arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Драгослав Словић: Србе убијају поделе

Проф. др Драгослав Словић у својој књизи „Српска карактерологија“ доказује. Насушно нам је потребно јединство и суочавање са истином У карактеру српског бића су свевремене поделе. Оне су, вазда, биле на страни наших противника. Ми више, на то, немамо право. Време је да се ирационално суочи са реалним. Митови са стварношћу. Не спорим да наша прошлост има опомену за будућност. Напротив. Али, ми ово време живимо другачије, суочени са бројним изазовима, наметнутим савременим сликама које траже другачије потписе. Јасније аргументе и тачне путоказе. Ми више немамо право да их окрећемо у беспућа. Она у којима су Србе убијали митови и поделе. Ово је суштина најновије књиге проф. др Драгослава Словића

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

Срби спасили највише Јевреја у нашем региону

Србија има 135 праведника међу народима, носилац повеља коју додељују „Јад вашем“ и држава Израел.Током Другог светског рата сачували животе 230 људи Ко је спасао иједно људско биће, као да је спасао цео свет. Овај дирљиви натпис краси повељу Праведници међу народима, коју додељује „Јад Вашем“, односно држава Израел, људима који су током рата спасавали Јевреје. Услов је да за то нису стекли никакву материјалну корист, као и да нису одговорни за друге злочине. У Србији је титулу праведника до сада понело 135 људи, који су спасли око 230 јеврејских мушкараца, жена и деце, што је највише у региону. Један од праведника је и Мартина Левец, удата Марковић, из Земуна,

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

„НОВОСТИ“ са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

Отвара се архив папе који је „шверцовао” усташе

Отварањем тајних архива папе Пија XII, 2. марта 2020. године, историчарима ће коначно бити доступни документи из времена владавине најконтраверзнијег папе 20. века. И док светски историчари већ припремају бележнице у које ће записати делове папиних документа у којима се објашњава његова улога у Холокаусту, у Хрватској и региону вероватно ће бити занимљивија његова улога у послератном спасавању ратних злочинаца, преноси загребачки Индекс. Како се наводи, кроз Ватикан је пролазио „пацовски тунел” којим су од правде, између осталих, побегле и усташки главешине, а организовао га је свештеник Крунослав Драгановић, којег Борис Рашета у својој књизи назива „усташким Џејмсом Бондом”. И сам Анте Павелић захваљујући везама са Заводом св. Јеронима побегао

Katolicki_svestenici_i_ustase.jpg

Опљачканим златом спасили кољаче Срба!

Зашто jе судбина блага коjе су усташе опљачкале током рата jош увек таjна. Отетим драгоценостима финансирано пребацивање злочинаца у Јужну Америку Католички свештеници и усташе ПРАВО и правда нису исто. Зато прича о злату коjе jе усташки режим НДХ опљачкао од Срба и Јевреjа у Другом светском рату неће бити тема ни на предстоjећем српско-хрватском процесу пред Међународним судом правде. Амерички судови одбили су тужбу своjих грађана, Срба, Јевреjа и Украjинаца, потомака жртава геноцида у НДХ. Они су тужили Ватиканску банку (званични назив jе Институт за верске послове) и фрањевачки монашки ред због „прања“ нацистичког блага. Оптужбе нису оповргнуте, али jе после интервенциjа Ватикана у Стеjт депарменту утврђено да банка

Грајф: „Љубазно бих вас замолио да се позабавите поздравом ‘За дом спремни'“

Историчар Холокауста Гидеон Грајф позвао специјалног известиоца УН за људска права да се позабави проблемом нарастајућег неоусташтва у Хрватској, пише Политика „Изражавајући своју најдубљу забринутост због растућег тренда неоусташтва, посебно међу младима, љубазно бих вас замолио да као специјални известилац за људска права нешто предузмете и да се позабавите питањем јавне употребе поздрава ‘за дом спремни’ и употребе усташких ознака, као што је хрватски грб са првим белим пољем, који је доказан усташки симбол из Другог светског рата“, поручио је Грајф. Он је у допису послатом специјалном известиоцу генералног секретара УН Мишел Башеле у Женеви подсетио да је у Немачкој таква употреба нацистичких ознака и поздрава забрањена законом. „Дужност историчара

Служен парастос борцима ВРС погинулим на Теочаку

У Бијељини је јуче служен парастос и одата почаст за 58 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинули на подручју Теочака. Парастос је служен у Цркви Светог Ђорђа, након чега су породице погинулих положиле цвијеће и вијенце на централно спомен-обиљежје. Предсједник бијељинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Дарко Стевић рекао је да је на подручју Теочака за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1996. године погинуло 58 српских бораца, а највећи број је животе дао, бранећи српска села 26. марта 1993. године и истог дана 1994. године. „Теочак је једно од бројних мјеста-симбола страдања на бранику Република Српске и зато је

Славили саборци „крваве Азре“

Обележавање годишњице злогласне 103. бригаде ХВО у Дервенти погодило логораше. На скупу правоснажно осуђени злочинци, као и припадници ОС БиХ Скандалозно обележавање 27-годишњице од оснивања 103. бригаде Хрватског већа одбране (ХВО) у Дервенти, која је за овдашње Хрвате витешка, а за Србе злочиначка, погодило је и огорчило дервентске Србе логораше, који су прошли голготе Рабића и других логора, формираних по упаду војске Хрватске априла 1992. Свечаност је у понедељак уприличена на гробљу, надомак бившег логора на Рабићу, у организацији Удружења драговољаца и ветерана Домовинског рата Дервенћана (УДИВДР). На гробљу, баш уз објекат некадашњег мучилишта за Србе, како је и речено, одржана је главна церемонија полагања венаца, а миса задушница обављена

Милан Ружић: Људи и нељуди

Ја, Америко, на дан када се навршава двадесет година од дана када си ти децу мог народа почела убијати, твојој деци не желим смрт, већ живот Навршило се двадесет година откако су утихнуле сирене, али јецаји мог народа су и даље живи као да су наши најдражи убијени јуче. Данас, после двадесет година патње за онима којих више нема, они који су их у гроб отерали, сматрају се нашим најбољим пријатељима и узети су за највише саветнике народа који су затирали. Држава, или државе, која је себе установила кољући и пуцајући на домородачки народ данас више не коље и не пуца, већ бомбардује, јер је за клање и пуцање ипак

Дојче веле: Улице још носе имена усташких челника

Улице у /западном/ Мостару и даље носе имена усташких злочинаца Миле Будака, Јуре Францетића, Иве Зеленике, Ђуре Спужевића, Лорковића и Вокића, те Рафаела Бобана, упркос пресуди Уставног суда БиХ да су такви називи неуставни. Посљедња иницијатива – петиција о укидању назива ових улица у Мостару, како наводи Дојче веле, потиче од историчара и колумнисте Вука Бачановића и власника херцеговачког портала „оскок.инфо Ивана Шушњара. Они од високог представника Валентина Инцка траже да укине имена ових пет улица. Међутим, суочавање саовом сјенком прошлости кочи то што је град већ седам година без градског вијећа. Водеће политичке партије не могу се договорити око измјене статута града, напомиње угледни њемачки медиј. У извјештају се

ДИЦ Веритас: IN MEMORIAM крајинским избјеглицама жртвама у агресији НАТО на СРЈ

  Некада су имали завичај који се звао Kрајина. Вјеровали су да га не могу изгубити јер су били под заштитом УН-а.У прољеће и љето 1995. године Хрвати им, уз помоћ тих иситих заштитних снага, отеше завичај а њих прогнаше. Били су наивни што су вјеровали да “заштитне снаге” њих треба да штите. МАЈИНО НАСЕЉЕ, 24.04.1999.  Иванчевић Иван (1992), Воларевић Дамир (1970), Воларевић Радивој (1972), Илић Гордана (1924), Ивановић Марко (1995); БАТАЈНИЦА, 18.04.1999. Ракић Милица (1996); ПАЛИЋ, 27.05.1999. Алавања Јека (1929); СУРДУЛИЦА, 31.05.1999.  Поповић Славко (1939), Јањанин Богданка (1923), Вучковић Миланка (1934), Слијепчевић Милан (1909), Малешевић Даница (1931), Павковић Ђорђе (1954), Будисављевић Петар (1939), Напијало Драгић (1929), Жигић Раде (1947),

Сутра 78 година од кад је српски народ рекао „НЕ“ фашизму

Сутра се навршава 78 година од војног пуча и великих демонстрација у Београду, другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке. Пучем, који је извршен 27. марта 1941. године у један час након поноћи, поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту / Њемачка, Италија и Јапан/, а који су у име Владе Југославије потписали предсједник Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић. Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је након закључка да је Југославија у стратегијски безизлазном положају и да не може добити никакву помоћ од савезника. Уклоњено је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.