arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

3. мај 2019.

 Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење „Ветерани“ из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења „Ветерани“ Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

Дани(ј)ел Симић: ПОКОЉ ИЛИ КАКО ПРЕИМЕНОВАТИ НЕШТО ШТО НЕМА ИМЕ?

3. мај 2019.

Иницијатива УГ Јадовно 1941, о давању имена геноциду над Србима у вакат Другог свјетског рата, дочекана је на нож од стране неких државних установа. Откуд толикa агресиja? Пише: Дани(ј)ел Симић На почетку треба рећи да овај текст пишем са осјећајем тешке срамоте. Зађите по основним и средњим школама, дјеца неће знати готово ништа о Јадовну, Јасеновцу и њиховом творцу НДХ. Старија популација још и мање. Све су то неке нејасне представе и магловита полуубјеђења, а тек у иностранству ни тога нема. Крајње незнање. У тим условима, када посла има преко главе за све који се тога желе прихватити, овако распреним тоном и неконструктивном реакцијом на иницијативу, доказујемо изреку: Два Србина,

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

3. мај 2019.

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. „Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто“, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

3. мај 2019.

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Доња Градина Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

3. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу, 5. маја, биће одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Tополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву – православну, јеврејску и ромску, док је у 13.00 часова планирано обраћање званичника. Уочи парастоса

veljun-7.jpg

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

3. мај 2019.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Из живота Светог Владике Николаја: Из логора Дахау

3. мај 2019.

У логору Дахау једногa дана, патријарх Гаврило и владика Николај, носили су на подужој мотки, затворску киблу пуну људског измета, да је испразне. Патријарх, будући снажнији, примицао је киблу ближе себи, пошто је владика био болешљив и изнемоћао. Тако, носећи преко затворског круга, Николај посрне и падне на колена, кибла удари о земљу, пљускајући се. Немци, који су се задесили у кругу, смејали су се говорећи:” Видите, видите шта раде српски попови“. Официр Немац, који их је пратио, опомињао је бичем и иронично запитао – Како вам је? Патријарх се унесе у лице Немцу, говорећи: “Слепче, зар не видиш да сте пропали!“[[1]] Немац стави руку на пиштољ и запита владику:

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

3. мај 2019.

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

2. мај 2019.

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

Пoмeн жртвaмa Бљeскa у Oкучaнимa

2. мај 2019.

Нaкoн Бљeскa зaпaднa Слaвoниja je испрaжњeнa oд стaнoвништвa српскe нaциoнaлнoсти, aли ми je дрaгo дa сe живoт врaтиo у тa пoдручja, кaзao je Никoлa Ивaнoвић Првoг мajскoг jутрa, у цркви Свeтoг Димитриja у Oкучaнимa, oдржaнo je мoлитвeнo сjeћaњe зa свe српскe жртвe oпeрaциje Бљeсaк, прoвeдeнe 1. и 2. мaja 1995. гoдинe, у кojoj je пoбиjeн вeлики брoj српских цивилa, a стaнoвништвo je дoживjeлo вeлики eгзoдус. Литургиjу и пoмeн служилo je цjeлoкупнo свeштeнствo Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, кao и двojицa свeштeникa из Oсjeчкoпoљскe и бaрaњскe eпaрхиje. Црквa je билa пунa вjeрникa кojимa су мнoги рoђaци и члaнoви пoрoдицe пoбиjeни у Бљeску, прeдстaвникa Србa у Хрвaтскoj и прeдстaвникa Србиje. Oсим сaбoрскoг зaступникa Бoрисa Mилoшeвићa, пoмeну

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945.

2. мај 2019.

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године  створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна  држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

УБИЛЕ ИХ НАТО БОМБЕ: Никола сахрањен на седамнаести рођендан, са сестром Маријом и баком Смиљаном почива у истом ковчегу

2. мај 2019.

Драгиша (62) и Зорица (57) Петровић из Грачанице живе само да би се сећали двоје деце настрадале у Нато бомбардовњу аутобуса Ниш-експреса 1. маја у Лужану код Подујева Деца Петровића, Никола (17) и две године млађа Марија, као и њихова бака Смиљана (65), погинули када је Нато бомба погодила аутобус који је саобраћао на релацији Ниш-Приштина. Враћали су из Прокупља, где су били у гостима. Никола је за који дан требало да прослави седмнасети рођендан. Али тог 1. маја 1999. године, са баком и сестром није стигао у Грачаницу. Погодиле су их Нато бомбе које су гађале аутобус „Ниш експреса“ у Лужану код Подујева. Зорица (57) и Драгиша (62) Петровић из Грачанице живе само

Усташки графити у Сплиту

2. мај 2019.

Усташки графити којима се позива на убијање Срба осванули су у центру Сплита, јављају хрватски медији. Зидове зграда у Улици Петра Иљича Чајковског исписани су са: „СС“, „Србе на врбе“, „Нож, колац, Јасеновац“, „Србосјек сиче, четник виче“, уз усташко „У“ којем је додат крст. Хрватски портал „Индекс“ чак објашњава да је „србосјек“, како наводе, „назив од миља за иновативни нож на рукавици који је усташама омогућавао учинковитије клање“. Улица у којој су исписани графити, како се наводи, налази се мање од 100 метра од сједишта „Tорциде“, Клуба навијача сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“. Због транспарента „Максови месари“ на утакмицама, ове је сезоне два пута била затворена сјеверна трибина сплитског стадиона на

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

1. мај 2019.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“ када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују. „Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо“, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама „Бљеска“. Он је навео да нико није одговарао за злочин

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА