arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице

У суботу 27. jула 2019. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2019.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год  ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године

garavice-stratiste.jpg

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

25. јул 2019.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Милан Ружић: Сценарио за хрватски (х)историјски еп

23. јул 2019.

Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо је изречено да је парола „Трећину покрстити, трећину побити, а трећину протерати“ српска мозгарија. Испаде да је Миле Будак био светац који никада ништа лоше није учинио. Кад смо већ код разних будака, Антун Врдољак је човек у чијем филму „Тито“ се ова тврдња промовише. У том филму је све некако хрватски – ревизија историје, прање биографије, „раскринкавање“ Тита и Драже (као да су ова двојица били у сталним договорима), покушај прављења маркетиншки успешног филма,

FOTO: WIKIPEDIA

Нада да ће бити пронађен списак имена 10.000 козарачке дјеце

22. јул 2019.

Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен. ЈасеновацФото: РТРС – Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за „Вечерње новости“. Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у „збрињавању ратне сирочади“ у

pravoslavlje_logo.gif

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

19. јул 2019.

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

17. јул 2019.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

У Загребу да се подигне споменик Жртвама усташког режима

17. јул 2019.

Антифашистичка лига Хрватске поднијела је захтјев да се измјени Закључак о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу те да на постаменту споменика у посвети умјесто „жртвама Холокауста“ стоји „жртвама усташког режима“, саопштено је у понедјељак из Лиге. Лига је затражила да посвета буде исписана на латиници те на језицима и писмима заједница жртава – ћирилицом, јидишем и ромским језиком. „Закључак Скупштине града Загреба, донесен 4. јуна, изазвао је недвосмислену осуду јеврејских организација из Хрватске као и Свјетског јеврејског конгреса“, истакли су у саопштењу. Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) у писму објављеном 19. јуна одлуку Скупштине оцијенила је срамотном, тврдећи да се тиме жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

17. јул 2019.

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

17. јул 2019.

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

17. јул 2019.

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

Никола Н. Живковић: „Неонациста“ у возу или Случај једног службеника немачке железнице

16. јул 2019.

Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“. Никола Н. Живковић (Извор: Царса) Догађај се збио у првој половини јула ове године и то у брзом возу, који саобраћа између Минхена и Франкфурта. Наслови булеварске штампе гласили су отприлике овако: Нацистичка најава у брзом возу шокирала путнике“ („Nazi-Durchsage im ICE von München nach Frankfurt schockt Reisende“). А шта се заиста догодило? Прошле недеље, у источном делу града Франкфурта пронађена је бомба. И машиновођа преко разгласа казао је следеће: „Драги путници, наш воз за сада 45 минута касни, јер се морала одстранити бомба, коју су

У сусрет празнику – Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки

16. јул 2019.

Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је епископ темишварски за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Печки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА