ustaše Архиве - Страница 99 од 113 - Јадовно 1941.

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и

Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

4. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствоваће предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и премијер Српске Радован Вишковић. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Тополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Драган Ј. Пејановић: Убијени од усташа

4. мај 2019.

Ноћу, 16 априла 1941 године, у вријеме уласка Њемаца и Талијана у Мостар, мој дјед Драго је као чин личног протеста против окупације истакао заставу Краљевине Југославије на димњак термоелектране рудника угља у Мостару, гдје је радио као машин-бравар. Послије тога је више пута одвођен у усташку полицијску станицу у Мостару на саслушавање. Посљедњи пут је ухапшен на послу 26.јула 1941. године и након пар дана боравка у станици пребачен у градски затвор Ћеловина. У том времену неколико пута је довођен кући на преобуку, у пратњи полицајца Крешимира Крталића (родом из села Гнојнице, код Мостара). Војислав, Драгин син се сјећа да му је приликом једног од тих долазака полицајац нудио

Дарко Момић: Покољ и геноцид

4. мај 2019.

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и

Усташки злочин 1941: Сјећање на 525 убијених Срба из Вељуна

4. мај 2019.

Усташе су у периоду од 6. до 8. маја 1941. године убиле 525 Срба из Вељуна, код Војнића. Према подацима Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, прије убистава Срби из Вељуна били су звјерски мучени у школи и жандармеријској згради у Вељуну да би их усташе послије тога довеле у Хрватски Благај, гдје су их поклали и побили сјекирама и маљевима. Жртве су побацане у ископане јаме у долини између зграде школе и католичке цркве, те у природне јаме поред тог мјеста. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. маја 2017. године. Везане вијести: Заборављени праведници са Кордуна Света

Меморијална академија у помен на јасеновачке жртве

4. мај 2019.

У Козарској Дубици вечерас ће бити одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Меморијална академија, коју организује Спомен-подручје Доња Градина, традиционално се одржава уочи помена за страдале жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, са циљем да се злочин никада не заборави. – Ове године академија носи назив „Небо тамно“ и реализујемо је у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом Просвјета из Козарске Дубице, односно са Српским пјевачким друштвом „Вишњић“ и драмском секцијом – прецизирала је директорка Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић. Она је позвала све грађане

У недјељу обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

3. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу, 5. маја, биће одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Tополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву – православну, јеврејску и ромску, док је у 13.00 часова планирано обраћање званичника. Уочи парастоса

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

3. мај 2019.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945.

2. мај 2019.

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Усташки графити у Сплиту

2. мај 2019.

Усташки графити којима се позива на убијање Срба осванули су у центру Сплита, јављају хрватски медији. Зидове зграда у Улици Петра Иљича Чајковског исписани су са: „СС“, „Србе на врбе“, „Нож, колац, Јасеновац“, „Србосјек сиче, четник виче“, уз усташко „У“ којем је додат крст. Хрватски портал „Индекс“ чак објашњава да је „србосјек“, како наводе, „назив од миља за иновативни нож на рукавици који је усташама омогућавао учинковитије клање“. Улица у којој су исписани графити, како се наводи, налази се мање од 100 метра од сједишта „Tорциде“, Клуба навијача сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“. Због транспарента „Максови месари“ на утакмицама, ове је сезоне два пута била затворена сјеверна трибина сплитског стадиона на

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

1. мај 2019.

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

Милованчев: Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?

1. мај 2019.

Задњих дана априла о.г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Полемика је скренула пажњу јавности а можда је и добро да је тако, да једном видимо где смо и по овом питању. Покушаћу да будем објективан јер нисам био заговорник прихваћања појма Покољ као најбољег решења