Zločin Архиве - Страница 134 од 172 - Јадовно 1941.

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945.

2. мај 2019.

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

УБИЛЕ ИХ НАТО БОМБЕ: Никола сахрањен на седамнаести рођендан, са сестром Маријом и баком Смиљаном почива у истом ковчегу

2. мај 2019.

Драгиша (62) и Зорица (57) Петровић из Грачанице живе само да би се сећали двоје деце настрадале у Нато бомбардовњу аутобуса Ниш-експреса 1. маја у Лужану код Подујева Деца Петровића, Никола (17) и две године млађа Марија, као и њихова бака Смиљана (65), погинули када је Нато бомба погодила аутобус који је саобраћао на релацији Ниш-Приштина. Враћали су из Прокупља, где су били у гостима. Никола је за који дан требало да прослави седмнасети рођендан. Али тог 1. маја 1999. године, са баком и сестром није стигао у Грачаницу. Погодиле су их Нато бомбе које су гађале аутобус „Ниш експреса“ у Лужану код Подујева. Зорица (57) и Драгиша (62) Петровић из Грачанице живе само

Усташки графити у Сплиту

2. мај 2019.

Усташки графити којима се позива на убијање Срба осванули су у центру Сплита, јављају хрватски медији. Зидове зграда у Улици Петра Иљича Чајковског исписани су са: „СС“, „Србе на врбе“, „Нож, колац, Јасеновац“, „Србосјек сиче, четник виче“, уз усташко „У“ којем је додат крст. Хрватски портал „Индекс“ чак објашњава да је „србосјек“, како наводе, „назив од миља за иновативни нож на рукавици који је усташама омогућавао учинковитије клање“. Улица у којој су исписани графити, како се наводи, налази се мање од 100 метра од сједишта „Tорциде“, Клуба навијача сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“. Због транспарента „Максови месари“ на утакмицама, ове је сезоне два пута била затворена сјеверна трибина сплитског стадиона на

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

1. мај 2019.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“ када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују. „Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо“, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама „Бљеска“. Он је навео да нико није одговарао за злочин

У Бањалуци идентификовани посмртни остаци седам Срба

1. мај 2019.

У Бањалуци су идентификовани посмртни остаци осам жртава из протеклог рата, од којих је седам ексхумирано из масовне гробнице на локалитету Градског гробља у Броду, саопштено је јуче из Института за нестала лица БиХ. У саопштењу је наведено да су јуче породице погинулих и несталих потврдиле идентитет седам жртава српске националности. Идентификовани су Станко /Симо/ Бузак, рођен 1931. године, Стоја /Стево/ Сријемац, рођена 1910. године, Петра /Захарије/ Сријемац, рођена 1930. године, Обрад /Мирко/ Пиваш, рођен 1931. године, Недељко /Милан/ Митрић, рођен 1953. године, Милорад /Цвјетко/ Лазић, рођен 1941. године у Броду и Мирослав /Јово/ Јефтић, рођен 1974. године у Славонском Броду. Раније је у Заводу за судску медицину Републике Српске у

Београд: Парастос за српске жртве „Бљеска“

1. мај 2019.

У Цркви Светог Марка у Београду, данас је поводом 24 године од хрватске војне агресије „Бљесак“, служен помен за 283 убијена лица српске националности, а правде за ове жртве и даље нема. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, присуствовали су избјегли Срби из Хрватске, те представници удружења породица жртава, који су дошли да се помоле за душе невино убијених у хрватској акцији „Бљесак“. Предсједник Управног одбора Српске координације породица несталих лица Драган Пјевач рекао је Срни да је међу убијеним и 57 жена и деветоро дјеце, али да правде за српске жртве до данашњег дана нема јер нико није осуђен за те злочине. „Хрватска данас слави. Шта

Анђелко Анушић: Удружењу Јадовно 1941.

1. мај 2019.

Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао. Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје,

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

1. мај 2019.

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

Радош Бајић: нова филмска прича „Ваздушни мост“

1. мај 2019.

Прошло је седам година од завршетка велике телевизијске серије „Равна Гора“, која је реализована у корподукцији РТС-а и „Контраст студија“. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Аутор пројекта и глумац, Радош Бајић који је у филмској нарацији први проговорио о српским поделама и драматичним догађајима у Другом светском рату, из потпуно нове историјске и уметничке визуре, припрема нови играни филм и тв серију, под радним насловом Ваздушни мост. Реч је о великом филмско-телевизијском пројекту који је инспирисан једном од највећих акција спасавања савезничких пилота која је изведена у пролеће и лето 1944. године у селу Прањани, подно Сувобора и Равне Горе. У прањанском крају још увек се прича о чувању оборених авијатичара. У скоро свакој

Милованчев: Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?

1. мај 2019.

Задњих дана априла о.г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Полемика је скренула пажњу јавности а можда је и добро да је тако, да једном видимо где смо и по овом питању. Покушаћу да будем објективан јер нисам био заговорник прихваћања појма Покољ као најбољег решења

Договорено преузимање седам посмртних остатака убијених у Броду

1. мај 2019.

Чланови породица погинулих бораца и несталих цивила из Брода данас су у Бањалуци у просторијама Оперативног тима за тражење несталих цивила Републике Српске договорили преузимање седам посмртних остатака лица које су убили припадници регуларне Хрватске војске 1992. године на подручју бродске општине. Предсједник Удружења породица заробљених и погинулих бораца и нестаслих цивила из Брода Марко Грабовац рекао је наовинарима да су ти посмртни остаци пронађени на подручју ове општине у масовним гробницама, додавши да се са тог подручја трага за још 35 лица. Он је нагласио да су на подручју ове општине из више масовних гробница ексхумирани посмртни остаци који се још налазе по костурницама и сличним мјестима у Српској,

Помен за прву жртву у Приједору у протеклом рату

30. април 2019.

У Козарској улици у Приједору, гдје је прије 25 година убијен двадесетогодињши полицајац Раденко Ђапа, данас је служен помен и положени су вијенци код спомен-плоче првој жртви у Приједору у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Прије 27 година пала је прва жртва протеклог одбрамбено-отаџбинског рата у Приједору. Двадесетогодишњи полицајац Раденко Ђапа, на путу ка радном мјесту, мучки је убијен са четири метка у леђа. На мјесту његовог страдања нашли су се родбина, пријатељи, али и представници организација проистеклих из протеклог рата. Сви су сагласни – успомена на Раденка не блиједи ни након готово три деценије од његове смрти. Ђапине убице до данас нису пронађене, ни процесуиране, а како је истакнуто,

УБИЈЕНА ДЕЦА, НОСИОЦИ ПРАВДЕ: У Мурини обележено 20 година бомбардовања и страдања шесторо мештана међу којима и троје малишана (ФОТО)

30. април 2019.

Овде су пострадала деца Јулија и њена сестра Оливера, дечак Миросав, Милка, Манојло и Вукић, од савремених нацифашиста-НАТО пакта, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије – Боли ме што наша власт модерни фашизам и натопактовски нацизам устоличује да влада Црном Гором. Он не само што је побио децу и друге на муринском мосту и толико њих у Србији и на Косову и Метохији, настављајући муратовску тиранију из 1389. године, већ је наставио насиљем и отимањем Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије, од Црне Горе и Србије. Они који се хвале антифашизмом су признали те модерне злочнице који су стид и срам часног албанског народа и Европе. Није то добро ни

Кукољ: Младе генерације никада не смију заборавити јасеновачке жртве

30. април 2019.

Предсједник Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке Добрила Кукољ поручила да младе генерације у Републици Српској никада не смију заборавити жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. „За историју кажу да је учитељица живота, зато је важно да младе генерације добро познају своју историју да би сачували од заборава страдање Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у систему усташког логора Јасеновац и да не дозволе да се овакво зло понови било коме“, рекла је Кукољева Срни поводом предстојећег обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини. Кукољева је закључила да савремени свијет више не смије