Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века

Будући у тешком положају, када је његов систем на Лонг Ајленду доведен у питање, Тесла је, готово очајнички, покушао да од Српске банке у Загребу добије зајам од 150.000 круна. Посредовао је његов ујак Петар Мандић, тада митрополит дабробосански Николај, у Сарајеву. Из ујаковог писма, септембра 1903, дознају појединости:

„По твојој жељи покушао сам код Српске банке да израдим зајам за твоје акције, и није ми то никако могло за руком поћи.

То уосталом није ни чудо, јер су на управи људи који од тог предузећа твог ни појма немају, а и њихови не дозвољавају им да у такове операције уђу.

Наш пријатељ, пуковник Косановић, доста нас је узнемирио описујући доста неповољно твој положај тамо, што нас је свијух врло у бригу бацило…“

„Аве Марија“ и „Тамо далеко“

На Теслиној сахрани свирао је његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету. Пратио га је словеначки хор Слован.
По Теслиној жељи, прво је свирао Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда српску песму „Тамо далеко“.
Његов пепео је пренесен у Београд јула 1957. године. Урна је смештена у Музеју Николе Тесле, где и данас стоји.

Не дају Американци не дамо ни ми новац

Образложење банке, дато написмено, гласило је: „Ако је то добро, што Тесла предлаже, онда ће му Американци дати новац, а ако није, онда ни ми нећемо да изгубимо новац.“

Митрополит, који у првом делу писма помало попује Тесли, у другом мења тон, осећајући, ваљда, да сестрићу треба да понуди неку утеху:

„Драги Никола! Ти се немој препадати ништа; ти си још, хвала богу, млад: можеш мало поникнути ником, али пропасти не можеш никако. Сила и снага духа твоја још је тек на кулминационој почивци, одатле ће он још засијнути, ако бог да, свијету ко звијезда Даница, ал тако, да не потавни никада!“
Иако су се ове речи касније обистиниле, нису помогле у време кад је Тесла требало да доврши своју Светску радио-станицу.

У старости, потпора из отаџбине 

Тесла 1934. године пише југословенском конзулу Јанковићу. На основу тога писма, сестрић Сава Косановић му је израдио годишњу потпору југословенске краљевске владе. Истовремено, захваљује Пупину на идеји да водеће америчке компаније оснују фонд да би се Тесли обезбедила безбрижна старост. Тесла одбија такву помоћ и прихвата скромну пензију од југословенске владе. Он је ту помоћ примио достојанствено, као што сведочи телеграм којим је захвалио и сестрићу и југословенској влади.

Дуга пауза у преписци

Она је таворила све до Првог светског рата када је, по наређењу војних власти, била сасвим разрушена.

А Тесла се својим тадашњим идејама више никада није вратио с пређашњим еланом.

Прекинуо је и преписку с родбином, чак дуже од деценије. Иако су му сестре и остали рођаци повремено писали, молећи га да се бар јави, одговора није било.

Као што је до тада најревноснија у писмима била сестра Марица, тако је то, по доласка у Америку, наставио сестрић Никола Трбојевић, инжењер-конструктор који је својим проналасцима много учинио за развој америчке аутомобилске индустрије.

Њихова преписка нам открива и Теслин незавидан материјални положај. Много ради на различитим патентима, али новац слабо притиче. Америку је већ захватила велика економска криза.

У писму сестрићу Тесла се вајка:

„Срце ме боли што нисам у положају да пошаљем нашима нешто новца, јер страдање је морало бити беспримерно.“

Повратак у Вестингхаус

Једно предвече 1937, кад је Тесла кренуо у уобичајену шетњу, ударио га је такси. Пао је непомичан, а онда је устао и вратио се у хотел. Требало му је шест месеци да се опорави.
Године 1939, на предлог колега из компаније Вестингхаус, вратио се на посао за недељну плату од 125 долара.
Последње године живота провео је хранећи голубове и живео је углавном од годишњег хонорара из своје домовине.

Јубилеј у Београду и насловна „Тајма“

Година 1936. била је јубиларна за Николу Теслу – Београд је величанствено прославио његов 70. рођендан.

Свечаном скупу – којем је у његово име присуствовала сестра Марица Косановић – Тесла је послао поруку преко радија:

„Не осврћем се на почасти јер сам тако створен да немам осећаја за славу, за почаст и материјално благо. Једино ми је жеља да оставим незаборавну поруку вековима…“

Сестра му шаље телеграм:

„Одлазећи са величанствене прославе београдске на којој сам те заступала поздравља те и љуби сестра Марица.“

Тесла јој сутрадан одговора телеграфски:

„Никад боље заступнице, иако си ме помрачила, поздравља те брат Никола.“

А на Теслин 75. рођендан, 1931, „Тајм“ магазин га ставља на насловну страну и у поднаслову наглашава његов допринос системима производње електричне енергије.

Многи су за Теслу говорили да је „човек који је изумео 20. век“ и да је „Прометеј 20. века“.
Говорио је много језика – српски, енглески, немачки, италијански, француски, чешки, мађарски, латински и словеначки.

Дело које временом постаје све веће

Тесла је умро услед срчаног удара, сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела, у 87. години живота.
Над ковчегом мртвог генија, градоначелник Њујорка Фјорел Хенри Лагвардија је рекао:
„Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће.“

Теслин рођендан државни празник

Може се рећи да је Америка уздигла Теслу, и одужила му се, тек дуго после његове смрти:
Године 1990, 10. јула, у америчком Конгресу је прослављен Теслин рођендан. На свечаности су говорила деветорица конгресмена и сенатор Карл Левин из Мичигена.

Таква част у америчкој историји није указана ниједном америчком научнику, чак ни Томасу Едисону, а ни Александеру Грејему Белу.

Осам америчких држава – Њујорк, Њу Џерзи, Пенсилванија, Колорадо, Невада, Минесота, Аризона и Индијана – прогласиле су Теслин дан рођења за државни празник. Тог дана, између осталог, на свим јавним зградама мора се истаћи државна застава, а учитељи у свим школама један час посвећују Тесли.

(Крај)

Аутор: Будимир Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни