Zločin Архиве - Страница 104 од 174 - Јадовно 1941.

Литургија и парастос у Садиловцу

1. август 2021.

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

Губин: Помен убијеним Србима

1. август 2021.

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

19. јул 2021.

Село Горње Табориште налази се на подручjу општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Баниjи. Удаљено jе око 18 километара северно од Глине, на путу коjи води до села Слатине, на реци Купи. Код села jе и раскрсница путева коjи воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну коjи спаjа Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи. Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свjетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су наjстравичниjа клања и убиjања од Хрвата, своjих комшиjа, доташњих добрих познаника и приjатеља. Доживели су и покрштавање

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

28. јун 2021.

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао „туђи век“, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове „глобалне инфосфере“ крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и „пакује у своју подсвест“. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да „хиљаду пута поновљена лаж постаје истина“, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје „истина“. Ваљда понесени комуниколошким

Свети свештеномученик Станислав личко-јесенички

13. јун 2021.

Свети архијерејски синод Православне цркве чешких земаља и Словачке, на свом заседању 29. јануара 2019. године, донео је одлуку да православног свештеника чешког порекла – оца Станислава Насадила, који је мучен и пострадао током јуна 1941. године, у усташком логору у Госпићу, унесе у диптих светих своје помесне Цркве. Јереј Станислав био је свештенослужитељ Српске православне цркве. Свештеномученик Станислав Насадил рођен је 20. октобра 1907. године, на територији тадашње Аустроугарске – у Лоштицама код Мохељница (данашњи Оломоуцки крај у Чешкој). Ради изучавања богословских наука дошао је 1923. године у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а поводом обнове православља у Чехословачкој. Отпочео је школовање у Сремским Карловцима, да би га

Како је српски народ умирао на Дрини: Вешали их, а они су викали ЖИВЕЛА СРБИЈА!

12. јун 2021.

Фотографија је вешање групе Копаоничана јула 1916 које је пратио песник Војислав Илић млађи, који се тада налазио у Крушевцу. Приказавши поворку осуђеника, везаних руку, пратњи окупаторских жандарма, описао је детаље извршење казне. “Kao највеличанственији тренутак из тешког страдања на Дрини, која је дуго времена текла мутна и крвава, споменућу дивно херојство Светозара Тешевића, тежака из села Дринска. Пријеки суд изрекао му је смртну казну. Морао је сам себи ископати гробницу. Чим се усправио, била му је наметнута омча око врата. Још је стигао да кликне пригушено: “Живио краљ Петар I ! Живила Србија!“… Тијело се заљуљало на вјешалима али само за један моменат. Конопац је пукао неким Провиђењем које

ФЕЉТОН – ПОЗИВ НА ЛИНЧ СВИХ СРБА: Директива Територијалне одбране није била ништа друго до објава рата СФРЈ и ЈНА

25. мај 2021.

Упркос непрекидном хаосу у граду, лидери СДС-а покушавали су да сачувају мир. Упркос ризику да буде убијен, предсједавајући парламента Момчило Крајишник вратио се у град и у име СДС-а сусрео се са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву, у напуштеној згради парламента РБиХ. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Предложио је неколико опција за преуређење статуса Сарајева, али не и његову подјелу, „јер су се међународни посредници противили новом Берлинском зиду“ (Крајишник, 2011, стр. 424). Алија Изетбеговић је одбио. Крајишник је дао Изетбеговићу скупу оловку као опроштајни поклон и растали су се. На 69. засједању, 14. априла 1992. године, Предсједништво РБиХ Алије Изетбеговића прогласило је СДС „агресором и тоталитарном странком“: „У Босни

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

15. мај 2021.

У библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

Дејан Микавица: Тамо где су, у Музеју жртава геноцида (какве ли ироније!) стали мишине и никодијевићи, наставиће, по свему судећи ристићи и њихове присталице и истомишљеници

15. мај 2021.

Псеудонаучна и аутошовинистиа тумачења такозваних митова и заблуда из српске историје често су само бизаран, препознатљив и у крајњој линији, злонамеран покушај појединих српских историчара да дају свој несебичан допринос рушењу националне и историјске свести српског народа. Све или скоро све што чини суштину и смисао националног самопоштовања и националног достојанства, нашег духовног и државотворног опредељења излаже се бескрупулозном преиспитивању, ревизији и ниподаштавању и то увек у духу комунистчко-усташке односно левичарско-кротофилске идеологије. Настоје се по сваку цену и на сваки начин обесмислити све етичке вредности српског друштва, његова историјска слава и величина, почевши од средњег века, преко периода турске владавине српским земљама, све до обнове нововековне српске државности. Уместо да

Дани(ј)ел Симић: Колико је Срба убијено у Јасеновцу?

12. мај 2021.

Српска и Србија су ове 2021. године изабрале 08. мај да заједнички ожале претке и опомену потомке на Покољ. Системски злочин геноцида почињен од Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату, са епицентром у логору смрти Јасеновац. Много тога ту не иде у прилог српском народу и нарушава интересе културе његовог сјећања. До степена да се то не може само назвати небригом, већ и противсрпским дјеловањем. Ту спада непостојање дана сјећања на геноцид над Србима, немање научно-популарног имена тог геноцида, одсуство систематичног рада на проучавању тог историјског процеса. Посебно нема аутономије истраживачког рада, заштићеног од страних утицаја, противних српским интересима. Изабраћемо датум кад у Јасеновац не иду Хрби и Хрвати?

МУК У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ: Потресно сведочење Смиље Тишме – „тешка тишина“, а онда аплауз

12. мај 2021.

Најстарија посланица Скупштине Србије Смиља Тишма и оснивачица Удружења логораша Јасеновац сведочила је данас у парламенту о догађајима на територији Независне Државе Хрватске и позвала парламент да усвоји резолуцију о извршеном геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату које је то удружење раније упутило. Председник Скупштине Србије Ивица Дачић подсетио је на седници да је први председавајући новог сазива скупштине била управо Смиља Тишма из његове Социјалистичке партије Србије (СПС) као најстарији посланик. – То није само политичка сатисфакција, него и показатељ колико Србија жели да се саопшти пуна истина о свему томе и да се никада не заборави – рекао је Дачић у парламенту. Он је

Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

11. мај 2021.

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама. Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено. “Оно што

Антонић: Ко је направио Јасеновац – фашисти или Хрвати? (2)

6. мај 2021.

КУЛТУРА МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА НИЈЕ НАСТАЛА НИ СА СТАРЧЕВИЋЕМ НИ СА ПАВЕЛИЋЕМ – ТРАЈЕ ОД 16. ВЕКА (крај). Јасеновац и Покољ 1941-1945. само су формално злочини фашиста и фашизма. Суштински, они су дело дубинске хрватске политичке културе шовинизма и столетног пројекта истребљења Срба Када се Павелић вратио у Хрватску, он није ништа морао посебно да ради. Све припреме су биле завршене. Хрватска јавност била је спремна за оно што ће се дешавати Иста дубинска политичка култура доминантна је и данас. То се види не само по слављењу Бљеска и Олује, као чина којим је у Крајини довршен геноцид отпочет у НДХ. Види се то и по односу према Старчевићу. Највећа

Тридесет шест година од набијања на колац Ђорђа Мартиновића у близини Гњилана

4. мај 2021.

1. маjа се навршило тридесет шест година од набиjања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док jе обрађивао своjу њиву. Оваj догађаj jе покренуо лавину исељавања Срба са простора Косова и Метохиjе, а претходио jе броjним догађаjима коjи су се десили у последњоj децениjи прошлог и почетком овога века. „Ђорђе Мартиновић (рођен 1928,[1], умро 6. септембра 2000. у Читлуку код Крушевца[2]) jе био Србин са Косова и Метохиjе, коjи jе 1985. мучен набиjањем на колац на чиjем jе врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославиjе било jе уjедињено у заташкавању случаjа коjи jе, противно броjним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушаjу прикривања етничких тензиjа у тадашњоj САП

Причe из Бљeскa

4. мај 2021.

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр и Дeсaнкa Вукoтић прeживjeли су лoгoрe у Другoм свjeтскoм рaту, a oндa су у свoм сeлу нeдужни убиjeни’, кaжe њихoв син Душaн. ‘Свe штo жeлимo jeст дa сe нaђу Зoринe кoсти и пoкoпajу гдje им je мjeстo’, гoвoри Љубицa Дмитрoвић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутори: Ања Кожул, Ненад Јовановић, Саша Косановић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeчeнo