao.

Tako je Tesla, već svoje prve godine boravka u Americi upoznao tobožnji američki specifičan smisao za humor.

Autor: B. Potočan

Izvor: Novosti online

Vezane vijesti:

Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama

Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo

Tesla kakvog ne znamo (4): Na izložbi u Parizu

Tesla kakvog ne znamo (5): „Rat struja“ protiv Tesle

Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine

Tesla kakvog ne znamo (7): Majka dočekala jedinca

Tesla kakvog ne znamo (8): Motor za Nijagarine vodopade

Tesla kakvog ne znamo (9): Ljudima zastajao dah

Tesla kakvog ne znamo (10): Glas mu se jedva čuje

Tesla kakvog ne znamo (11): Najveći događaj u istoriji tehnike

Tesla kakvog ne znamo (12): Laboratorija nestala u požaru

Tesla kakvog ne znamo (13): U nevolji pritekli prijatelji

Tesla kakvog ne znamo (14): Prvi iz klase robota

Tesla kakvog ne znamo (15): Grandiozni eksperimenti

Tesla kakvog ne znamo (16): Vek ispred svog vremena

Tesla kakvog ne znamo (17): Genije najavio i mobilni

Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka