Срби Архиве - Страница 91 од 166 - Јадовно 1941.

“Дара из Јасеновца” добија наставак

23. април 2022.

Редитељ Предраг Гага Антонијевић, после дуго одлагања, напокон је стао иза камере у Црној Гори како би наставио са снимањем пројекта “Даре из Јасеновца” под називом “Задарска кристална ноћ”. Прослављени редитељ се у овом пројекту бави српским страдалницима током Другог светског рата, али и судбином деце која су преживела злогласни Јасеновац. Тим поводом Антонијевић је открио детаље пројекта: “Филм “Дара из Јасеновца” се завршава тако што Дара и Буда успевају да се избаве из логора, али ми не знамо шта се после ужаса који су преживели десило с њима, каква је била њихова судбина, а кроз серију “Задарска кристална ноћ” то ћемо испричати и заокружити тај циклус, што је мени

НАЈАВА: Света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице

22. април 2022.

Служиће се света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице у СУБОТУ 30. АПРИЛА 2022.Г. С ПОЧЕТКОМ У 12:00 САТИ. Српске православне црквене општине у Копривници и Великом Поганцу организују по први пут парастос за све невине жртве пострадале у логору “Даница” у Копривници, који је први основани коцентрациони логор у НДХ. Након оснивања логора 15. априла 1941. године, прве групе логораша су почеле организовано пристизати већ крајем априла исте године. Између 3000 и 4000 Срба, Јевреја, Рома и Хрвата који су се одупрели усташком терору су завршили најприје у Даници а потом и у другим организованим логорима Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Госпићу и осталим гдје је већина

Верници: Папа Фрања би донео мир и толеранцију међу људима

19. април 2022.

Претходних месеци питање посете поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, Србији поново је актуелизовано, а мишљење београдског надбискупа Станислава Хочевара да сада постоје стварне могућности за његов долазак и да би то омогућило дубљи дијалог две цркве, веће, интегралније сећање на прошлост и поглед међу људима, деле и католички верници у Београду. “Папина посета је увек реална, јер то жели и Католичка црква, али колико је остварива зависи од свих становника Србије, поручио је београдски надбискуп Станислав Хочевар за Танјуг на Велики четвртак наводећи да се посета папе Фрање Србији превише пролонгира, али да сада постоје “стварне могућности” да се то оствари. Верници у анкети Танјуга у недељу, на римокатолички Ускрс,

Дејан Златић: Пребиловци

18. април 2022.

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе? Пребиловци. Усташе побише Србе 1941. На стотине. Не било како. Бацили их у јаму. Ко је погинуо одмах, ни по јада. Добро је прошао. Ко је преживео пад, доживео је прави пакао на земљи. Или боље рећи – испод земље. Умирао полако, данима, од глади, жеђи и болова, окружен лешевима који се распадају и смрде. Међу умирућима, највише је било деце. Јама у Пребиловцима није била једина. Много их је било. На десетине. У свакој од њих на стотине људи.

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

17. април 2022.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године. – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

15. април 2022.

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири. На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама,

23 године од злочина у Грделичкој клисури

12. април 2022.

Данас се навршава 23 године од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почеће комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не могу

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

11. април 2022.

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија” није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

Не опраштамо док се не покају: Како је у Србији за време Југославије спровођен културни инжењеринг

10. април 2022.

„Пропустили смо пола века ненеговања културне самосвести због геноцида над Србима у Другом светском рату. Временом почеле су страховите ревизије због којих су уметници и жртве ућуткани. Зло није кажњено. Не можемо да опростимо јер се нико није ни покајао“, каже за Спутњик Славица Гароња Радованац говорећи о односу културе и националне трауме. Културна траума као део нашег колективног идентитета тема је новог броја часописа „Култура“ у којем аутори из различитих области – културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије говоре о културној рефлексији наших колективних траума какве су сеобе и геноциди, нарочито у 20. веку. Од девет радова представљених у овом зборнику, три се баве траумама геноцида у

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

9. април 2022.

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Бивши логораши: За злочине у “Лори” срамотна свака пресуда осим доживотне (ВИДЕО)

7. април 2022.

Бивши логораши сплитског логора “Лора” кажу да је казна за ратне злочине над српским цивилима изречена бившем управнику овог логора Томиславу Дуићу и чувару Емилиу Бугури, срамотна и поражавајућа. Бивши логораши, које је у љето 1992. Хрватска војска заробила и одвела у ово мучилиште, кажу да је срамотно ниска пресуда за страхоте које су Дуић и Бунгур лично радили. – Срамотна је свака пресуда осим доживотне за оно што је управник логора Томислав Дуић радио. То се не може људски и разумно описати, те тортуре, а најмање двадесет пута сам о роме свједочио и давао исказе. Осим тога, ми смо и крунски свједоци да је Хрватска учествовала у рату у

ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ДОБРЕЉИМА: Преко злочина се не може прећи заборавом него праштањем (ФOTO)

5. април 2022.

У гатачком селу Добреља обиљежено је 80 година од свирепог убистава 39 недужних цивила од стране партизана Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Парастос погинулима служио је Његово преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Потомци и поштоваоци невино страдалих цивила овог херцеговачког краја, по први пут на осамдесету годишњицу од покоља, парастосом су обиљежили дан сјећања на страдале претке. Миливоје Сушић имао је шест година када су му партизани убили оца и дједа. Прича, његов живот након тог 04. априла био је велика патња. -Тога дана партизани су ми убили оца Обрена и ђеда Павла, нису се томе надали, јер никоме ништа скривили нису. Са шест година остао сам сироче,брат ми

Да се не заборави: Били смо у спомен подручју Јасеновац

4. април 2022.

Наш Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Новог Травника) након посјете омладинским радним бригадама на Козари, 1987.године, према ранијем договору вођа пута, свих дјевојчица и двије дежурне мајке, прије повратка кући посјетили смо Спомен-подручје Јасеновац. Сви су учили о школи о томе и имали прилике да слушају о том страшном мјесту али су ипак жељели да пођу тамо и положе цвијеће. Након што су положиле цвијеће у Крипти величанственог споменика у облику цвијета, кренули су у обилазак изложбеног простора а на крају су са пажњом у пројекционој дворани одгледали документарни филм о Јасеновцу. Озбиљна лица орошена сузама су говорила о утисцима које су стекле и понијеле са собом. Брошуру СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ

Квадратура круга: Ливно – Јама Равни Долац (ВИДЕО)

4. април 2022.

Низ трагичних догађаја збило се у Ливну у лето 1941. године када су усташе из тог места побиле мушко становништво из околине ливањског поља, а стотине српске деце и жена побацале у јаме. Само у јаму Равни Долац, 30. јула 1941. године бачено је 218 жена и деце. После 42 дана из јаме, дубоке 46 метара, извађено је живо тринаест жена и један младић. Како су преживели пад са толике висине и како су толико дана издржали без хране, о томе у Квадратури круга сведоће преживеле Милица Маљковић и Мара Јурић. Тај стравичан злочин у јами Равни Долац био је инспирација Ивану Горану Ковачићу за његову чувену поему „Јама. Извор:

Ђурђица Драгаш: Ми знамо шта су Пребиловци

2. април 2022.

Ушла сам у мрак биоскопске сале носећи са собом остатке дана, београдске гужве, оне уобичајене, свакодневне нервозе с којом живимо. Изашла сам уплакана, потресена, али препорођена. Дрхтавих очију, али пуног срца. После филма “Пребиловци – тамо и камен има ожиљак” у глави ми је била само једна мисао – живот је чудо, страшно, сурово и блиставо чудо! Како другачије објаснити оно што се у том херцеговачком селу десило 1941, 1942, 1990, 1991, 1992? Како другачије појмити то што и данас, упркос свему, у Пребиловцима живи 40-ак људи, што се чује дечји смех и црвкут птица?! Јер, као што рече један од учесника филма, ни птице неће да певају ако немају