arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Зорица и Вукашин

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст“. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Сандра Благић: На Шушњару

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су

МАРКО – МАРКИЦА БОШКОВИЋ

Освета Марка Бошковића

Оно што усташким покољима у ливањском краjу даjе посебну тежину и трагичност jесте чињеница да jе међу жртвама било понаjвише дjеце. Многе породице су затрвене до посљедњег изданка, а у онима у коjима jе неко од родитеља и успио неким чудом да се спаси, обично се враћао у празан дом. Сви они коjи су послиjе свега ипак смогли снаге да изнова заложе угашена огњишта, да изнова свиjу породична гниjезда, обично су, из велике туге и жеље да изгубљеноj дjеци барем име не погине, а можда и из неког очаjничког пркоса и ината, спомињали и понављали имена погинулих. Тако су дjеца коjа су се касниjе рађала по правилу добиjала имена оних

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Иво Анић: Дјеца с Козаре

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација Србије?

Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, већ само против Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића. Србија и Београд су и ове године 20. октобра традиционално прославили „Дан ослобођења“ главног града Србије. У доњем тексту бих се укратко осврнуо на суштински карактер Другог светског рата на релацији Брозови партизани (НОП)-Дражини четници (ЈВуО) у циљу конструктивног доприноса схватању „Дан ослобођења“ у политичко-историјском контексту. Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

Муке по Христијану

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када чује свог архијереја како га окривљује за оно за шта не може да буде крив? Шта да мисли када види јасеновачко мучеништво својих предака упоређено и објашњењо нарко-лептичким и ЛСД визијама у неком архијерејевом предавању одржаном негде у белом свету, пред страним аудиторијумом? Чему да се сироти верник нада када чује свог архијереја како хули? Да ли да верник тада исповеди свом духовном оцу настале сумње у вези са тим пастиром? Да ли да ипак прихвати пастирску оптужбу и призна пред собом и целом српском заједницом непостојећу кривицу? Да ли да усвоји архијерејеву очинску поуку о јасеновачком страдању

БЕСПУЋА БЛАСФЕМИЈЕ И НЕПОЧИНСТВА

Многи добронамерни Србин, што ће рећи наиван, добродушни човек, апеловаће на српско-српски дијалог у вези теме о којој се ћутало, по потреби каткад причало, а најмање радило тј. озбиљно и организовано истраживало.  Не схвата наш добри и напаћени народ да се није хладне главе разговарати са српским изродима који би, онако олако, да убијају убијене голоруке људе, истурајући предасе уместо аргументе – Цркву, националне институције првог реда, а један чак упорно и свагда и факултетску диплому историчара. Такви су можда једном били Срби, али кад смо им дали прилику да учине добра дела, видели смо да су застранили, чинећи свесно или несвесно непреболна и неопростива непочинства. С таквима нема разговора.

Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“ Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“ Одговор директора Музеја жртава геноцида, г. Вељка Ђурића Мишине, на „Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких“, како му и сам наслов каже, првенствено се бави академиком Василијем Крестићем („Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких…“). На почетку да кажем, цитирајући једног од потписника Апела и парафразирајући познату српску изреку – потписао бих Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких да је уместо академика Крестића иницијатор био и „црни Ром“! Као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.