arrow up

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО-АМЕРИЧКОГ бомбардовања извесних српских градова

Имајући и виду да се то све радило по плану извесних тајних и јавних англо-америчких структура, да у неблагодарној и краткорочној Југославији успоставе тирански, експериментални, фабијански, интермаријумски, бундистичко-бољшевички и антисрбски комунистички поредак под управом империјалистичког лакеја, великохрватског фирера Јосипа Броза Тита, који труне у фараонској могили у извиканој „Кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни полтрони и опоpтунисти на срамоту јуначке Србије (Види: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Од нарочитог значаја је сведочанство Адама Прибићевића о узроцима безобзирног и немилосрдног англо-америчког бомбардовања србских градова у току Другог св. рата, зато бисмо репродуковали извесне

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

 Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

Обиљежено 27 година од злочина над Србима у Јошаници

У Горњој Јошаници код Фоче јуче је обиљежено 27 година од злочина над 56 мјештана српске националности, које су на Никољдан 1992. године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Тим поводом јуче је служена молитва у Спомен-цркви Светих Ћирила и Методија, а потом је служен парастос и положено је цвијеће на споменик убијенима. Преживјели мјештани Јошанице још једном су се присјетили великог страдања којег нису била поштеђена ни дјеца, жене и старци. На дан када су славили крсну славу, 19. децембра 1992. године, убијени су и двогодишња Данка Тановић, десетогодишња Драгана Вишњић и њен три године млађи брат Дражен, као и 21 жена. Начелник општине Фоча

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Да ли би старатељство уљудило Хрвате? Када се попису jасеновачких жртава дода Живановићев податак да jе у Јасеновцу страдало и око 110.000 деце до четрнаест година, те да jе “Хрватска била и остала jедина држава на свету, коjа jе имала логоре за истребљење мале деце и jедино су у Хрватскоj, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убиjане”, постаjе jасниjе због чега jе, како пише београдска Политика(29. август 2012), амерички председник Френклин Делано Рузвелт (1882-1945), имаjући на уму баш такву “уљудбу” усташке Независне Државе Хрватске, предлагао

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

Шта је Јосип Броз писао у „Пролетеру“ у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка

Обиљежено 27 година од страдања Срба у Кисељаку код Зворника

У Кисељаку код Зворника данас је обиљежено 27 година од злочина над шесторо мјештана који су починили муслимани из оближњих насеља Витиница и Ковачићи. Тим поводом служен је парастос, те су положени вијенци и прислужене свијеће на мјесном гробљу. Предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник Стака Петровић рекла је да за овај злочин, почињен на данашњи дан 1992. године, нико никада није одговарао, иако се зна ко га је починио и наредио. Она је подсјетила да су њеног мужа Миладина Петровића муслимани комшије заклали у родном засеоку Јокићи код Кисељака. „Нашла сам га закланог и избоденог ножем у лијеву плећку. Тога, 26. маја 1992.

Заборављени злочин на ергели Борике

Прича која слиједи нема везе са туризмом и економијом о чему би требало причати ових дана и времена. Имају Борике и један заборављени историјски датум о коме осим тадашњих побједника, други иако су знали, нису смјели говорити, а још мање евентуално нешто написати. Ријеч је о 7. И 8. марту 1942. одине када су партизани из састава Друге пролетерске бригаде на ергели „Борике“ у првој борби након формирања у Чајничу 1. марта те ратне године на мучки начин опколили и ликвидирали, по једним изворима 126 четника и 5 њихових официра (Монографиха „Рогатица“) а по другим (Друга пролетерска бригада) 150 активних официра и подофицира Kраљеве војске у отаџбини. Они су, записао

СРЕБРЕНИЦА И ЈАСЕНОВАЦ: Права разлика између измишљеног и стварног геноцида

Излагање у Њујорку 19. маја 2019, на годишњој конференцији „Истраживачког института за Јасеновац“. Наше истраживање о Сребреници омогућило је и врло значајне увиде у вези са Јасеновцем. Док је масакр у Сребреници, који се одиграо пред крај сукоба у бившој Југославији 1990-их година, био изведен да би послужио намени која је у првом реду била политичка, он је такође имао и једну важну последицу. Сребреница данас служи да одвраћа пажњу од геноцида у Јасеновцу над Србима, Јеврејима и Ромима који су се током Другог светског рата нашли у клопци „Независне Државе Хрватске.“ Један од главних учинака Сребренице било је да умањи обим и језивост Јасеновца тако што је накнадно Србима

Бокан о Маргетићевом видео клипу о везама Британаца и усташа!

ДОМАГОЈ МАРГЕТИЋ О БРИТАНСКИМ ВЕЗАМА ПАВЕЛИЋА И СТЕПИНЦА, А КРОЗ (НИКАД ОБЈАВЉЕНЕ) МЕМОАРЕ ДИНКА ШАКИЋА (под радним насловом: ”С поглавником у Алпама тијеком 1946. године”), ПОСЛЕДЊЕГ УПРАВНИКА ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА СМРТИ (са којим је Домагој својевремено – крајем 2002. године – делио ћелију у затворској болници у Загребу). То да су Британци у својим рукама (канџама, како год) држали све конце међународних догађања (насупрот Совјетима) током половине двадесетог века, то постаје све јасније и онима који у то до скоро нису могли да поверују. О томе говори и покојна Смиља Аврамов, много озбиљнији сведок од Маргетића (да је видела документ у британским архивама који потврђује како је Павелић био британски агент),

Ни послије 27 година нико није осуђен за злочине над Србима у Брадини

У Брадини код Коњица данас је обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини и парастоса страдалима вијенце су на спомен-обиљежје у црквеној порти положиле породице страдалих, изасланици предсједавајућег Предсједништав БиХ Милорада Додика и предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, представници Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Савеза логораша Српске и други. Парох коњички јереј Милан Бужанин изјавио је да је жалосно што до сада нико није осуђен за злочин почињен на данашњи дан прије 27 година у селу Брадина које је потпуно спаљено, 48 људи убијено

У Буквици обиљежено 27 година од страдања породице Вукашиновић

У мјесту Буквице код Горажда данас је служен парастос за осам чланова породице Вукашиновић, који су убијени на кућном прагу прије 27 година, од којих је шесторо пронађено, а за двоје се још трага. Велимир Вукашиновић подсјетио је да је 25. маја 1992. године око 7.00 часова ујутро на кућном прагу убијено осам чланова породице Вукашиновић, али да и данас, послије 27 година, нико ништа не ради да би одговорни били процесуирани, нити се Тужилаштво БиХ оглашава. Вукашиновић је навео да је, према његовим сазнањима, већина учесника у убиству умрла, те да сматра да, како године пролазе, нико неће ни одговарати. Он је рекао да су до сада пронађени и

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (1)

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Тек што jе моj текстић Јасеновац – наjчувениjа хрватска “победа” у 20. веку обjављен на саjту Србел, као лични став, више моjих приjатеља благо ми jе замерило због тога што сам о хрватским злочинима у Јасеновцу од августа 1941. до краjа априла 1945. године писаопремало, скоро стидљиво, штуро,недовољно, а jедно непознато лице телефоном ме jе питало да ли jе позивање на свега троjицу аутора довољна потврда за све оно што се прича о jасеновачким жртвама. Следећи редови, не само због тога што се неће бавити “технологиjом” хрватских злочина, не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.