Срби Архиве - Страница 161 од 168 - Јадовно 1941.

„НОВОСТИ“ са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

27. март 2019.

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и

Винфрид Волф: Ко је крив за Први светски рат?

27. март 2019.

Да је немачка наум стварања Средње Европе Немачког царства – својеврсне континенталне творевине под управом Берлина – кумовао Првом светском рату, доказује књига „Тешитељ“. Дело двојице немачких аутора, Клауса Гитингера и Винфрида Волфа објавила је издавачка кућа „Прометеј“, а у врсном преводу Милоша Казимировића Винфрид Волф је на месту посланика Партије демократског социјализма у Бундестагу провео дванаест година. На прву вест о бомбардовању СРЈ одлучио је да се што снажније супротстави лажима и ратној хистерији, па је само три дана након почетка НАТО агресије покренуо новине „Лист против рата“ које су штампане у 300.000 примерака. Да би свету изнео праву позадину рата на Косову (политичко-економску), објавио је и књигу

Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

27. март 2019.

На данашњи дан пре 77 година српски народ исписао историју, а једна фотографија обишла свет. Мотоциклисту са посадом снимио Милан Роглић. Документ од историјске важности Постоје датуми у српској историји које народ „крсти“ као судбоносне, дане великих искушења и одлука, често драматичних. Један од њих свакако је 27. март. И у прошлости и у савременој историји, на овај дан, српски народ проживљавао је неке важне, чак и пресудне промене. Усуд овог мартовског „броја“ у календару, мењао је и ток историје. Тек када се поброје сва „чуда“ која су се десила баш 27. марта, упадљиво искрсне његова готово мистична снага. Како бројни историчари тврде, историју Југославије и Србије одредио је

Драган Бјелогрлић: Осветлићемо детаље атентата на краља Александра

27. март 2019.

Kостимирани статисти, регионалне глумачке звезде, аутомобили произведени пре Другог светског рата, ужурбани продукцијски тим… Тако изгледа снимање друге сезоне телевизијске серије „Сенке над Балканом“. Међу гомилом препознатљивих људи, осмех редитеља и глумца Драгана Бјелогрлића спушта тензију на средини снимајућег дана по сувом али хладњикавом времену раног пролећа у Париској улици у Београду. „Личи, али није баш пролеће“, вајка се Бјелогрлић док погледом проверава да ли све функционише на снимању друге сезоне популарне телевизијске серије. Бјелогрлић каже да се цела екипа која учествује у настајању серије труди да не размишља претерано о великим очекивањима публике, после изузетног успеха прве сезоне „Сенки над Балканом“. „Kонцентришемо се на посао. Имамо жељу да испричамо

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

27. март 2019.

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

Леон Којен: ”Крвава превара” проте Саве Банковића

27. март 2019.

Књига „У предворју пакла“ проте Саве Банковића је најбоље сведочанство о људској и моралној цени коју је морао да плати српски народ када се једном нашао под влашћу комуниста крајем 1944. У Чачку је у Дому културе, почетком марта 2019, одржана, у организацији удружења грађана Ирмос, трибина поводом новог издања књиге проте Саве Банковића, „У предворју пакла“ (Катена Мунди, Београд, 2018). Овај велики страдалник је под Брозом провео деветнаест година на робији, никад не поклекавши, никад се не одрекавши Бога и рода. Говорили су: Љиљана Пекић, супруга славног писца и робијаша под комунизмом, Борислава; Антоније Ђурић, угледни књижевник, који је младост провео по Титовим казаматима, јер је био са вером у Бога

Грајф: „Љубазно бих вас замолио да се позабавите поздравом ‘За дом спремни'“

27. март 2019.

Историчар Холокауста Гидеон Грајф позвао специјалног известиоца УН за људска права да се позабави проблемом нарастајућег неоусташтва у Хрватској, пише Политика „Изражавајући своју најдубљу забринутост због растућег тренда неоусташтва, посебно међу младима, љубазно бих вас замолио да као специјални известилац за људска права нешто предузмете и да се позабавите питањем јавне употребе поздрава ‘за дом спремни’ и употребе усташких ознака, као што је хрватски грб са првим белим пољем, који је доказан усташки симбол из Другог светског рата“, поручио је Грајф. Он је у допису послатом специјалном известиоцу генералног секретара УН Мишел Башеле у Женеви подсетио да је у Немачкој таква употреба нацистичких ознака и поздрава забрањена законом. „Дужност историчара

Мишо Вујовић: 27. март 1941. И гроб и роб

27. март 2019.

Тај 27. март 1941. године определиће судбину српског народа. Срби ће искрварити у међусобним окршајима, на стратиштима у логорима на крају ће изаћи као самопоражени победници који ће себе покорити Била је то још једна подвала Енглеза према Србима. Велика и за Србе судбиносна. Подвала од које се српски народ још није опоравио. Подвала која је разорила памћење. Кратери у колективној меморији српског народа и данас нису затрпани истином. Те ране још крваре на измученом телу народа који Бога правде у својој химни призива, како у Нечујним звонима запази Зоран Богавац. Британци поражени од Немаца код Денкерка смишљали су како да се са туђим жртвама обрачунају са нацистима. И Француска

Милан Ружић: Људи и нељуди

27. март 2019.

Ја, Америко, на дан када се навршава двадесет година од дана када си ти децу мог народа почела убијати, твојој деци не желим смрт, већ живот Навршило се двадесет година откако су утихнуле сирене, али јецаји мог народа су и даље живи као да су наши најдражи убијени јуче. Данас, после двадесет година патње за онима којих више нема, они који су их у гроб отерали, сматрају се нашим најбољим пријатељима и узети су за највише саветнике народа који су затирали. Држава, или државе, која је себе установила кољући и пуцајући на домородачки народ данас више не коље и не пуца, већ бомбардује, јер је за клање и пуцање ипак

ДИЦ Веритас: IN MEMORIAM крајинским избјеглицама жртвама у агресији НАТО на СРЈ

26. март 2019.

Некада су имали завичај који се звао Kрајина. Вјеровали су да га не могу изгубити јер су били под заштитом УН-а.У прољеће и љето 1995. године Хрвати им, уз помоћ тих иситих заштитних снага, отеше завичај а њих прогнаше. Били су наивни што су вјеровали да “заштитне снаге” њих треба да штите. МАЈИНО НАСЕЉЕ, 24.04.1999. Иванчевић Иван (1992), Воларевић Дамир (1970), Воларевић Радивој (1972), Илић Гордана (1924), Ивановић Марко (1995); БАТАЈНИЦА, 18.04.1999. Ракић Милица (1996); ПАЛИЋ, 27.05.1999. Алавања Јека (1929); СУРДУЛИЦА, 31.05.1999. Поповић Славко (1939), Јањанин Богданка (1923), Вучковић Миланка (1934), Слијепчевић Милан (1909), Малешевић Даница (1931), Павковић Ђорђе (1954), Будисављевић Петар (1939), Напијало Драгић (1929), Жигић Раде (1947),

Сутра 78 година од кад је српски народ рекао „НЕ“ фашизму

26. март 2019.

Сутра се навршава 78 година од војног пуча и великих демонстрација у Београду, другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке. Пучем, који је извршен 27. марта 1941. године у један час након поноћи, поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту / Њемачка, Италија и Јапан/, а који су у име Владе Југославије потписали предсједник Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић. Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је након закључка да је Југославија у стратегијски безизлазном положају и да не може добити никакву помоћ од савезника. Уклоњено је

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

СА НЕБА ЈЕ СЕЈАНА СМРТ: Исповести учесника највећих битака у одбрани КиМ

26. март 2019.

Драматична искуства учесника највећих битака у одбрани Косова и Метохије 1999. године Време НАТО бомбардовања јединствена је битка у којој су учествовали сви грађани СРЈ, посебно Србије. Војска Југославије имала је у њој главну улогу, а посебно њене јединице које су биле ангажоване на одбрани Косова и Метохије. Трећа бригада ВЈ и њен Приштински корпус одиграли су херојску ролу у операцијама на КиМ. Битке на Паштрику, караулама Кошаре, Морина и Горожуп, као и у дубини територије јединствени су пример херојске одбране и несебичног жртвовања сваког официра и војника. Преносимо аутентична сећања учесника ових операција. Већина ових исповести обједињена је у едицији „Ратник“, чији је издавач Медија центар „Одбрана“. ПУКОВНИК ДУШКО

Истина о убијеним Србима у Сарајеву

26. март 2019.

У Сарајеву је убијено или нестало 8.225 особа српске националности, за време рата постојала су 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. Ово су само неке од тачака којима ће се бавити Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. формирана данас у Бањалуци. Циљ Комисије је да уради стручну анализу свих доступних документа на ову тему, која ће према речима Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, имати за циљ и историјску и правну тежину. Он додаје да су као владина институција задужени да буду административно-техничка подршка овој Комисији и у самој припреми почетка рада, али и у будућности. „Комисија може

Грајф: Страдање у Јасеновцу не смије бити минимализовано

26. март 2019.

Књига „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ представља студију о злу човјечанства и страдању невиних људи у ова два стравична логора што не смије бити заборављено нити минимализовано, рекао је аутор овог научноистраживачког дјела Гидеон Грајф. Грајф, који је главни истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“, рекао је да је у Јасеновцу у Другом свјетском рату убијено 700.000 Срба, Јавреја и Рома, те да вјерује да је тај број и много већи. – На основу даљих истраживања, неких надгробних споменика и гробних мјеста која смо успјели да нађемо кроз сва истраживања, вјерујем да је тај број и много, много већи – рекао је Грајф новинарима у Бијељини гдје је промовисана његова књига.