Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске
Очи не виде, ал’ руке осете, крв, лепљиви страх и влажну земљу која их прима к себи. Проклета да си… јамо!!! Голе гране милују тешки облаци.Мирише на снег и море, на со и увело лишће.Мешају
Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља
Пола века смо живели у друштву где је било неморално, и недопустиво, да се стравични изливи нечовештва, на чијем врху је био Јасеновац, ниподаштавају и банализују. Било је „и стида и срама“. Распад људског става
Како да те не волим кад све моје у теби спава. Лутала сам ноћас по стазама твојим, вољени мој.Шапутала сам ти песму, луда од среће што се сретосмо поново.Нестајала сам и рађала се на изворима
Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском
Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости.
Најновији догађаји недвосмислено су потврдили оно што се до сада наслућивало: иза кампање смањивања броја српских жртава логора смрти Јасеновац, односно порицања геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској стоје, као локални извршиоци ширег подухвата,
Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих
О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре
Глас стотина хиљада невиних жртава – мушкараца, жена и деце, брутално и сурово убијених током „усташког коначног решења” у злогласној усташкој Независној Држави Хрватској, које је, уз благослов усташког викара и надбискупа геноцида Алојзија Степинца,
Поводом 80 година од свирепих усташких злочина у Палама се одржава манифестација под називом „Новембар – мјесец дугих ножева“. За четири године Другог свјетског рата убијена је готово четвртина Паљана. Најмасовнији злочин почињен је у
– О, Мирко, очи моје, потерајде то ја’ње у појату и дођидер баби да се спремимо за пут… Потеци, по’итај, немамо васдуги дан прид собом. Немој да те јопе морам дозивати… – дозивала је Сава
Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо
Давор и Снежана су са дјецом отишли код пријатеља на дочек нове године у један стан код „Арене“ на Новом Београду. Душан је у новогодишњој ноћи остао сам мјењајући канале на телевизији. Волио је народну
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
