arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Срби и Други светски рат: Споменици фалсификата

Споменици посвећени Другом светском рату подизани за време „друге“ Југославије често су непокретна сведочанства историјске ревизије Кога, заправо, узнемири споменик у Јасеновцу? Кога уопште може да узнемири? Кога брижљиво уређени и неговани природни пејзаж асоцира на најјезивија страдања стотина хиљада Срба? Шта је хтео да постигне Богдан Богдановић „Каменим цветом“? Како сам једном приликом прочитао – желео је да „превазиђе”. Поштено признање: хтео је, у складу са виђењем будућности идеологије „друге Југославије”, да испројектује и њену прошлост. То је, дакако, незамисливо у Аушвицу за Јевреје, али је више него пожељно у Јасеновцу за Србе.   ЈАСЕНОВАЧКА „ПРОСЛАВА“ О откривању споменика готово невероватно пише Политика, 4. јула 1966. године: „Јуче је,

Сутра обиљежавање 27 година од злочина над Србима

У Брадини код Коњица сутра ће бити обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти. Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма. На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено

Тузланска капија (Фото: Архив/ВН)

У Београду премијера документарца о догађајима на Тузланској капији

У Дому војске Србије у Београду данас ће бити приказан документарни филм „Сведочење“ о догађајима на Тузланској капији 25. маја 1995. године, према сценарију генерала Илије Бранковића и у режији пуковника Бранислава Глушице. Тим за одбрану генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића позвао је све заинтересоване на премијеру овог филма у Дому војске Србије у 14.00 часова. Генерал Новак Ђукић је пред Судом БиХ правоснажно осуђен на 20 година затвора због догађаја од 25. маја 1995. године када је на тргу у Тузли од посљедица експлозије страдало 71, а неколико стотина људи рањено. Суд БиХ је прихватио доказе тужилаштва да је ријеч о гранати која је испаљена са положаја Срба,

Збјег Срба у једној од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у којој је Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“

Све је пажљиво записивао

Нема никакве двоjбе да jе Иван Горан Ковачић своjу „лабудову пjесму“ – поему Јама — написао управо у Ливну. Потврда за то ниjе само чињеница да jе он ту први пут читао стихове овог потресног поетског свjедочанства, већ сасвим конкретни докази да jе Горан разговарао са већим броjем преживjелих из jама и са усташких стратишта — да jе оно што jе чуо о усташким злочинима у Ливну и околини, уствари, било пресудно, било инспиративна окосница за настанак овог великог поетског дjела. Збjег Срба у jедноj од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у коjоj jе Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“ Милан Росић jе

Линта:Срамотна одлука ХРТ-а да сними серију о злочиначкој „Олуји“

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује као скандалозну одлуку Хрватске радио-телевизије /ХРТ/ да сними серију о злочиначкој акцији „Олуја“ под називом „Нестали“ и указује да је та хрватска војно-полицијска акција представљала завршни чин бруталног етничког чишћења српског народа са вјековних подручја. „Домовински рат није био никакав праведан, одбрамбен и ослободилачки како готово свакодневно говоре хрватски званичници и многи други у хрватској јавности, већ дубоко неправедан, агресорски и освајачки с циљем уништења свега што је српско“, навео је Линта у саопштењу. Према његовим ријечима, режим Фрање Туђмана /бившег предсједика Хрватске/ извршио је агресију на српски народ у Хрватској и БиХ с циљем остварења усташког

Децу теже убити него одрасле: Љуби Милош (у средини) Фото: wikipedia.org/znaci.net/damjan

Зликовци које су мрзеле и усташе (3): Пут у пакао Љубе Милоша

У оштрој конкуренцији усташких зликоваца, Љубо Милош се сматра најизопаченијим. Био је рођак управника Јасеновачког логора Вјекослава Лубурића. Имао је свега 22 године када је почео рат. Злогласни Месар га је од првих дана узео за десну руку, а већ у октобру 1941. поставио је Милоша и за управника Јасеновца. Тако је баш њему допало да до марта 1942. у Јасеновцу пази на Влатка Мачека. А стари члан Хрватске сељачке странке је касније причао да је једном приликом питао Милоша зар се не плаши Божје казне због свих тих злочина. „Ништа ми не говори! Ја знам да ћу горјети у паклу за оно што сам учинио и оно што ћу

Макс Лубурић са усташама

Макс Лубурић – масовни убица из пакла

Вјекослав Макс Лубурић, један од највећих злочинаца из усташке НДХ, био је десна рука поглавника Анте Павелића за ликвидације и командант концентрационог логора Јасеновац у коме су убијани цивили, укључујући и дјецу. Лубурић, који је након рата „пацовским каналима“, омогућенима од стране Ватикана, избјегао правду, скончао је 20. априла 1969. године, два дана прије него што су се напуниле 24 године од пробоја посљедњих јасеновачких логораша. Убијен је на исти начин на који је он са својим људима убијао козарачку дјецу, само зато што су била српске националности и православна, те цивиле Србе, Јевреје и Роме, а онда и све друге које је усташки режим сматрао својим непријатељима. Пресудио му

vukasin-ikona.jpg

Ради ти, дијете, свој посао

Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол српског страдања у НДХ током Другог свjетског рата. Јасеновац представља парадигму српског страдања, синоним српске трагедиjе и његов вечни кошмар. Поприште наjмонструозниjих злочина човечанству познатих, коjи су своjim садизмом и свирепошћу оставили крвав траг у историjи наших простора. У мору прича jасеновачких страдалника многе ће остати неиспричане. Огроман броj људи jе прошао кроз његове капиjе. Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол свеопштег српског страдања током Другог свjетског рата. Симбол српског пркоса и отпора. О

Монд дипломатик: Највећа лажна вијест с краја 20. вијека

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије /СРЈ/ 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски „Монд дипломатик“. Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу. „У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Како су усташе побјегле у оперу

Оно што, наизглед, чуди јесте чињеница да толики хрватски политичари, нарочито они десне провенијенције, и јавност сврставају један позамашан дио своје модерне историје у – оперски комад?! Пише: Ненад ТАДИЋ Да ли је усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/, са концентрационим логорима, јамама и расним законима, само дио опере „Никола Шубић Зрињски“, као што су то и остали усташки реквизити, бар према тврдњама хрватских политичара и дијела јавности? Прво је јавност обавијештена о „историјском открићу“ десног политичког естаблишмента у Хрватској да је усташки слоган „За дом спремни!“, под којим су убијани, затварани и мучени Срби, Јевреји, Роми и антифашисти само дио поменуте опере. Затим је саопштено да је бијела боја почетног

Знам како је погинуо сваки војник на Паштрику

Генерал у пензији Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде која је учествовала у борби на Паштрику, изјавио је данас да је задовољан што је доживео да се после 20 година гласно говори о обичним војницима који су учествовали у тој борби, која је заједно са оном на Кошарама била кључна за заустављање копнене интервенције на Србију 1999. године, преноси Танјуг. „Драго ми је што сам после 20 година доживео да се говори о тим војницима и томе шта су све ти дечаци издржали бранећи своју отаџбину. Ми старешине смо професионалци, школовани смо за то, али војници, млади људи који су се због годишта силом прилика задесили на одлужењу војног рока

Доброчин се злу не нада

У горким сјећањима преживјелих из јаме Равни долац полувјековље је ипак учинило своје. У пепелу заборава тињају ране непреболне, а у сјећањима се полако мијешају јава и снови страшни који им непрекидно загорчавају ноћи и изазивају несанице. У сјећањима и казивањима нема ни мржње ни клетава. Умјесто жеље за осветом, да се зло злом врати — праштање и великодушност. Умјесто да оптужују и крвницима никад мира не дају, углавном ћуте као да је све то што им се десило удесила некаква виша сила којој се не смије и не ваља ни име спомињати, а камоли противити. Једино што никада не заборављају и што никада не пропуштају прилику да нагласе и

Василије Ђ. Крестић: О суштинским питањима српског духовног јединства

Да бисмо могли да дефинишемо шта чини српски културни простор и на које области се он протеже морали бисмо да имамо бар приближно  јединствена национална мерила и усаглашеније вредносне критерје. Међутим, за разлику од развијених и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и економских разлога ми немамо јединствена национална мерила, наши вредносни критрији у темељима су поремећени и далеко су од сваке усаглашености. Ми смо до трагичних размера духовно разбијени, национално-политички и идеолошки нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, комунисти и антикомунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, глобалисти и антиглобалисти, евроатлантисти и евроскептици,

ПОДВИГ НЕИМАРА СРПСКОГ ХРАМА: Истинска лепота је у давању и даривању

Подвиг Војислава Деспота, неимара српског храма у Петербургу, и духовно-просветитељског центра крај Београда. Прогнаник из Книна посвећен добробити за друге и узношењу вере Када се суочиш да су ти отели све што си деценијама стицао, да је у трену нестало све што су ти оставили ђедови – немаш куд до да живиш или да умреш. Ако претекнеш, онда се усправи, човече Божји. Покрени се, нову кућу подижи! За себе и за друге. Гоњен „Олујом“ у лето 1995. године, зауставио се Војислав Деспот у равници надомак Београда. Овде лечио ране прогона, опоравио се, усправио. И покренуо без игде ичега. Иједне цигле, од свега што је тамо, у његовој лепој Крајини остало.

Вјекослав Лубурић са немачким официром у концентрационом логору Стара Градишка, јун 1942.

Зликовци које су мрзеле и усташе (2): Машина смрти Макса Месара

Вјекославу Лубурићу Максу надимак Месар наденули су сами нацисти када су видели како управља усташким логором Јасеновац. Надимском се он изгледа поносио, будући да су га одушевљени обожаваоци опевали као „заповедника својих месара“. За Лубурића је, међутим, чак и Вишња, кћи поглавника НДХ Анте Павелића, мало пред смрт 2015. године рекла да је био „луђак, умно болестан човјек, да га се уопће није могло контролирати“. Нацисти се жале За клупу оптуженог за ратне злочине било би довољно већ то што је управо Лубурић био тај који је у августу 1941. основао логор у Јасеновцу, наводи хрватски Експрес. Само у дечјем логору у Сиску умрло је између 1.152 и 1631 деце

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.