arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Траг: Херој са Повлена

Имао је свега 19 година и одбио је да послуша само једно наређење – оно које се односило на предају. У смрт, али и вечност, отишао је са својим надређеним, мајором Миланом Тепићем. Војник Стојадин Цоле Мирковић, јунак је са падина Повлена којим се поноси цео ваљевски крај, али о коме шира јавност, нажалост, мало зна. Мајор Милан Тепић је 29. септембра 1991. године, како би спречио предају складишта муниције припадницима хрватског Збора националне гарде, минирао објекат у Беденику код Бјеловара, у којем је било 170 тона експлозивних средстава. Поред Тепића, погинуо је и војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић који, упркос мајоровој наредби, није хтео да се

Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – “Окупација у 26 слика” (1978), “Пад Италије” (1981) и “Вечерња звона” (1986), филму “Крв и пепео Јасеновца” (1983) или документарцу “Залазак стољећа – Тестамент Л. З.” (1994). Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године. Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија

Ђурђица Драгаш: Џаба сте певали Скорпионси, нема нам спаса!

Mота ми се ових дана по глави рефрен познате песме. Размишљам, шта ли данас раде та “деца сутрашњице” која су се рађала кад и ова песма?! Колико њих уопште и зна за њу? Колико тридесетогодишњака  препознаје поруку коју су, почетком деведесетих година прошлог века, свету желели да пренесу Скорпионси?! “Take me to the magic of the moment On a glory night Where the children of tomorrow dream away In the wind of change…” Баш ти тридесетогодишњаци ратују и гину ових дана у Украјини. Није им ни на крај памети песма која је предвиђала да ће “ветар промена” донети мир, љубав и напредак. Сећају је се, вероватно, само њихови престрављени родитељи.

svece-crkva.jpg

Живот у непреболу

У „Веритасу” се залажемо за принцип да свака жртва мора да има име и често сам у јавним наступима позивао све грађане да провере да ли су њихови страдали рођаци у Другом светском рату уведени у тај попис, па ако нису да попуне упитник Музеја жртава геноцида како би били накнадно уписани. „Веритас” је у поседу пописа жртава Другог светског рата који је 1966. објавила Савезна пописна комисија на којем се налазе жртве „фашистичког терора и домаћих издајника” свих народа и народности који су живели на подручју СФРЈ. На том списку се налази око 657.000 имена, међу којима је око 393.000 српских жртава, што је много мање од званичних и

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

ПЕТИЦИЈА – СРПСKА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И KЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Обзиром на огромну неправду учињену према Врепчанима и српској заједници уопште, преписивањем Дома у Врепцу и укњижавањем на град Госпић,од стране града Госпића у року свега 14 дана, потписивањем ове петиције желимо исказати неслагање и огорченост овим чином. За оне којима није познато о чему се ради, доносимо комплетан текст петиције. Позивамо све Врепчане, комшије из сусједних нам села као и остале грађане на сложност и на исказивање подршке овој петицији. Подршка се може послати на е-маil адресу: [email protected] или на број телефона +381/64/4656 204 (SMS,Viber,WhatsApp). У поруци треба написати слиједеће: ПОДРШKА ПЕТИЦИЈИ, Име и Презиме и Град.Хвала свима на подршци. УПРАВНИ ОДБОР СНЧK У ВРЕПЦУ Везане вијести: Прoгутaн врeбaчки

Данас 30 година од доношења првог Устава Српске

Данас се навршило 27 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање. Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике. Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака

Одговор Кораксићу поводом споменика Дражи у Београду

Историјска наука и њени плодови су данас свима доступни. Зато се ни Вама, а ни Вашим истомишљеницима, више не може толерисати бахато незнање као оправдање за честе увреде Пише: Игор Ивановић Поштовани господине Кораксићу, Иако имам поштовање према Вашим годинама, осећам обавезу да овим путем одговорим на изјаву коју сте дали за дневни лист Данас, поводом предлога лидера „Двери“ Бошка Обрадовића да се у Београду подигне споменик Дражи Михаиловићу. У намери да будете мало духовити а мало озбиљни, рекли сте да се слажете са предлогом само ако се на Дражиној бисти стави у уста кама или бајонет. Другим речима, назвали сте генерала Михаиловића – ни мање ни више – убицом

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

ПОБИО ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ РАДОСАВЉЕВИЋ! НИЈЕ ПОШТЕДЕО НИ ДЕЦУ

Данас пеца, лумпује, слуша Томпсона и смеје се у лице Србима. Припадник Хрватске војске Јожица Мудри је 25. фебруара 1992, на врло свиреп и окрутан начин, убио Радета Радосављевића, његову супругу Јованку и двоје малолетне деце Дејана (14) и Ненада (10) за шта је осуђен 15 година, није издржао ни пола казне, вратио се у Дарувар, где ужива у пецању шарана, лумпује с ортацима и слуша Томпсона. „Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11

Бесједи потпуковник Петар Баћовић, командант ЈВуО у источној Босни (лијево од крста)

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НА РАДАЧКОМ БРИЈЕГУ: У недјељу помен жртвама комунистичког терора

Удружење ЈВУО Требиње позива потомке жртава комунистичког терора и све људе добре воље да присуствују помену који ће се одржати у недјељу 27.02.2022. године са почетком у 12.00 часова испред споменика на Радачком бријегу (Љубомир). На тај начин биће обиљежен тужни јубилеј – 80. година од од комунистичког злочина. Наиме, у  фебруару 1942. године партизани предвођени Савом Ковачевићем, Петром Драпшином и Драгицом Правицом на Љубомиру су убили 21 мјештанина, а касније још шест сељана. Од укупно 30 похватаних љубомирских сељака, 21 је осуђен на смрт, „без консултовања мјесног политичког и војног руководства“. Смртна пресуда је за већину извршена 27. фебруара на Радачком Бријегу пред великим скупом војске и народа. Том

ИСТИНСКИ СВЕДОК СРПСКИХ РАНА: На Глођанском брду код Зворника приводи се крају снимање филма о Зорану Станковићу

Последњом, петом поворком сећања на Глођанском брду код Зворника, биће завршено снимање свих масовних сцена у документарном филму “Сведок”, открива за “Новости” режисер Денис Бојић. Реч је о својеврсном сведочанству о животу и раду професора др Зорана Станковића, патолога Војномедицинске академије, али и о страдању и погрому Срба на крају 20. века, током грађанског рата у некадашњој СФРЈ. Редитељ Бојић је у овај велики филмски посао ушао са много знања и умећа, искуства, али и емоција, човекољубља и жеђи за истином. До сада је, како нам је рекао, у филму учествовало више од 7.000 људи, чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Војске Републике Српске, као и мештана из

“Kад је силовао први, била је свесна, дозивала ме је – МАМА”

Ради су муслимани ЗВЕРСKИ убили ћерку (9) Мирјана Драгичевић је једна од првих жртава муслиманских војника из арапских земаља који су чинили зла над српским становништвом током рата у Босни. Давне 1992. године, 28. децембра, муслиманска ратна јединица Армије БиХ упала је рано ујутру у село Доња Биоча. Једна од првих жртава муџахедина је деветогодишња Мирјана Драгичевић, коју су претходно на очи мајке Раде бесомучно силовали. – Ја сам се овде родила, живела, удала се одавде, вратила се ’84. године код родитеља са двоје малолетне деце и овде сам живела до рата. Фино сам живела са родитељима, ту сам радила, имала сам кућу, фино је било… – започела је својевремено

“Вама под Козаром” – збирка пјесама

У прилогу је прво писано дјело из Јеловца – збирка пјесама покојног Рајка Мудринића на тему Другог свјетског рата. Књига је објављена 1971. године у Новом Саду. У њој има и  идеолошког, али исто тако оног највриједнијег везаног за Козару и многострадални род српски. Раденко Петрић, предсједник   — Прочитајте књигу – кликните овдје. Завичајно друштво Патрија Јеловац Приједор   Пут партизанског пробоја бб 79246 Кнежица   Република Српска   Босна и Херцеговина [email protected] www.patrija.info

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.