Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Док ове године буде обележавана 160. годишњица рођења генијалног проналазача Николе Тесле, у сенци ће и даље остати онај део личности великог научника који се односи на његов приватан живот.

Упркос свом труду и истраживању нису у томе помогли ни његови амерички биографи Џон О’Нил, који га је и лично познавао, нити амбициозна Маргарет Чејни, баш као ни други, већином српски биографи, укључујући, у најновије време, академика Александра Маринчића.

Међутим, тек од недавно, од када је објављен део Теслине преписке с родбином, могу се боље сагледати и спознати многе, углавном непознате чињенице из његовог приватног живота.

„Више него иједан човек пре њега“

На Лонг Ајленду, у америчкој држави Њујорк, сваке године обележава се 10. јул као Дан Николе Тесле (1856-1943).

Тога дана, по већ устаљеном протоколу, гувернер ове државе је домаћин свечаности посвећене сећању на великог научника, који се и данас сматра једним од педесет највећих умова на свету од памтивека до данас.

Још за његовог живота говорило се о његовој бесмртној слави.

Тако је лорд Келвин, председник међународне комисије за коришћење водопада Нијагаре, смело тврдио да је „Тесла више допринео науци о електрицитету него иједан човек пре њега…“

Проналасци чекају тумаче и настављаче

Већ и летимичан поглед на најкрупније од многобројних Теслиних проналазака и патената то јасно потврђује: од обртног магнетног поља, полифазног система, затим електромагнетних и мотора наизменичне струје, открића струје високих учесталости, па до примене његових проналазака у радиотехници и медицини.

Парадоксално је, али је истинито, да је „геније из Смиљана“ својим иновацијама не само одушевљавао, већ, чешће, и збуњивао савременике, па чак и научну јавност.

Никола Тесла

Упркос свом труду и истраживању нису у томе помогли ни његови амерички биографи Џон О’Нил, који га је и лично познавао, нити амбициозна Маргарет Чејни, баш као ни други, већином српски биографи, укључујући, у најновије време, академика Александра Маринчића.

Међутим, тек од недавно, од када је објављен део Теслине преписке с родбином, могу се боље сагледати и спознати многе, углавном непознате чињенице из његовог приватног живота.

„Више него иједан човек пре њега“

На Лонг Ајленду, у америчкој држави Њујорк, сваке године обележава се 10. јул као Дан Николе Тесле (1856-1943).

Тога дана, по већ устаљеном протоколу, гувернер ове државе је домаћин свечаности посвећене сећању на великог научника, који се и данас сматра једним од педесет највећих умова на свету од памтивека до данас.

Још за његовог живота говорило се о његовој бесмртној слави.

Тако је лорд Келвин, председник међународне комисије за коришћење водопада Нијагаре, смело тврдио да је „Тесла више допринео науци о електрицитету него иједан човек пре њега…“

Проналасци чекају тумаче и настављаче

Већ и летимичан поглед на најкрупније од многобројних Теслиних проналазака и патената то јасно потврђује: од обртног магнетног поља, полифазног система, затим електромагнетних и мотора наизменичне струје, открића струје високих учесталости, па до примене његових проналазака у радиотехници и медицини.

Парадоксално је, али је истинито, да је „геније из Смиљана“ својим иновацијама не само одушевљавао, већ, чешће, и збуњивао савременике, па чак и научну јавност.

Нобелов комитет се два пута огрешио

Могли бисмо подсетити и на, такође, мање познату чињеницу да је уз Теслино име два пута помињана кандидатура за Нобелову награду.

Новински извештачи јавили су новембра 1915. године да су Никола Тесла и Томас Алва Едисон, одлуком шведске владе, номиновани за Нобелову награду за физику.

Други пут, године 1937, бечки професор Феликс Ерехарт упутио је предлог Нобеловом комитету да се Тесли додели ово највише признање за његова величанствена открића електромагнетног поља и високофреквентних струја.

Али, судећи по образложењу, изгледа да су неки формални, а не научни разлози, утицали да му, као и први пут, измакне заслужена награда.

Тесла се на то није много обазирао. Колико је он лично био чврст, али и скроман, понајбоље може да илуструје назив његове аутобиографије. Назвао ју је сасвим једноставно – „Моји проналасци“.

Прво објављивање преписке с родбином

Зацело, њему је само у раду и проналазаштву био не само сав смисао живота, него и сав његов живот. Он се никада није оженио.

Није ни покушао да оснује своју породицу. Живећи готово аскетски и сав посвећен својим научним визијама. До смрти је потискивао оно лично или приватно, па је та страна његовог живота вероватно зато и остала у најдубљој сенци.

Тек пре извесног времена је Музеј Николе Тесле у Београду учинио вредан и драгоцен покушај да се, колико-толико, осветли та готово сасвим непозната страна овог великог човека.

Први пут је објављена Теслина преписка с родбином.

У више од две стотине писама, насталих у раздобљу од шездесет година, налазе се најдрагоценије чињенице о Теслиним погледима, размишљања о најразличитијим животним питањима, а такође и један дубок и рафиниран емотиван однос који је неговао према својим најближима…

Око 70.000 писама и 7.000 кореспондената

Објављена преписка Николе Тесле са родбином, само први корак у намери да се и остало учини доступним, заправо је тек делић изузетно богате кореспондеције, коју је он читавог живота предано и педантно водио.

Захваљујући томе, као и његовој намери да сачува сва писма која су му упућивана, у Музеју „Николе Тесле“ у Београду прикупљено је око 70.000 писама са и од готово 7.000 кореспондената.

То је фасцинантно обимна и богата научна грађа, још непроучена и зато недоступна.

Тек ће научном обрадом и објављивањем бити доступна, како проучаваоцима дела великог научника, тако и широј јавности, а још непозната грађа јамачно ће представити Теслу каквог свет досад није ни имао могућности да упозна.

Писмо писано са „сузнијем очима“

Ево једног упечатљиво илустративног писма које му је, о Задушницама 1882. године, послала најмлађа сестра Марица Косановић из градића Плашког у Лици:
„Мили мој једини брате! Сузнијем очима пишем Ти овај лист – а зашто сузнијем?
То питање знам да нећеш на се ставити – него још помислити, а како ми од суза и писати може. А да ништа немам што би ми сузе навукло него ово – доста би ми било – а то је: што после 6-7 година лист јединоме брату (Бог зна камо пишем) а двојећи „оће ли ми одговорити или неће.
Мили мој брате, дакле прије свега молим Те и заклињем да ме обрадујеш, па да ми одговориш, а заиста не знам Ти казати, што би ме на свијету већма обрадовати могло, као Твој лист.
Мајка је ево дошла неколико дана к мени у Плашки, и она Те моли и заклиње да ми одговориш. Здрава је, а сад имаду нови парохиални стан – ону кућу поред Гимназије.“
Цитат из писма је према оригиналу, а архаичан језик и стари правопис доследно су пренесени. Илустративно је јер је из периода када је сестра једва дознала братовљеву адресу и први пут му писала после више година.

(Наставља се)

Аутор: Б. Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века