Срби Архиве - Страница 141 од 165 - Јадовно 1941.

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Протерали 250.000 Срба, а туже нас за геноцид

7. мај 2019.

У приштинској скупштини спрема се резолуција с циљем да се кривица за злочине пребаци на Београд и спречи могући компромис Комисија косовске скупштине припремила је нацрт резолуције у којој се од власти у Београду тражи да „призна геноцид који се на Косову и Метохији догодио од 1998. до 1999. године“, казни криминалце и надокнади начињену штету“?! Овај најновији потез албанских представника наставак је низа бесмислених акција, које су кулминирале увођењем екстремних такса на српску робу и упорним покушајима да се свету прогура прича да је током сукоба силовано чак 20.000 Албанки, иако надокнаду прима тек стотинак жртава. Представници наше владе немају дилему: овакви потези срачунати су да би се обесмислио

За јунаке нема заборава

7. мај 2019.

Када смо му отишли на заклетву, био је то најсрећнији дан за нас, рекла је мајка Љиљана на откривању споменика сину Славку Крунићу у Каменици, који је погинуо на караули Кошаре Две деценије од погибије на караули Кошаре Славко Крунић (1978–1999) добио је споменик у завичајном селу под Маљеном, и народно признање да нема заборава за српске јунаке. Биста постављена у дворишту основне школе његовог родног села Каменице осванула је на залагање овдашњег свештеника Далибора Милошевића и мештана који су прикупили средства за вечни белег свом поносу. Крунић је јуначки погинуо 4. маја 1999. на караули Кошаре, као стрелац у 53. граничном батаљону Војске СРЈ. Почасну стражу на откривању спомена

Видео: ЕВО НАШЕ ДЕЦЕ

7. мај 2019.

Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи jе преживио српски народ. Потомци након 50 година широм Херцеговине ваде кости своjих предака из jама и достоjно их сахрањуjу. Оваj филм из 1991. има своjу специфичну тежину ако знамо да jе убрзо након тога „комшиjа“ са незапамћеном монструозном мржњом уништавао и кости мученика. Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Страница на нашем саjту посвећена ПРЕБИЛОВЦИМА

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

7. мај 2019.

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Атлетичара Горана Раичевића пре 20 година усмртио снајпериста ОВК

6. мај 2019.

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

Проф. др Борис Беговић: Логори у НДХ – државни пројекти

6. мај 2019.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

6. мај 2019.

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Митрополит дабробосански Хризостом: Напад на храм – верски расизам

6. мај 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да напад на православни храм Благовештења Пресвете Богородице у селу Доње Вуковско код Купреса није обично скрнављење Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да напад на православни храм Благовештења Пресвете Богородице у селу Доње Вуковско код Купреса није обично скрнављење, на које су Срби у Федерацији БиХ готово и навикли, већ израз крајње мржње и верског расизма. Он је истакао да је жалосно и болно да је тај напад почињен у васкршње дане, и оценио да је Доње Вуковско и данас симбол који смета некоме. Истичући да Митрополија дабробосанска најенергичније осуђује овај вандалски чин, митрополит Хризостом је изразио наду да ће органи

Католичка црква,усташе и комунисти били против Срба

6. мај 2019.

Мало позната улога Ватикана и Коминтерне у Краљевини Југославији Срећни ли су народи који имају досадну историју – констатовао је пре готово три века француски филозоф и писац Монтескје, пуним именом Шарл-Луј де Секонда, барон од Бреда и Монтескјеа. Без икакве сумње, Срби не припадају тој категорији народа. У нашем просечном доживљају прошлости стално смо пред новим искушењима и дилемама – да ли смо улудо потрошили 20. век у утопистичком стварању југословенске државе, или је то била историјска нужност у остваривању идеје о националном уједињењу српског народа. Поготову од њеног распада, када су са друштвене сцене лагано нестајали чувари идеологије и истине, и када су из прашњавих архива почела да

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

У порушеном српском селу Дврсница освануо усташки графит

6. мај 2019.

У порушеном српском селу Дврсница, код мјеста Равно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, на регионалном путу испод кућа исписан је усташки графит. Будући да у овом селу, од пријератних 20 кућа, још ниједна није поправљена и да тамо нико не живи, бивши мјештани вјерују да је графит исписан током васкршњих празника. Из Полицијске станице Равно нису могли да потврде да ли је случај пријављен, преноси РТРС. Прије три године, сличан, али већи усташки симбол, исцртан је трактором на српској ораници испод Дврснице. Извор: СРНА

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

5. мај 2019.

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

5. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. „Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био