arrow up

„Емирове подмукле неаргументоване лажи, док се о српским жртвама ћути“

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Власенице саопштила је да Емир Хаџихафизбеговић на подмукао начин износи неаргументоване лажи о околностима смрти Едина Салихаревића и окривљује часног српског борца Мирослава Краљевића, те питају зашто се ћути о три стотине мучки убијених власеничких Срба. Из ове организације истичу да се малициозни Хаџихафизбеговић, који себе с поносом назива „војник Насера Орића“, без икаквог основа, кроз отворени говор мржње, устремио на Краљевића на подмукао и крајње перфидан начин. У саопштењу се истиче да овај „опскурни човјек“ окривљује Краљевића, браниоца Републике Српске, који се у периоду наведених дешавања као рањеник борио за живот на Војномедицинској академији у Београду, односно физички није

Миле Будак

Под туђим крстом: Закон министра Будака (4)

Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“ Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста). И Ватикан и водеће личности католичке цркве у

Одата почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђордевић и градоначелник Београда Зоран Радојичић данас су, поводом обиљежавања Дана сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији – 6. април 1941. године, положили вијенце у Алеји страдалих у бомбардовању Београда. Ђорђевић је у обраћању истакао да је Србија увијек била антифашистичка земља и да ће се свим снагама борити против сваког облика фашизма. „На данашњи дан одајемо почаст свим невиним жртвама, жртвама фашистичког режима 1941. године, који је себи узео за право за одузме невине жртве“, рекао је Ђорђевић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање 6. априла 1941. године било једно од највећих разарања Београда

Логор Јадовно

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку.

ВИДЕО: О семинару о улози библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту

Минути ове емисије посвећени су култури сјећања у 21. вијеку. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Нови медији и њихова примјена у Култури сјећања, улога библиотека, архива, музеја и просвјетних радника у савременом образовању о Холокаусту и другим злочинима у Другом свјетском рату. Семинар „Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту“ који је одржан јуче у Бањој Луци, о изложбама „Како је то људски било могуће“ и  „Неке речи о Холокаусти у Србији“ такође имају минуте у овој емисији. Извор: РТРС

ПОМЕН СТАРОБРОДСКИМ МУЧЕНИЦИМА: Крст српске Голготе на Дрини

Предивно јутро освануло је на Дрини. Над мирном водом бјеласала се вишеградска ћуприја као бисер у зеленој свили. И овог 22. марта 2019.-ог љета Господњег памтимо страшне часове претходних вијекова. Славимо снагу 40 Христових војника из Севасте у Малој Азији, који пострадаше у 4. вијеку у леденој води, али се не одрекоше истине и својих увјерења. Памтимо и Дрину која је видјела исто страдање (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. Вода је запамтила велики Покољ српске младости на Младенце. Поклане дјевојке и момке који као сплавови низ њу плове. Страдање које не памти људско предање, мучеништво пред којим нема крста међу народима.  6 000 српских душа

„Просвећени“ Срби и смисао историје

Смисао историје не постоји сам по себи. Да ли ће борба, жртве и страдање имати смисла не зависи од ратног исхода, већ од нашег односа Хуманитарно бомбардовање Србије из 1999. добар је повод да нација размисли о својој историји и усуду који је прати. Чини се да и ових дана најмудрији међу Србима управо то раде, храбро саопштавајући нацији истину – за бомбардовање Србије крив је Слободан Милошевић. Клинтон, или саветници српске владе, Блер и Шредер, на пример, само су хуманисти који су Србији покушавали да помогну. Споразум из Рамбујеа је зато требало потписати без обзира на то шта је у њему писало. За најмудрије међу Србима, реалполитика је математички

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

divoselo11.jpg

Илија Вујновић: Писмо удружењу Јадовно 1941.

У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ

Комеморација у Блајбургу ће ипак бити одржана?

Организатор традиционалне комеморације усташама на Лојбушком пољу, крај Блајбурга, тврди да ће, иако забрањена за одржавање бискупске мисе, ипак бити одржана 18. маја. Аустријски медији, наиме, пишу да је организатор прошле седмице о томе писмом обавијестио општинске власти Фекламаркта. Организатор комеморација на Лојбушком пољу је тзв. Почасни блајбурши вод, регистрован као удружење у Клагенфурту (Целовац) никако се није мирио са чињеницом да је надлежна бискупија Гурк-Клагенфурт ове године одлучила да забрани бискупску мису због величања усташтва, што, како су навели у писму хрватским властима, штети угледу Католичке цркве. Црква је ту изабрану издала јер сматра да би јој се могло замјерити да дозвољава инструментализацију вјерског обреда у политичке сврхе и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.